Dečje Radionice Oslo

Nova sezona 2017/2018

Dragi roditelji,
Sezona godišnjih odmora je skoro gotova. Nadamo se da ste uživali u putovanju i da ste imali dobar provod a da su klinci porasli i postali za
nijansu zreliji i spremniji za nove malo teže zadatke 😁.
Takodje se nadamo da su se deca ponovo adaptirala na redovan vrtić i da tokom dana uživaju još malo u ovom lepom vremenu.
Ako je sve ovo proteklo kako treba dečje radionice vas pozivaju da obnovimo druženje na srpskom jeziku vikendima.
Shodno tome dobrodošli ste na upoznavanje i nastavak aktivnosti od septembra.
Detaljnije informacije ćete dobiti u narednim postovima i mailovima...

Svako dobro 😊
Pozdrav! 😉

Dragi roditelji i draga deco,
uskoro ćemo se ponovo družiti na prolećnom dečjem festivalu.

Planirano je da se održi od 14. maja - 18. juna svake nedelje od 12-15 sati na Sognsvann - u
Programom će biti obuhvaćene sportske, takmičarske, muzičke, dramske... aktivnosti i biće usklađene sa pokretnim igrama.
Za svaki dan će biti osmišljen novi poligon sa logičkim zadacima čije će nas rešavanje odvesti na sledeći nivo. Na kraju svakog poligona čekaće nas nagradno iznenađenje.

Svake radne nedelje ćete dobijati obaveštenje o konkretnom planu, programu i potrebnim rekvizitima.

Molim zainteresovane da se prijavljuju na mail:

[email protected]

Broj mesta ogranočen!

Čekamo vas da se igramo! :)

Zakon o socijalnoj zastiti dece:
Od 17. jula 1992. sa izmenama i dopunama iz 2010.
https://www.regjeringen.no/globalassets/upload/bld/lover/barnevernloven-engelsk-01-01-2010.pdf

Ovi linkovi su takodje na ovu temu i daju vrlo precizan uvid:
https://www.regjeringen.no/en/topics/families-and-children/child-welfare/allocation-of-responsibilities-related-to-c1/saksgang-i-barnevernet/id415354/

https://www.regjeringen.no/en/topics/families-and-children/child-welfare/Assistance-provided-by-the-child-welfare-service/id492927/

Gratulerer med dagen Norge! :)
Srecan ti rodjendan, Norveska! :)

"Cilj je da obratimo pažnju na ono što dete može da uradi i damo mu prostor za to. Teško mi je ponekad kada se setim da je sve čemu ga učim put ka odrastanju i odvajanju od nas, ali sam ipak svesna da je mnogo važnije napraviti od njega sposobno i odgovorno dete, i ponosna sam na svaki njegov pomak."

Moj trogodišnjak radi kućne poslove Umesto da mu dam metlu, da bi se eto reklo da je čistio – pokazala sam mu kako da zaista skupi mrvice i nečistoću na lopaticu i istrese ih u kantu za smeće. Namestili smo čiviluke tako da on može sam bez pomoći da okači svoju odeću. Naučen je da za sobom pakuje obuću na mesto, umesto da je nasumice…

Jos jedno predivno druzenje gde su se
sklopila nova poznanstva, razmenile informacije, osmislile nove ideje i sve to na srpskom jeziku.
Velikim drugarima zahvaljujemo na druzenju, malim drugarima cestitamo na osvojenim uzbrdicama i nizbrdicama a mamama sa kolicima porucujemo da ostanu hrabre i istrajne i za sledece ture :)
Hvala svima na lepom druzenju! :)

Vatrogasci su priredili pravu zabavu za mnogobrojne porodice.
Deca su ucila kako se pali vatra, i sta treba raditi u slucaju pozara. Nakon toga su odgovarala na pitanja, a tacni odgovori su im obezbedili diplome malih vatrogasaca. Srecni dobitnik na kvizu je leteo helikopterom a ostali su mogli da se proucavaju izgled vatrogasnih kola i kamiona, helikoprer, dzip, dizalice, a probali su i da gase vatru iz velikog creva.
ako vam nekad uztrebaju vatrogasci pozovite 110!

Kako od dece načiniti čitaoce?
Autor knjige “Odgajanje dece koja čitaju”, Danijel Vilinghem, otkriva neke od važnih činjenica o deci i čitanju.

1. Dobro čitanje zahteva sposobnost dešifrovanja, razumevanje pročitanog i motivisanost
Ono što se često previđa, kaže Vilinghem, jeste da, jednom kad dete nauči da prepoznaje slova, mora imati i znanje o onome što čita kako bi moglo da čita sa razumevanjem.

Vilinhem daje primer kako loše odabran tekst demotiviše čitanje kod dece. U pasusu “Ipak ne idemo na odmor u Majami. Moja žena je mogla da dobije odmor samo u julu” izostavljena je ključna činjenica – Majami je previše vruć u julu da bi se tamo išlo. Takve nejasnoće usporavaju čitanje i čine tekst dosadnim deci.

Zbog toga su ljudi sa širokim obrazovanjem bolji čitaoci. Dakle, za odgajanje dece koja čitaju neophodno je odgajati decu sa širokim obrazovanjem. Kada deca uzmu u ruke knjigu, časopis ili novine, moraju bar površno poznavati temu da bi o njoj mogla da čitaju.

2. Razumevanje teksta ne može se naučiti
U navedenoj rečenici o Majamiju, čitalac mora ne samo da razume svaku rečenicu ponaosob, već i u kakvoj su one uzajamnoj vezi. Istraživanja pokazuju da loši čitači često ne uspevaju da da uoče te ideje koje povezuju rečenice.

