Pet dimenzija

07/02/2016

Putanje planeta, a i svih nebeskih tela u dinamičnom sistemu, oduvek su imale neki oblik koji je trebalo shvatiti a potom ga i prikazati. Vremenom se shvatanje i prikaz putanje menjalo, do nekog trenutnog oblika, koji pokazuje izgled putanje nalik na kružnicu ili neki oblik elipse.
ELIPSA ILI PRIBLIŽNA KRUŽNA PUTANJA PODRAZUMEVA STATIČAN SISTEM. Ovo znači da samo u sistemu koji se ne pomera sa jednog mesta, može se dobiti da je putanja planeta ili nekog drugog nebeskog tela elipsa ili neka slična kružnica. Samo tada izgleda da se planeta vraća na svoje polazno mesto odakle je krenula sa rotacijom. DOK U STVARNOSTI, TO SE NIKADA NE DEŠAVA?
Kretanjem celog sistema kroz galaksiju, jasno je da se nijedna planeta nikada ne vraća na svoje ranije mesto, odakle kreće rotacija. Iz tog razloga ne postoji nijedna putanja koja bi izgledala kao zatvorena kriva koja je slična nekoj elipsi. Zapravo putanja svakog nebeskog tela jeste jedna otvorena kriva koja se stalno proteže kroz prostor. A to će da radi sve dok postoji njen nosioc za kojim se ona stalno kreće.
Ovo može da bude jedini stvaran izgled putanje u sistemu koji jeste dinamičan i koji se kao takav stalno nalazi u kretanju.

Dinamičan sistem znači da se ne kreću samo planete, već se kreće i ceo sistem, a zajedno sa galaksijom imaju svoje kretanje u kosmičkom prostoru. Kada se analizira to ukupno kretanje, lako se shvati da putanje ni malo ne nalikuju na krugove ili elipse. Ove putanje po izgledu mogu biti nešto nalik na namotaje žice koji su razvučeni u prostoru.

Nešto kao približan izgled moguće je da se ilustruje na datim slikama. Ove slike su asocijacija na približan izgled nekih putanja planeta u kosmičkom prostoru. Ovde se shvata stalna dinamika sistema, pa on kao takav i uzrokuje kretanje planeta, koje imaju neke približno slične putanje kao prikaz na slikama.

Svaka putanja može da se razlikuje prema položaju u 3D prostoru. Tako da neki prikaz putanje može biti uspravan (kao na slici), ali moguće je da su sve putanje različito raspoređene u 3D prostoru.

http://www.analogija.com/strane/putanje.html

06/12/2015

PROSTOR I NJEGOVE DIMENZIJE

Granice čovekovog shvatanja prostora nisu konačne! To nas navodi na misao da ni postojeće četiri dimenzije nisu konačne!

Svaki razvoj se dešavao u svesti samog čoveka. Samim tim, prostor je postao odraz svesti čoveka o njegovom postojanju.

Kada sagledavamo bilo koji položaj u prostoru, onda to može biti jedino neko telo koje se posmatra kao tačka. Otuda postoji i velika greška u matematičkom prikazivanju dimenzija i položaja nekog tela kao tačke, a na osnovu tih dimenzija. Greška je u tome što se tačka uvek posmatra kao nepomična, dok svako telo uvek postoji u kretanju! To naročito dolazi do izražaja upravo onda kada se u prostor dodaje i vreme kao dimenzija prostora.
Zapravo, onda kada znamo da postoji vreme koje ima svoj tok, nemoguće je taj protok vremena odvojiti od kretanja svake tačke koja uvek može da prikazuje neko telo!

