Философија и мудрољубље

Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас жена воли женски, морате према њој поступати мушки.

Јован Дучић

Не држи се за оне који одлазе од тебе.
Пусти их да оду и буди захвалан!

Ако неко оде, то је зато што тако треба.
Не зато што си ти лоша особа, већ зато што си добра, и Бог те штити од бола који ти они могу проузроковати.

Што је отишло није твоје. Оно што је твоје никада неће отићи.

Господ их одводи да би на њихово место дошли они који ће бити са тобом - из љубави, из вере и, што је најважније, из срца.

Схиархимандрит Илија Ноздрин

Свет никада није био мањи. До најудаљенијих места стиже се за неколико сати, а до било ког човека за неколико секунди. Никада није било лакше послати поруку, поделити мисао или сазнати шта се дешава на другом крају света. Ипак, док су се даљине смањивале, нешто друго је почело да се удаљава. Не градови, не државе, не континенти. Удаљавале су се близине. Речи су стизале брже него икад, али су све ређе дотицале срце. Било је све више повезаности, а све мање сусрета. Човек је освојио даљине, али је почео да губи оно што му је било надохват руке. А можда је највећа близина она коју никаква технологија не може да створи и никаква удаљеност не може да уништи. Јер понекад је најдужи пут онај од једног срца до другог.

Игуман Николај Стаматовић

Ми смо ничији. Увек смо на некој међи, увек нечији мираз. Вековима се тражимо и препознајемо, ускоро нећемо знати ко смо. Живимо на размеђи светова, на граници народа, увек криви некоме. На нама се ломе таласи историје као на гребену. Отргнути смо, а нисмо прихваћени. Као рукавац што га је бујица одвојила од мајке па нема више ни тока, ни ушћа, сувише мален да буде језеро, сувише велик да га земља упије. Други нам чине част да идемо под њиховом заставом јер своју немамо. Маме нас кад смо потребни а одбацују кад одслужимо. Несрећа је што смо заволели ову своју мртвају и нећемо из ње, а све се плаћа па и ова љубав. Свако мисли да ће надмудрити све остале и у томе је наша несрећа. Ми смо најзамршенији људи на свету, ни са ким се историја није тако нашалила као са нама. Јуче смо били оно што данас желимо да заборавимо, а нисмо постали нешто друго. С нејасним осећајем кривице и отпадништва, нећемо да гледамо уназад, а немамо куд да гледамо унапред. Зар смо ми случајно тако претерано меки и сурови, разнежени и тврди. Зар се случајно заклањамо за љубав као једину извесност у овој неодређености, зашто? Зато што нам није свеједно. А кад нам није свеједно значи да смо поштени. А кад смо поштени, сваkа част нашој лудости!

Грчити се од таштине и од похлепности на славу - каква беда! Има их и који знају колико су ништавна славољубља, а ипак их потхрањују, као да ништа не поимају, и као да је неисцрпна количина слепила у њима. Лудило славољубља: борба за одржавањем победничкога става често је крвавија, очајнија и грчевитија од окршаја за опстанак. У ласкавим обманама о себи људи иду даље него што је то нормално. Са највећом запетошћу треба да се чувамо да нас не окрзне ковитлац избезумљене трке за утољавањем амбиција.

Пример Растка Немањића најбољи је доказ, да не треба увек слушати своје родитеље. Син, па затим отац, свети Сава, па онда свети Симеон - тако је постао Хиландар. Темељ му је у синовљевој непослушности.

Vođa američkih indijanaca, Guaciaipuro Cuautemoc, istaknuo je kako je između 1503. i 1660. godine iz Latinske Amerike u Evropu prevezeno sto osamdeset pet hiljada kilograma zlata i šesnaest miliona kilograma srebra. Cuautemoc tvrdi da njegov narod taj prenos ne bi trebao smatrati ratnim zločinom nego "prvim u nizu prijateljskih zajmova koje je Amerika dala za razvoj Europe". Kad bi latinskoamerički starosedeoci na taj zajam zaračunali složene kamate, po umerenoj stopi od deset posto, količina zlata i srebra koju bi im Evropa dugovala premašivala bi težinu Zemlje.

Imaj na umu:
Čim ti u životu postaje teško, time više zahvaljuj Bogu. Zato što posle svakog ispitivanja sebe sledi duhovni preporod.

Свест појединачног људског бића подразумева његову свест о сопственој јединствености, издвојености, посебности, различитости од околног света-свест о сопственој индивидуалности.