54. klasa SA

Stanišići, Semberija, 2019.

Skup klase 2018
Grza/Rtanj-Balašević/Manastir Lešje

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=168962693773879&id=159133288090153

Nedeljnik “Oko” (izlazio u Nemačkoj izdanje Frankfurtskih vesti)

Avgust 2001

Profesija – Vojni pilot

ČUVARI PLAVIH VISINA (II deo)

“Obična” pilotska priča

"Bogami, ja sam prošle godine, u oktobru, imao frku, čak sam morao da napustim avion", priča Dejan. "I nisi posle toga napustio letenje", pitam kao i svaki drugi 'zemljanin' za kog je let avantura, a sletanje prilika za malo slavlje.
"Nisam ni razmisljao o tome", kaže.
“Poleteo sam na 'G-4' sa instruktorom i samo što sam rutinski napravio zaokret na visini od oko hiljadu metara, snažna eksplozija zamalo da mi otme upravljačku palicu iz ruke. Instrumenti kao da su poludeli. Proradio je i alarm.
Instruktor je preuzeo komande i pokušao da uspostavi kontrolu nad avionom, ali je bilo očigledno da ćemo morati da se katapultiramo. Visina je već bila manja od 100 metara.
Sve se dogodilo za tren, povukao sam ručicu i sedište je izletelo.....
Sledeće čega se sećam je da sam ležao na zemlji, okružen kolegama i bolničarima.
U ambulanti je konstatovano da, sem posekotine na bradi, nemam nikakvih povreda.
Čak mi je i pritisak, za takve prilike bio isuviše normalan, 190/100, ako se uzme u obzir činjenica da telo pri katapultiranju trpi opterećenje koje je čak 15 p**a veće od njegove težine.
Ja imam 85 kilograma, pa vi vidite koliko sam u trenutku katapultiranja bio težak.
Zbog takvih situacija u pilote idu samo apsolutno zdravi.
Nekoliko dana sam ležao u stacionaru. Bolela me je svaka koščica i svaki mišć. Slično je prošao i moj instruktor.
Avion je uništen, a istraga je utvrdila da je do kvara došlo zbog "zamora materijala na motoru".
Ubrzo sam se vratio svakodnevnim obavezama uključujući i letenje.
Roditelji, kao roditelji, malo su gundjali, ali nisu bili previše uporni da me odvrate od letenja.
Koga pod svoje jednom uzmu nebeske visine samo problemi sa zdravljem mogu privremeno ili trajno da ga odvoje od leteće mašine", priča Dejan svoju "običnu" pilotsku priču.
O bliskoj budućnosti razmišlja kao i većina njegovih kolega.
"Odužiću dug vojsci, a posle, videću. Od nečeg mora i da se živi, posebno kad stekneš porodicu. Verujem da će se u društvu pa i u vojsci nešto promeniti nabolje", kaže Pandurović.
Nikola u medjuvremenu sleće, i pridružuje se društvu u hladovini.
Nije ni ljut, ni besan, pokušaće, kaže, kasnije, ponovo.
Dolazi i Branko, zadovoljan je. Let je prošao bez problema. Saq velikim interesovanjem pita brata kako je on prošao.
"Nikako", kaže Nikola, dok mu Banko, bratski prebacije ruku preko ramena.
"Imamo još dosta toga da naučimo" kaže.
Na kraju, provokativno pitam, ko je od vas dvojice bolji pilot?
Pa Nikola, svakako, ima veće životno iskustvo, stariji je pet minuta, kaže Branko ozbiljno.

