All My Lectures

11/10/2023

DA LI KONTROLIŠETE TU SVOJU PROŠIRENU AORTU?

Jesen je. I možda je to za nekog kraj, ali za mene je uvek označavala početak. Početak školske godine u mlađim i nevinijim godinama; početak zimske depresije tokom života u zemlji predalekoj od mog doma i od mene same; početak mirisa zadimljenih pečenih paprika i aroma dugo kuvanih šljiva s par kockica čokolade; početak istoritmičnih nota motornih testera u jutrima, umesto cvrkuta nežnih vrapčića; početak sezone 'lažem sebe da mogu bez ćebe' i svih onih toplih zagrljaja i ukradenih poljubaca pod istim, dok topli kakao sa stola grli čestice vazduha u sobi...

A za jedno možda ipak jeste kraj. Za moju žučnu kesu. Očigledno razumem koliko je bila korisna i koliko sam joj štete nanela, kad joj posvećujem slova. Ona je meni ipak posvetila celu sebe, a ja sam je zloupotrebila. Ali mislim da to nije slučajno, i da je to druga opomena da malo više volim život čiji sam ja šef. Izgleda da ne šefujem tako dobro, kad ni onu prvu opomenu kroz trudnički dijabetes nisam razumela.

Ali priprema za operaciju podrazumeva više koraka. Jedan od njih je i pregled kod kardiologa. Naravno, moram mu pomenuti prethodna iskustva sa mojim radosnim srcem, koje fizički manifestuje svu bol zbog samoće, neuzvraćene ljubavi, previše ostavljanja i zapostavljanja i koje bi samo da voli, pa ne zna gde da svu tu ljubav skladišti, isto kao što ni žučna ne zna gde će sa svom svojom mašću.

Nakon što je sve čuo, upitao me je:"Proveravate li i pratite stanje te svoje proširene aorte?" I pre nego što je pogledima počeo da me osuđuje zbog mog odričnog i neodgovornog odgovora, zabranila sam mu to uz objašnjenje da sam samoj sebi dovoljan sudija. Rekao je da ću ipak morati da ga slušam i pratim neke korake, ako želim da još malo budem svedok svim ovim opisima iz prvog pasusa. I bio je fini.

Ali on ne zna šta pokreće pumpanje moje krvi. Ne zna da sve te stvari nisu prepisive na recept i nisu ograničene rokom trajanja, kao i da nemaju neželjena dejstva. Ne zna da jedino te stvari mogu da izleče moje srce i sve ostale organe. I ne zna da sve to zapravo i nisu stvari.

Sela sam juče nakon svih pregleda na osunčanoj klupi, sa sinom zaspalim u kolicima ispred mene okupan zracima usijane zvezde, uživala u jedenju polomljenog sladoleda od čokolade i jagode prstima i slušala ne tako bliske, a opet primamljive metalno-drvene zvuke ulične gitare. Čuo se i poneki zveket novčića dodeljen od strane još po nekog zanesenog, ali užurbanog prolaznika; čuli su se mnogi sitni i ubrzani, ali i polagani i starački koraci, kao i hitri trkovi dečice ispunjeni grajom i cikom. Iznad nas su bile grane ponosnog zimzelenog drveta, koje će možda uskoro biti ukrašeno šarenim lampionima, da bi i u hladnim večerima nekom bilo romantični zaklon.

A ja sam u glasovnim porukama nešto govorila svojoj brižnoj i empatičnoj sestri; mislila sam o nekome čiji um ume da mi bude najveća intriga i čiji glas mi jeste najbolja uteha; dočekala sam druga koji je, iako čitav dan pod traktorom i umazan uljem, našao vremena za mog sina i mene i potrudio se da stignemo tamo gde treba u vreme koje treba i da nam usput ništa ne zafali; sanjala sam o svim nežnim zagrljajima koje najviše volim pune mira kao kod umnog, a opet zaštitničke kao kod radnog; radovala sam se sanjivim okicama koje će me ugledati kroz par minuta; stvarala sam koreografiju za par skoro otkrivenih melodija i u glavi je plesala najlepše što umem, na najbolje osvetljenoj pozornici sa najzračnijim reflektorima i najgromkijim aplauzima publike; preturala sam ispred očiju reči koje ću udenuti u svoj sledeći članak, što upravo i radim; čekala sam da ponovno udahnem vazduh koji dopire iz šumskih predela do autoputa kojim smo morali doći kući; pozvala sam osobe koje sam želela da čujem i kojima sam imala šta da kažem...

Ne znam, doktore, da li sam na dovoljno pregleda išla, ali sa sigurnošću znam šta čini moju paletu lekova i gde mogu da je nađem. I što bi Nightbirde rekla:"Ne možeš da čekaš da život prestane da bude težak, da bi tek onda odlučio da budeš srećan."

