15/09/2025
На данашњи дан
15.09.1936.
рођен је
ЈУРИЈ КОХ
(глср. Jurij Koch)
Јуриј Кох (15. септембар 1936, Хорка, Горња Лужица) је лужичкосрпски писац, новинар, драматург и преводилац. Пише на горњолужичком, доњолужичком и немачком језику. Лауреат (добитник) је награде „Јакуб Ћишински“, која се додељује личностима заслужним за развој лужичкосрпске културе..
БИОГРАФИЈА
Рођен је 1936. у радничкој породици у селу (Долха) Хорка, у округу Згорјелц/Герлиц, од оца који је радио у оближном каменолому, и мајке надничарке. У кући је научио лужичкосрпски, а немачки је научио тек у периоду 1942-1946. у сеоској школи у суседном селу Хрошћице.
Школовао се у различитим школама у различитим местима:
– 1942-1947: народна школа у Хрошћицама (глср. Chrósćicy, нем. Crostwitz)
– 1947-1949: гимназија у Варноћицама/Варнсдорфу (лс. Warnoćicy, чеш. Varnsdorf, нем. Warnsdorf), северна Чешка. Овде је научио писану, књижевну форму лужичкосрпског језика, а школовање је завршио након што је образовање Срба у Чехословачкој прекинуто.
– 1949-1950: основна школа у Добершицу (Doberschütz)
– 1950-1952: Лужичка виша школа у Будишину
– 1952-1954: Лужичка виша школа у Кочебужу – новооснована школа, где је матурирао
Од 1954. до 1956. је радио као волонтер и уредник за часописе на лужичкосрпском, као и за часописе Савезне немачке омладине (FDJ), попут Chorhoj měra и Nowy Casnik.
Више образовање је наставио на Универзитету у Липску/Лајпцигу:
– 1956-1960: Факултет журналистике
– 1961-1966: Факултет драмских уметности – постдипломске студије позоришних наука
Од 1960. до 1976. је радио као уредник, новинар и репортер на Радију НДР у Коћебужу. Од 1965. до 1974. био је председник Круга лужичкосрпских писаца (Koło serbskich spisowaćelow), а од 1976. године делује као слободни новинар и књижевник. Члан је ПЕН-центра Немачке (PEN-Zentrum Deutschland), огранка светског удружења писаца ПЕН Интернешнел.
Кох је један од најзнаменитијих лужичкосрпских писаца савременог доба. Иако поседује изразит прозни таленат, понекад је критикован због наглашене публицистичности, што је повезано са његовим лаконским и концизним стилом. У поређењу са митским и романтичним делима Брезана, Кохова проза делује једноставније и реалистичније, али је и читљивија. Основни мотив његовог стваралаштва је Србство у контексту немачког окружења, а његови јунаци су на испиту сналажења у том окружењу.
Писао је романе савремене тематике, у којима је обрађивао проблеме националних и друштвених сукоба у Доњој Лужици: „Између седам мостова“ (Mjez sydom mostami, 1968), „Роза-Марија или распламсавање у нама“ (Róžamarja abo rozžohnowanje we nas, 1975), „Повратак снова“ (Nawrót sonow, 1983), новеле (нпр. „Трешњино дрво“ (Drzewo wiśni, 1984; пољско издање 1993)), приповетке, међу којима и „Јеврејка Хана“ (Židowka Hana, 1963). Објавио је и велики број чланака о животу у Будишину.
Његова драма „Земљомер“ (Landvermesser) је 1977. због политичких разлога повучена након две изведбе. Такође је написао сценарио за филм „Рублак – Легенда о измереној земљи“ (режија К. Херман, 1980) по мотивима ове драме.
Кох у својим делима више пута тематизује проблеме експлоатације лигнита и пратеће уништавање лужичкосрпских насеља, пејзажа и завичаја. Године 1987. одржао је на конгресу Савеза писаца НДР снажан говор о прикривеним последицама уништавања животне средине, који је касније убацио у своју књигу „Beleške са ивице рудника“ (Gruben-Rand-Notizen). У овој књизи Кох делимично у облику дневника приказује пустошење села Хорно и критички разматра политичке одлуке које су довеле до уништења овог места. У борби за очување села Јуриј Кох је увек био подршка и саборац мештана. Прво јавно читање ове књиге одржано је у новом дому „Хорноер Круг“ пресељеног села.
Кох се бавио и преводилаштвом – најзначији су преводи дела Антона Чехова на горњолужичкосрпски језик.
Данас живи у селу Селов (Sielow) близу Кочебуза. Ожењен је и има троје деце, а његова ћерка је лужичкосрпска новинарка Ања Кохојц (лс. Anja Kochojc, нем. Anja Koch), рођена 1974. године.
НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА:
– Почасни члан Немачко-сербског народног театра у Будишину
– 1963. и 1968, 1972: Књижевна награда Домовине (Domowina)
– 1974. и 1979: Државна награда „Јакуб Барт-Ћишински“ (Jakub Bart-Ćišinski) – колективно
– 1983: Награда „Карл Блехен“ (Carl Blechen) града Коћебужа/Котбуса
– 1992: Еколошка књижевна награда немачке федералне државе Северна Рајна–Вестфалија