Uobičajene strategije da se ovo prevaziđe su da se tekst analizira ili da se čitalac podstakne da uoči nelogičnosti u njemu.

Međutim, one ne čine od deteta boljeg čitača. Učenje čitanja nije kao učenje fudbala, gde početnik kopira poteze iskusnijeg igrača. Svaka rečenica je posebna priča i ne postoji univerzalni način njihovog povezivanja, koji se može kopirati. Dete mora da nauči da stalno proverava da li razume ono što čita, jer loši čitači često ne obraćaju pažnju na to, već brinu samo o tome jesu li ispravno pročitali sva napisana slova.

3. Čitanje treba da bude zabava, a ne rad
Američki tinejdžeri čitaju samo šest minuta dnevno u slobodno vreme, kažu statistike. Zašto?

Jedan od faktora je sam stav prema čitanju, ali on nije dovoljan pokretač. Dete ne samo da treba da voli da čita, već treba i da čitanje voli više od drugih stvari koje može da radi. Deca najradije čitaju u mlađim razredima osnovne škole, a zatim polako gube interesovanje.

Nije teško uočiti zašto. Za većinu dece, savladavanje veštine čitanja je nešto čime se ponose. To je znak da su postali stariji, da su poput svoje starije braće i sestara, prijatelja koji to već umeju. U prvo vreme nagalasak je na razumevanju i uživanju u priči. Međutim, iskustvo čitanja se menja u starijim razrednima:

Čitanje postaje zahtevnije. Priče postaju duže i složenije. Umesto slikovnica sa krupnim slovima, sada treba čitati dugačkla poglavlja sitnih slova.
Manje je izbora. Kako deca rastu, sve više je tekstova koje moraju da čitaju, a sve manje mogućnosti da odustanu od knjige koja im se ne dopada i čitaju nešto drugo.
Više je žanrova. U mlađim razredima uglavnom se čitaju priče, a one su deci već poznate i bliske zahvaljujući tome što im je čitano kad su bila mlađa, kao i zahvaljujući filmu i televiziji. Kasnije se sreću sa biografijama, novinskim pričama, sa drugačijom strukturom i pravilima, a ono što nam je novo – teže razumemo.
Drugačija svrha. Nastavnici od učenika traže da čitaju iz drugačijih razloga. Mlađa deca čitaju kako bi razumela priču i uživala u njoj. Starija deca čitaju da bi u tekstu nešto pronašla, ili da bi učila i pripremala se za odgovaranje.
Ali, zašto onda opada i interesovanje za čitanje u slobodno vreme? Jedno od objašnjenje je da učenici svako čitanje stavljaju u isti koš. Čitanje je prosto za njih postalo posao, a ne zabava.

Vilinghem predlaže da se deci više ističu one neobavezne strane čitanja u slobodno vreme. Treba ih podsetiti da im je dozvoljeno da preskaču delove koji su im dosadni, da mogu da zavire u poslednje poglavlje, da mogu da odustanu… Takođe, da su slobodni da izaberu samo žanrove koji im se sviđaju, bile to biografije, horor, mange ili tehnički crteži mašina. Važno je samo to da li detetu čitanje donosi zadovoljstvo.

4. Treba odvojiti vreme za slobodno čitanje u školi
Pošto sa odrastanjem deca sve manje čitaju, možda bi dobra ideja bila da se učenicima dodeli neko vreme u toku nastave kada mogu da čitaju štivo po svom izboru, predlaže Vilighem. Tako bi se poboljšalo i samo čitanje, ali i motivacija kod dece. Oni učenici koji inače ne čitaju iz zadovoljstva, možda bi tako postala čitaoci.

Ako zaista želimo da deca postanu čitaoci, trebalo bi da nađemo način da ih inspirišemo na to u školi, kad već ne dobijaju dovoljno podsticaja kod kuće.

5. Pozitivan stav o čitanju ne vodi čitanju
Možete imati vrlo pozitivan stav o vežbanju, a ipak nikada ne vežbati, kaže Vilighem. Važno je kako vidite sebe. Ako ne smatrate sebe nekim ko vežba, nećete ni vežbati. Tako da deca ne samo da moraju smatrati da je čitanje dobra stvar, već moraju sebe i videti kao decu koja čitaju.

A način na koji vidimo sebe zavisi od našeg poređenja sa drugima. Ako uočite da čitate više od oih koji vas okružuju, onda ćete sebe doživeti kao osobu koja voli da čita.

Priredila: Jovana Papan

Znate li o cemu deci pevaju norvezani Atle Tømmervik, Sarah Ramin Osmundsen i Irena Banjeglav (norvezanka srpskog porekla)? :)
Proverite 9.maja od 13 sati u Litteraturhuset

Balkanboogie - Verden rundt med musikk og eventyr Det er hoppete, tøysete, skranglete, og ingen klarer å sitte stille når det blir balkan-beatboogie. Norske Atle Tømmervik kan spille nesten hva som helst på den fine trompeten sin. Irena Banjeglav har røtter i Serbia og er en rev på fiolin. Og sammen med den norsk-karibiske fortelleren Sarah Ramin O…

"Pozvao je 1.maj sve bube na čaj,
od ose do pčele, da se provesele,
Spremio je maj sudove za čaj,
izneo u polje raznobojne šolje,
pozlaćene kupe, čuturice skupe,
i rumene zdele,i krčage bele
Sipao je maj svakom med u čaj.
Popio je svak, i leptirić lak,
čaja pola litre, zasvirale citre,
začula se truba sviračica buba"