Da li je broj dimenzija koje sada postoje konačan? Sigurno je da granice čovekovog shvatanja prostora nisu konačne!
To nas navodi na misao da ni postojeće četiri dimenzije nisu konačne!

http://www.analogija.com/strane/pr.dimenzije.html

Od kada je čovek nastao, razvijala se njegova potreba da shvati prostor u kome se nalazi. Sa time je počela da se razvija njegova svest, a tada je počeo i razvoj njegovog shvatanja prostora u kome postoji. Svest se razvijala i napredovala od prvobitnog oblika shvatanja samo onog prostora u kome je…

06/12/2015

VREME

Aristotel je vreme opisao: “Ne samo što kretanje merimo pomoću vremena, već i vreme određujemo prema kretanju, zbog toga što jedno uslovljava drugo“.

Ako je vreme koje se sagledano u kosmičkim razmerama moglo ubrojati u još jednu od dimenzija prostora, kako se onda desilo da vreme može samostalno da opisuje prostor, ako je u svemu zavisno od mnogih kretanja koja postoje u kosmičkom prostoru?

Vreme za koje bi svetlost neke zvezde stigla do nas na Zemlji, da nam prenese poruku o nekom događaju koji se dogodio na njoj, nikako ne bi značilo da mi znamo tačan položaj te zvezde, onda kada svetlost stigne do nas! Zapravo mi nećemo znati tačan položaj te zvezde ako ne sagledamo njeno kretanje, za koje se zna da stalno postoji.

Upravo je vreme kao dimeznija, postojalo sa velikim nedostatkom! To se ogledalo u tome da je vreme postalo samostalno i kao takvo vezano za prostor.
Ali sagledavano kao takvo, vreme nije davalo preciznu i stvarnu sliku o događaju koji smo videli, odnosno o realnom položaju tela u prostoru!
Već tada su se shvatanja promenila i sazrela za dopunu, ali ta dopuna se nije dogodila!

http://www.analogija.com/slike/petdimen.gif

http://www.analogija.com/strane/vreme.html

Arhitas iz Tarenta, (428 – 347. g.p.n.e.), u svojoj rečenici; “Vreme je veliki broj malih pomeranja, odnosno određeni interval u strukturi svemira”, verovatno je prvi matematičko vreme definisao kretanjem celog svemirskog sistema. Za Platona; Vreme je matematička veličina, a njena veličina je iz…

06/12/2015

DIMENZIJA VIŠE

Prostor je uvek podložan promeni, zbog toga što stalno postoje kretanja!
Zato prostor uvek i prati tok vremena!

Nagoveštaj mora da postoji šta je to bitno za dalji opis prostora, jer nije samo vreme ono što se menja.
Prostor jeste jednako podložan promeni i prati uvek tok vremena!

Brzina je mera na koju se nije mislilo, u toku praćenja događaja, baš kao što je vreme nekada smatrano da je za svakoga isto, bez obzira na rastojanje. Slično se događa kada se sagledava neki događaj u kosmičkom prostoru, a da se pri tome ne uzima u obzir samo vreme koje je potrebno da svetlost dostigne do nas.
Ono na šta niko ne obraća pažnju, ili ne čini napor da to predstavi, jeste da za vreme dok svetlost donese informacije o događaju na nekoj zvezdi, mnogo toga se promenilo u njenom položaju, usled svih kretanja koja postoje u svemiru!

Vidi se da nije moguće biti u drugom vremenu, a ostati na istom mestu u prostoru. Kada bi neko hteo biti u drugom vremenu, koje je za malo različito od trenutnog, onda mora znati da treba da se nađe i u drugom prostoru.
Nikako se ne može biti na istom mestu u prostoru, ako se vreme promenilo makar i za jednu sekundu.

http://www.analogija.com/images/5dimenz.GIF

http://www.analogija.com/strane/dim.vise.html

Čak i onda kada se čini da ne postoji kretanje, mi ili bilo koje drugo telo, uvek se nalazimo u kretanju. Dok čitamo ove redove mi sedimo i ne krećemo se. Da bi ceo tekst pročitali potrebno nam je nekoliko minuta. Sve to vreme mi se nalazimo na jednom mestu u prostoru i možemo definisati taj polož…

06/12/2015

BRZINA

Kretanje tela u jedinici vremena jeste brzina.
Sa povećanjem brzine skraćuje se vreme.

