ELTE BTK, Szláv Filológiai Tanszék, Szerb Szak

https://www.facebook.com/share/p/1EpxfHApYo/?mibextid=wwXIfr

ПРЕОБРАЖЕЊЕ

„Преображава се и гора и вода”, говорило се у народу за празник Преображења Господњег. Према речима Саше Срећковића, музејског саветника Етнографског музеја, Преображење је у народном календару означавало јасну границу и време промене. Лето полако уступа место јесени, а природа почиње да показује прве знаке новог годишњег доба.

„Говорило се да се преображава лист у гори и камен у води. Лишће почиње да жути и опада, воде постају хладније, а са променом природе мења се и човеков однос према њој. Знало се да после Преображења више није време за купање у рекама. Веровало се да онај ко настави да се купа може да се прехлади, разболи или да га уједе змија”, објашњава Срећковић.

Посебно место имало је грожђе.

„Преображење је било време новог рода. Грожђе се освећивало у цркви и делило, а у појединим крајевима носило се и на гробље, за покој душа предака. Забележено је и да се ново грожђе није јело пре празника, већ тек после освећења. Тако се и у исхрани јасно обележавала граница између онога што је било и онога што тек долази”, каже Срећковић.

Будући да Преображење пада у време Госпојинског поста, празнична трпеза била је посна, али обогаћена рибом и вином.

За овај дан везивала су се и бројна друга веровања. Говорило се да се у ноћи Преображења и небо три пута преображава, да није добро плакати, а да жене и девојке треба да започну неки посао како би им све ишло од руке. У неким крајевима брали су се и лешници, који су чувани као природни лек.

„Ова веровања показују како је човек природне промене повезивао са сопственим животом. Преображење није било само датум који означава промену годишњег доба. Оно је уређивало однос према води, храни, раду, здрављу и плоду, али и према прецима”, истиче Срећковић.

Зато нам Преображење и данас говори много више од саме промене годишњег доба. Оно нам показује како су људи некада читали знаке природе, усклађивали свој живот са њеним ритмом и промене у свету око себе претварали у обичаје, правила и веровања.

https://www.facebook.com/share/1D9gXr7xMq/?mibextid=wwXIfr

ПЕТРОВДАН, ПРАЗНИК БОГАТЕ ТРАДИЦИЈЕ, НАРОДНИХ ОБИЧАЈА И ВЕРОВАЊА

Петровдан, који се обележава 12. јула, један је од највећих летњих празника у српској традицији. Посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу, а вековима га прате бројни народни обичаји и веровања настали у време када је живот био уско везан за природу и пољопривреду.

Најпознатији симбол овог празника је рана јабука, петровача. Некада се веровало да се до Петровдана прве јабуке не једу, већ да се на сам празник носе у цркву на освећење, а потом деле деци и ближњима за здравље, мир и слогу. У народу је постојало и веровање да се јабуке не смеју сећи ножем нити ударати једна о другу како се не би призвао град који би уништио усеве.

На Петровдан се, као и за друге велике празнике, избегавао тежак рад у пољу. Уместо тога, дан је био намењен одмору, одласку у цркву и окупљању породице. У појединим крајевима чобани су плели венце од цвећа и стављали их стоци на рогове, верујући да ће је тако сачувати од болести и донети јој добро здравље.

Петровдан је уједно био време сабора, породичних окупљања, али и крштења и венчања, јер се сматрао посебно благословеним празником. Њиме се завршава и Петровски, односно Апостолски пост, након којег се породице окупљају за свечаном трпезом, у складу са црквеним правилима.

Петровдан је у народу одувек имао посебно место. Сматра се славом пекара и рибара пекара као чувара хлеба, основне животне намирнице, а рибара јер је Свети Петар пре него што је постао апостол био рибар. У многим крајевима овај празник био је и повод за вашаре и народне саборе, на којима се трговало, окупљала родбина и пријатељи, склапала нова познанства и учвршћивале везе међу људима. Управо зато Петровдан није само велики празник, већ и важан део народне традиције који је вековима повезивао породицу, заједницу и свакодневни живот.

Na prestižnom sajmu knjiga „Ünnepi Könyvhét” u Budimpešti danas je svoju knjigu potpisivala i naša studentkinja Lea Nađ. 📚✨
Ponosni smo na njen uspeh i želimo joj još mnogo inspiracija, čitalaca i književnih dostignuća! ❤️

A rangos budapesti „Ünnepi Könyvhét” könyvvásáron ma dedikálta könyvét hallgatónk, Nagy Lea. 📚✨
Büszkék vagyunk a sikerére, és még sok ihletet, olvasót és irodalmi sikert kívánunk neki! ❤️

ПРОНАЂЕН ВЛАДАРСКИ ПРСТЕН ИЗ 14. ВЕКА: МОГУЋА ВЕЗА СА КНЕГИЊОМ МИЛИЦОМ

Златни прстен пронађен случајно у пољу недалеко од манастира Раваница, задужбине кнеза Лазара из 14. века, могао би да припада кнегињи Милици, сматра др Бранислав Цветковић, историчар уметности и виши научни сарадник Балканолошког института САНУ.

Према његовим наводима, анализе стилских, епиграфских и иконографских одлика указују да је реч о јединственом владарском прстену из средине 14. века, који је највероватније припадао члану српске владарске породице.

Прстен је израђен од злата, украшен ћириличним натписима и монограмом у облику слова „м“, док се на његовом доњем делу налази представа две спојене руке – древни симбол брака и савеза. Управо ови елементи упућују на могућност да је прстен био део брачног завета кнегиње Милице и кнеза Лазара.
VAROS RTV

Dodela nagrada učesnicima književnog konkursa “Algoritam prijateljstva “

U utorak, 2. juna, ugostili smo učenike Srpske gimnazije “Nikola Tesla” i učesnike nagradnog književnog konkursa “Algoritam prijateljstva”. Prvo mesto je pripalo Mioni Martinović 10.c, drugo mesto Mariji Flager 10.b, dok je treće mesto zauzeo Kosta Kalinić 10.c. Ovom prilikom je pohvaljen rad Andreja Hrvaćanina iz 10.a odeljenja.

Ovogodišnja tema je podstakla učenike da razmišljaju o svetu u kome odrastaju, svetu tehnologije, društvenih mreža, algoritama i novih oblika povezivanja medju mladima.

Čestitamo nagradjenima i zahvaljujemo svim učesnicima ovog konkursa, kao i njihovim profesorima i mentorima koji svojim radom podstiču učenike da razmišljaju, stvaraju i razvijaju ljubav prema srpskom jeziku i književnosti.

Takodje zahvaljujemo Srpskoj samoupravi 6. kvarta na pomoći u realizaciji ovog konkursa.

Vidimo se i sledeće godine!

Svim studentima mnogo uspeha u ispitnom roku! 🤞😉💪😎

Slovensko proleće, Szláv Tavasz 2026. Hvala svim učesnicima koji su predstavljali Smer za srpski jezik i književnost 🥰💐☀️🤗

Некада су људи у дугим зимским вечерима причали приче уместо да гледају у екране. После тешког дана, окупљали би се на прелима и седељкама, а смех је био најбољи начин да ноћ брже прође. И баш те приче, испричане уз ватру и друштво, остале су да живе до данас. 🙂

Издање: СТАРЕ СРПСКЕ ШАЛЕ, Радул Марковић,
Издавач: Етнографски музеј у Београду, 2002

Još malo priprema pred nastup… Uz sjajne vokale i našeg profesora Urkoma uskoro Djurdjevdan i Balkane moj 🤗😎🌞🎶