12/06/2026
✨ ГОВОР КАТАРИНЕ СТОЈАНОВ, УЧЕНИЦЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ЗА ШКОЛСКУ 2025/26. ГОДИНУ ✨
Добро вече свим родитељима, наставницима, гостима. Хвала вам што присуствујете нашој завршној свечаности.
Вечерас не желим да читам неки већ сто пута одслушан говор. Желим да он буде посебан и само мој, написан право из срца.
Када сам се уписивала у први разред, моји родитељи су бирали између две основне школе. Увек ће ми бити драго што је то на крају била баш Основна школа „Вук Караџић“. На самом почетку мог школовања у „Вуку“, била сам несналажљива, помало несташна и, морам признати, не толико заинтересована за учење.
Међутим, моја учитељица препознала је у мени потенцијал и обратила се мојим родитељима одмах у септембру. Већ од октобра школу сам почела да схватам на другачији начин. Заувек ћу бити захвална својој учитељици Далиборки Путић Бераров због тога што је баш она једна од најзаслужнијих за то што ја данас стојим овде и носим ову титулу. Водила нас је на разне представе, што луткарске, што драмске, и готово увек сам била главна глумица. С њом смо ишли по целој земљи и учествовали на великим међународним такмичењима, с којих смо донели бројне награде. Хвала Вам што сте увек веровали у мене, учитељице.
Посебно бих се захвалила свом разредном старешини, Стевану Радованчеву. Хвала Вам, разредни, што сте од мог доласка у пети разред пратили сваки мој успех, бодрили ме и охрабривали. Никада Вам ниједно моје такмичење није промакло и увек сте ме хвалили пред целим одељењем. Значила ми је Ваша подршка. Међутим, оно што је најважније, хвала Вам што сте свима нама били не само разредни старешина, већ пре свега пријатељ и особа којој смо могли све да кажемо.
У протеклим годинама учествовала сам на такмичењима из различитих предмета.
Хвала наставници биологије Ани Петров, што ме је научила сваки детаљ из сваког уџбеника који је био потребан за такмичења.
Наставници енглеског језика Александри Исаков-Станков, са којом сам ишла на државно такмичење и прошла у усмени део.
Наставнику Мирославу Молнару и свом разредном Стевану Радованчеву, који су нас водили на такмичења из одбојке и фудбала.
Ипак, постоје два наставника која имају посебно место у мом срцу, наставници који су ми, поред мог разредног, били највећа подршка на овом путу. То су: наставница српског језика и књижевности Сања Попов, која ме је четири године, од првог полугодишта па све до такмичења, припремала и помагала ми (никада јој ниједан зарез у књигама није промакао), и наставник физике Немања Мицић, човек којег сам гледала као другог разредног старешину. Иако сам након шестог разреда одустала од такмичења из физике, никада нисам престала да волим овај предмет и захвална сам Вам што сте нас све тако добро спремили за то такмичење.
Не могу а да не споменем и наставницу географије Данијелу Богданов – можда јесмо биле без успеха на такмичењу, али сте ме научили много тога корисног за даље школовање.
Велику захвалност дугујем и нашој директорки Славици Нађалин, која нам је увек и у свему била подршка.
Једно велико хвала и мом одељењу. Сада, када вас све гледам, жао ми је што се растајемо, али ово није крај, већ нови почетак за све нас. Хвала што сте од првог дана били уз мене, моје VIII-2.
Да бих дошла до ове титуле, било је пуно одрицања, такмичења која су увек била викендом, некада и по два такмичења за један викенд. Али сада, када стојим овде, схватам да се сваки пут када сам остала код куће да бих учила док су моје другарице излазиле, и те како исплатио.
Бескрајно сам захвална својим родитељима. Мама, тата, хвала вам што сте ми били највећа подршка, што сте ме бодрили и охрабривали. Веровали сте у мене и увек сте желели да успем у свом циљу. Ово није само мој успех, већ и ваш, јер без вас не бих била овде.
Хвала и свим осталим члановима моје породице, као и свима онима који су овде вечерас због мене.
Хвала мојим најближим пријатељима – и вама који стојите са мном на овој бини, и вама који сте у публици. Увек сте имали разумевања за мене, моје обавезе и такмичења. Подржавали сте ме у сваком тренутку.
На послетку, захвалила бих се и Иви Недимовић. Иво, ти никада ниси била само моја конкуренција, ривалка или супарница, већ и мој добар пријатељ. Ти си била она која је била уз мене на сваком такмичењу, међусобно смо се бодриле и тешиле. Никада ми није било лако да те стигнем, наша борба се водила до самог краја, али и ти си победник, јер не може свако да буде ученик и пријатељ какав си ти.
За крај, желим свима много успеха у наредним годинама. Желим свим наставницима много добрих генерација, а ученицима пуно успеха на такмичењима. Онима који се можда боре да буду ученици генерације, поручила бих да верују. Све је могуће ономе који верује.
Свима нама желим срећу, здравље, љубав и пуно осмеха.
Довиђења!
Катарина Стојанов