Sama pomisao da se Zemlja nalazi u kretanju, oblikuje naše shvatanje tog sistema u pokretni sistem.
Takav pokretni sistem daje sliku prostora koji je stalno PROMENJIV!

Vreme je mnogo više vezano sa brzinom nego li za osnovne tri dimenzije prostora.
Prve tri dimenzije prostora opisuju smer (u pravcima) kretanja tela, dok vreme opisuje trajanje nekog kretanja, a brzina intezitet kretanja!

Za različita vremena i prostor jeste različit, u onolikoj meri kolika je brzina tela, u onom delu prostora koji je predmet posmatranja.

Celovitost postaje potpuna. Vreme, Brzina i Prostor jesu jedinstveni u smislu da svi zavise jedno od drugog. Oni postaju neodvojivo povezani u celinu, gde bi izostajanje bilo kog elementa narušilo ispravnu sliku celine!

http://www.analogija.com/strane/brzina.html

Kosmički prostor je nemoguće zamisliti bez kretanja. Sva kretanja koja postoje mere se i definišu brzinom. Tako da nijedno telo ma gde se nalazilo u prostoru nikada nije u stanju mirovanja. Fizička tela se uvek nalaze u kretanju, bez obzira da li je to kretanje direkno ili je uzrokovano delovanjem…

05/12/2015

PROSTOR

Kod jednakih intervala vremena, svako fizičko telo ne može postojati na istom rastojanju u prostoru!
Položaj tela u svakom prostoru za dva različita vremena je različit! Sa time je i PROSTOR različit za različita vremena.

Razlika u brzini planeta dokaz je da njihov položaj u prostoru ne zavisi samo od vremena. Za jednake intervale vremena, svako telo nalazi se na različitom rastojanju u prostoru, u odnosu na predhodno stanje! Zato je brzina bitan elemenat koji određuje tačan položaj tela u prostoru, a za istu jedinicu vremena.

Ono što povezuje različita vremena i prostor jeste brzina. Brzina je nosilac promene položaja tela u prostoru za dva ili više različitih vremena. Isto tako različito vreme ili promena vremena za koje je trajalo neko kretanje, ne bi bilo definisano da nije bilo brzine. Vreme ne bi ni postojalo da nema brzine. Kako se sve nalazi u kretanju, tako je i vreme postalo mera upravo tih kretanja.

Brzina opisuje više od samog kretanja. Ona govori o tome da se i prostor menja uvek, za svaku sekundu vremena!
Zna se da vreme nikada nije statično i stalno se menja, upravo zbog kretanja. Zato se i prostor menja, a brzina povezuje sve to. Brzina postaje veličina koja opisuje ono što se menja, tako da postaje opisni element nalik na vreme.

http://www.analogija.com/strane/prostor.html

Postulat teorije relativnosti bio je, da bi zakoni prirode trebalo da budu isti za sve posmatrače koji se slobodno kreću, bez obzira na njihovu brzinu. No mora se shvatiti da je brzina mnogo značajnija nego što se o njoj mislilo! Od nje zavisi stanje - položaj svakog posmatrača, naročito ako se n…

05/12/2015

VREME I BRZINA

VREME I BRZINA određuju tačan položaj tela u prostoru, odnosno definišu sam prostor.

Kako se sve brzine definišu po određenom intervalu vremena u kojem se dešavaju, sledi da; Vreme i Brzina su neodvojivi.

Ako bi uspeli da dobijemo merilo u kojem za nemoguće mali delić vremena ne postoji kretanje, onda bi mogla opstati slika prostora, gde se smatra da se još uvek nalazimo u istom prostoru.

Tok koji ima vreme podrazumeva uvek različite intervale. Vreme postoji samo u kretanju i nikako drugačije ne može postojati! Vreme nikada nije statično.