Novica Andrić

Nedeljnik “Oko” (izlazio u Nemackoj izdanje Frankfurtskih vesti)
Avgust 2001

Profesija – Vojni pilot

ČUVARI PLAVIH VISINA

“Spremamo se za, daj Bože, da ne bude”, kažu Nikola i Branko Stanković - blizanci letači
Igračke retko kada opredele decu za njihov budući životni poziv, a još redje jedna igračka takav uticaj ostvari na dvojicu dečaka.
Maketa aviona "Mig-29" sastavljena od "lego" kocki, stričev poklon blizancima Nikoli i Branku Stanković za 13. rodjendan raspalila je njihovu maštu, taman toliko da postanu, ni manje ni više, nego piloti.
"Bili smo nežni, krhkog zdravlja, sačuvaj Bože", skoro u glas pričaju dvojica kršnih momaka u plavim letačkim kombinezonima, u debeloj hladovini ispod trema na vojnom delu aerodroma “Golubovci” kod Podgorice.
Čekaju zajedno sa svojim klasićima, studentima završne četvrte godine, 54. klase Vojne akademije, da na njih dodje red da sednu za komande školsko-borbenog aviona "Galeb G-4" ili helikoptera "Gazela" i pokažu šta su naučili...
"Spremamo se za, daj Bože, da ne bude", kažu o svom budućem zanimanju.
“Maketa ‘Mig-29’ nas je stvarno opčinila. Počeli smo da kupujemo i sastavljamo realistične plastične makete vazduhoplova i istovremeno nabavljamo literaturu, fotografije. Preko modela 'leteli' smo na više od stotinu raznih vazduhoplova - od dvokrilaca do nadzvučnih letelica", priča Nikola, stariji čitavih pet minuta.
"I stvarno smo se primili", dodaje Branko.
"Posle osnovne škole, a gde bi drugo krenuli, nego u Vojnu gimnaziju, na smer vazduhoplovstvo", kaže.
"Roditelji k'o roditelji, nisu bili baš oduševljeni našim izborom. A i kako bi. Bila je to 1993. godine. Rat u komšiluku, svud se puca, a njihova deca, i to oba blizanca, odoše u vojsku. Razumem ih, nije im bilo lako", priseća se mladji Stanković.
Pitam kako je bilo za vreme agresije.
"Kao i svi studenti i učenici vojnih škola i mi smo po naredjenju pušteni kućama.
Slušali smo o našim starijim kolegama koji su poletali u susret neprijatelju. Neke smo i lično znali. Samo čovek koji ima srce veće od aviona, može tako nešto da učini", kaže Nikola.

Prva “ratna iskustva”

"Jutros smo poranili, da odradimo, pre nego što se pista i letelice usijaju. Još uvek se oseća jučerašnja vrelina", kaže Nikola i nastavlja "čeka me pravo vatreno krštenje, prvi put na "G-4" letim samostalno u ‘borbenu akciju’”. "Prvo u niskom letu, sa oko 300 metara, iz dvocevnog avionskog t**a gadjam metu veličine 2x2 metra, zatim sa veće visine drugu metu zasipam nevodjenim raketnim zrnima od 57 milimetara, a na treću metu izručim četiri školske betonske bombe od po 50 kilograma. Brzina leta je oko 650 kilometara na sat tako da metu uočavam samo na trenutak" opisuje zadatak.
Nekoliko p**a sam sa instruktorom uvežbavao nalet na mete, ali bez gadjanja. Mladjeg blizanca Branka danas očekuje ispitni let u raznim režimima rada - let u paru, horizontalan let, penjanje, spuštanje, zaokret,...
"Glavni instrument je variometar koji pokazuje brzinu penjanja odnosno spuštanja. 'Gazela' jeste stariji helikopter, ali je veom pouzdan i poslušan u rukama dobrog pilota", kaže.
Uskoro stiže komanda da se krene na zadatak.
"Srećno", kažem obojici.
Četvorka "galebova" uzleće i gubi se u jari koja se uzdiže sa već užarene piste.
Prave zaokret i u koloni nadleću obližnji poligon kod sela Tuzi.
Nikola je na čelu.
Umesto očekivnih rafala čuje se samo huk avionskih motora.
Iz radio stanice kontrolora gadjanja dopire izobličeni, isprekidani glas.
Čuju se nizovi brojki pa zatim razumljivo "neispravan".... opet brojke pa "odustaje" pa brojke ... zatim "vraća se", opet brojke.."sleće", i na kraju ...."ok".
Šta se dogodilo? pitam.
"Nista naročito, na Nikolinom avionu otkazali su neki sistemi, pa nije mogao da gadja", prevodi na razumljiv jezik Nikolin klasić Dejan Pandurović, koji takodje čeka na let.
"Dobro je, da nije nešto ozbiljno", konstatujem "stručno".

https://tangosix.rs/2018/07/04/godinu-dana-od-udesa-galeba-g-4-kod-sapca-osnovana-fondacija-dejan-pandurovic-pomoc-porodicama-nastradalih-povredjenih-pilota/

Godinu dana od udesa Galeba G-4 kod Šapca; Osnovana fondacija "Dejan Pandurović" - pomoć porodicama nastradalih i povređenih pilota - Tango Six Danas se navršava tačno godinu dana od kako se vojni avion Super galeb G-4 srušio na području sela Slatina kod Šapca tom...

Поштовани пријатељи, уважене колеге и сви остали који стојите уз српско ваздухопловство...
Овим путем делимо са вама једну важну информацију за све нас. Захваљујући сагласности породице Пандуровић и иницијативи класића 54. класе СА обавештавамо вас да је основана Фондација Дејан Пандуровић са седиштем у Београду. Активности, циљеви и начини остваривања циљева биће ускоро објављени на званичној страници Фондације.
54. класа СА

Ako neko ne zna kako izgleda kad se perisa smeje evo prilike da to vidi !!!