Snežana Nešić,
utorak, 10. oktobar 2023.
10:08h, selo Sumrakovac

11/10/2023

AL' JA SAM ŽENA

Eh, kako bih volela da kažem istinu svetu... Kako bih volela da mogu da na sav glas sa svog starog, drvenog, seoskog prozora vičem da ne želim da ustajem rano, da sam srećnija kad legnem posle ponoći, da ujutru volim da prvo odćutim, pa se tek onda uhvatim posla...

Kako bih volela da mogu da ogluvim na sve tračeve što razmenjuju veštice iz moje ulice, da nekome ne uputim "dobar dan" samo zato što smo komšije, da iscepam papir u jedinoj prodavnici koju imamo, a na kome piše "molimo za finu tišinu" kad moj dvogodišnji sin ne čuje moje treće:"NE!" dok mu šarene lizalice prisvajaju čitav radoznali vidokrug, a roditelji koji svoju decu ni ne poznaju mene podsećaju da taj natpis stoji tu s razlogom!

Kako bih volela da bacim peglu koju čuvam iz ne znam kog razloga, jer je sigurno neću koristiti nakon 4 godine njene penzije. Iskreno, sebi sam kupila slobodu otkad hodam, što se kod nas kaže, izgužvana kao da me je krava žvakala. Kako bih volela da u maminoj kuhinji ima mesta za mašinu za pranje sudova, pa da nikad više masni sundjer medj' svoje ionako lenje prste ne stavim.

A volela bih i da se tehnologija malo ugasi. Na godinu dana. Pa da vidimo kako ćemo bez struje i bez telefona i bez interneta i bez mašina za pranje i bez šporeta za spremanje. Da se malo opet okupimo i zajedničkim snagama završavamo kućne poslove. Onda bismo se valjda poznavali i direktno, ne samo kroz ono što iza leđa govore o nama. I da malo više koristimo sunčevu svetlost, vodu iz reka što izviru u planinama, da se češće okupljamo oko logorskih vatri uz pečene klipove kukuruza koje smo ćapili iz neke obližnje njive, ali ne sve iz istog reda, da se ne primeti. Da modernizaciju usporimo i malo zaostanemo.

A ja bih da stvarno osvestim svoju primitivnu stranu. Da dete ne oblačim u tkanine u čije su niti protkani lenori, silani, dueli i ostali omekšivači i praškovi koji u sebi imaju životinjske otpatke. Da ga ne kupam kosilima, bubhenima i ostalim kupkama i šamponima, što u sebi sadrže alkohol do alkohola, pa da mu posle lečim kožu suvu i osipanu kremama koje u sebi sadrže, je l' te alkohol!

Ja bih da malo ne kuvam na struju, ne kuvam samo za jedan dan, ne kuvam instant preslane supice i ne pečem instant premasna lisnata testa. Ja bih da me niko ne zove telefonom koji mi zrači na uvetu, nego da držim slušalicu i dok mi neko šapuće nešto romantično na uho, uvijam spiralnu kablu od koje su danas ostale samo gumice za kose. I da mi ne šalju 50 mejlova svakog dana, nego 1 pismo kome ću se odredjenog dana u mesecu radovati i koga ću željno iščekivati. Ono pismo zbog koga ću čitati knjige i romane, samo da bih dovoljno elokventna i mudra bila da sledeći put odgovorim i tako podstaknem pošiljaoca da se ta prepiska nikad ne prekine.

I mnogo što-šta bih da vrištim i da urlam i da ćutim i da snevam... Al' eto, ja sam majka i ja sam devojka i ja sam sposobna i ja sam samostalna i ja sve to mogu i ja sve to umem. I šta ću, ja sam ipak samo žena.

Snežana Nešić, subota 7. oktobar 2023.
15:33h, selo Sumrakovac

25/02/2023

“If a man knows more than others, he becomes lonely.”
— Carl Jung

10/02/2023

😂

30/12/2022

“Education is teaching our children to desire the right things.’’
— Plato

02/12/2022

“Knowledge isn't’ free. You have to pay attention.”

21/11/2022

18/07/2022

Zašto postoji reč ranoranilac, ali ne i kasnokasnilac? 🤔 I ako postoji, kao legitimni antonim reči ranoranilac, zašto ga ne upotrebljavamo? 🤔

20/02/2022

Sobre Danza del Vientre 💃🏼🥁

14/02/2022

U februaru, a možda i u martu, neću imati live sa gostima, ali su zato tu i moji lični lajvovi na razne filozofske teme. Slika je samo dokaz ludosti i originalnosti. 🤩😂 Iskreno se nadam da ce do svih kojima je to potrebno doći ove reči. A ovo je jedan o ljubavi, baš na Dan ljubavi! 😉