Prostor opisan na taj način nije statičan, već je dinamičan i podložan promenama usled svih kretanja koja postoje u njemu! Sledi zaključak koji se uvek može dati, a to je da je prostor promenjiv i za najmanji interval vremena koji se može meriti!

http://www.analogija.com/images/brz.sunigal.JPG

http://www.analogija.com/strane/vremeibrzina.html

05/12/2015

POVEZANOST VREMENA I BRZINE

Ono što je bitno za dva ili više vremena, jeste položaj tela u prostoru. Za početno vreme t1, položaj tela u prostoru se može obeležiti kao p1. To je onaj prostor u kome se određeno telo nalazi na početku posmatranja. Za neki period vremena, koliko god da traje, vreme je postalo t2. Prostor u kome se telo onda nalazi nije više isti. Taj prostor u kome se telo nalazi u momentu t2, se može označiti kao p2. To proizilazi iz toga što; PROMENA POLOŽAJA TELA PODRAZUMEVA PROMENU PROSTORA U KOME SE TELO NALAZI. Do sada se smatralo da je to jedan isti prostor.

Poznato je da za različita vremena, položaj tela u prostoru jeste različit, a to se podrazumevalo ako su tela u kretanju. Ono što se zanemarilo je da, za različita vremena i prostor jeste različit. Upravo zbog kretanja koja postoje, a merena brzinom. Ne možemo posmatrati neki događaj u različita vremena, a da smatramo da se prostor nije promenio. Ne možemo videti neko vreme, prošlo ili buduće, a da ostanemo na istom mestu u prostoru!

Gde se nalazi zvezda sa koje smo videli određeni događaj? Za to nam nije dovoljan podatak o tome koliko je vremena potrebno svetlosti da dospe do nas. Ono što nam je potrebno, jesu brzine koju ima zvezda za njeno kretanje u prostoru u kome se nalazi, brzina njene galaksije (ako nije u našoj), kao i brzina naše galaksije i još drugih brzina koje bi složili da bi mogli dobiti preciznu sliku mesta gde se zvezda nalazila kada vidimo određeni događaj. Ili gde se trenutno nalazi, ako nismo u stanju da vidimo ono što se na njoj događa. MOŽEMO LI BITI U STANJU, SAMO NA OSNOVU TOGA DA POZNAJEMO BRZINNU SVETLOSTI, A NE POZNAJEMO OSTALA KRETANJA ZVEZDA, SA KRETANJEM IZMEĐU GALAKSIJA, DA PREDVIDIMO ILI ODREDIMO GDE SE ONA NALAZI!?

http://www.analogija.com/strane/povezanost.html

• Brzina rotacije Zemlje je 0,5 km/sec • Brzina revolucije Zemlje oko Sunca je 30 km/s • Brzina Sunčevog sistema u Galaksiji je 250 km/s • Brzina Galaksije u Lokalnoj grupi galaksija je 300 km/s

05/12/2015

PUTANJE PLANETA

Kretanje planeta i opis njihovog kretanja u toku poslednjih vekova skoro da se nije mnogo menjao. A ipak su svemirska istraživanja i saznanja koja su na osnovu njih data, trebala umnogome da prevaziđu ta shvatanja i način njihovog prikazivanja!

Ako znamo da se ceo sistem koji se nalazi u određenom prostoru menja, a to znači da se svaki deo prostora menja, onda je logično da se i ovaj deo prostora u kome se kreću planete stalno menja. A za tu promenu nije potrebno da prođe cela godina koliko traje rotacija određene planete! Dovoljan je deo vremena kao što je jedna sekunda, pa da se ceo sistem i prostor u kome se sistem nalazi dosta promeni.
Uzrok tih promena jesu kretanja koja se mere brzinom. A da bi odredili period u kome traje kretanje potrebno je i vreme. Iz toga sledi da su vreme i brzine neodvojivo povezani.
A kada postoje vreme i brzine, onda se mogu znati ili odrediti nastale promene koje se dešavaju u prostoru. Ove promene jesu stalne baš kao što je stalno i kretanje. Iz toga sledi zaključak da:
PROSTOR U KOME SE KREĆU PLANETE NIKADA NIJE ISTI, A ZBOG TOGA NI OBLIK ILI IZGLED PUTANJE PLANETA, NIKADA NE MOGU BITI ISTE!

http://www.analogija.com/strane/putanje.html

http://www.analogija.com/slike/put3.JPG

Na osnovu napred navedenog postaje jasno da ne može postojati uvek jedan isti prostor. To nije održivo ni realno ako se sagleda ceo kosmos sa svim galaksijama koje njega čine. Ali to nije realno ni kada se posmatra mnogo manji deo kosmosa kao što je to sunčev sistem. Ovaj sistem je samo jedan atom…

27/09/2015

Prikazivanje dimenzija prostora

Bilo koje telo u prostoru, nisu nepokretna tačka, već su to uvek fizička tela koja se nalaze u kretanju. Zato je ustaljeni prikaz ovakvog prostora nedovoljan, čak i onda kada mu se dodaje vreme kao četrvrta dimenzija.

http://www.analogija.com/strane/prikazivanje.html

Prikazivanje tri osnovne dimenzije prostora, da bi bilo realno, treba da bude na takav način da koordinate koje ih opisuju oblikuju tri "zamišljene" linije. Ove zamišljene linije nalaze u takvom položaju da jedna seče ostale dve pod uglom od 90°.

14/09/2015

PET DIMENZIJA

Da bi opisali precizan položaj tela u prostoru, u kome postoji kretanje, potrebne su nam dimenzije: dužine, širine, visine, vremena i brzine!
Time brzina postaje bitna (peta) dimenzija za opisivanje položaja, postojanja i kretanja tela u prostoru i vremenu!
Ako je rastojanje između nekih zvezda u kosmičkom prostoru (Aldebaran, Betelgeza) bilo osnova za utemeljenje vremena, kao jedne od dimenzija u prostoru, zar nije logično da postoji ona bitna karika koja povezuje prostor i vreme? To jeste logično ako se zna da vreme nije moguće odrediti bez brzine, kao što nije moguće ni obratno, odrediti brzinu bez vremena!

Znači da na osnovu šireg viđenja sistema, vreme jeste postalo bitna dimenzija prostora. Zašto se takav širi smisao viđenja sistema, ne koristi i za uvođenje nedostajuće karike? One karike koja povezuje prostor i vreme u jednu celinu, to jest u ono što bi postalo realan prostorno vremenski kontinuitet?
Na osnovu napred navedenog, a u okviru šireg posmatranja prostora, zaključak se nameće da; Kako brzina ima udela u kretanju tela u prostoru, pa sa time i njihovog viđenja u prostoru, onda to jeste osnova za određivanje, ne samo položaja tela u prostoru, nego i u vremenu. To znači, da je BRZINA osnova ne samo za određeni vremenski period - interval, nego i o određenom trenutku vremena.
A kako Brzina planeta nije jednaka za sve, to je i određivanje njihovog položaja u prostoru, uvek i stalno zavisno od brzine.

U osnovi može se definisati svih pet dimenzija u jednoj rečenici u kojoj su sve zastupljene:
Da bi se odredio položaj tela, koje se uvek nalazi u kretanju, za neki period vremena; potrebno je pet dimenzija.
Kad se ova rečenica rastavi na sastavne delove, svaki deo bi se odnosio na neku od dimenzija.
,Da bi se odredio položaj tela': ovaj deo sadrži tri osnovne dimenzije koje definišu položaj tela u prostoru.
,Koje se uvek nalazi u kretanju': ovaj deo se odnosi na brzinu koju ima svako telo, jer ono uvek postoji samo u kretanju, bilo da je to kretanje direktno ili ne.
,Za neki period vremena': ovaj deo se odnosi na vreme, koje mora da postoji (traje) u toku kretanja.

VUŠKOVIĆ NIKOLA

http://www.analogija.com/strane/petdimen.html