Dr Nestorov - Centar za logopediju i ranu intervenciju

Odakle ide razvoj govora kod dece?

dr Violeta Nestorov: - Kažemo da svaka reč koju dete izgovori najpre prolazi kroz čula. Da bi dete imenovalo neki predmet, potrebno je da ga prethodno doživi – da ga pogleda, dodirne, pomiriše, oslušne ili istraži na način koji mu je dostupan. Tek kada mozak obradi informacije koje dolaze kroz čula, dete može da ih poveže sa značenjem i rečima.

Govor se razvija i kroz emocije i igru. Za dete je igra mnogo više od zabave, ona je izvor iskustva, istraživanja, učenja i emocionalnog doživljaja. Upravo zato su igra, pokret, čula, iskustvo i emocije važni temelji razvoja govora.

Ovakav naš pristup ima svoje naučno utemeljenje u razvoju psihomotorike i metodi reedukacije psihomotorike po modelu Prof.dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar. U našem Centru tretmani predstavljaju spoj logopedskog rada, reedukacije psihomotorike i terapijske igre. Svaki program je individualno prilagođen detetu i ciljevima koje želimo da postignemo.

Šta je senzorna integracija?

Reč senzorno potiče od latinske reči sensus i odnosi se na čula. Zato kada govorimo o senzornoj integraciji, zapravo govorimo o čulnoj integraciji, odnosno načinu na koji mozak prima, organizuje i povezuje informacije koje dobija putem čula (senzora) – vida, sluha, dodira, mirisa, ukusa, ravnoteže i osećaja položaja tela.

Kada se ovaj proces dobro razvija, dete lakše uči, igra se, komunicira i razvija govor.

U reedukaciji psihomotorike po našem modelu profesora Svetomira Bojanina, rad na senzornoj (čulnoj) integraciji nije izdvojena aktivnost, već sastavni deo celokupnog psihomotornog razvoja. Pokret, opažanje čulima, pažnja, emocije, mišljenje i govor razvijaju se međusobno povezano i zato se ne posmatraju odvojeno.

Zbog toga se u našem pristupu razvoj čula odvija kroz prirodne aktivnosti i iskustva, a ne samo kroz izolovane i veštački organizovane uslove u senzornoj sobi. Dete kroz kretanje, istraživanje, igru, kontakt sa prirodom i različitim materijalima istovremeno razvija čula, pokret, pažnju, mišljenje, emocije i govor.

U objektu „Salaš“ u naselju Altina u Zemunu sprovodimo programe podsticanja razvoja dece u prirodnom okruženju koje pruža bogatstvo čulnih (senzornih), motoričkih i socijalnih iskustava. Mogli bismo reći da se naši programi odvijaju u najvećoj „senzornoj sobi“ na otvorenom koja izmešta dete iz zone komfora koja je u ordinaciji.

📍 Tu smo da pomognemo.

🌐 www.centarzalogopediju.rs
📧 [email protected]

🍀Više o senzornoj integraciji: https://centarzalogopediju.rs/senzorna-integracija/

🍀Kako izgleda senzorna bašta i šta se radi: https://centarzalogopediju.rs/senzorna-basta/

📚 Nedavno smo imali zadovoljstvo da u OŠ „Branislav Nušić“ u Beogradu realizujemo dvodnevni akreditovani seminar „Disharmoničan razvoj kod dece, teškoće u učenju i ponašanju“.

🍀Posebno nas raduje što je kolektiv škole pokazao veliko interesovanje za teme koje su od izuzetnog značaja za svakodnevni rad sa decom koja imaju različite razvojne i obrazovne potrebe.

Tokom seminara razgovarali smo o mogućnostima primene elemenata reedukacije psihomotorike u školskom okruženju. Prof.dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar, utemeljivač reedukacije psihomotorike u našoj sredini, uvek je isticao da škole i vrtići nisu mesto za terapiju, ali jesu mesto gde se mogu primenjivati pažljivo odabrani elementi reedukacije psihomotorike koji podstiču razvoj pažnje, razumevanja, čitanja, pisanja, organizacije aktivnosti i uspešnijeg učenja.

Upravo zato verujemo da je uloga prosvetnih radnika nezamenljiva. Kada nastavnici dobiju znanja, podršku i praktične alate, oni mogu značajno doprineti napredovanju deteta i njegovom uspešnijem funkcionisanju u školi.

Posebnu zahvalnost dugujemo koleginicama Kseniji Muhamedbegović i Milji Zec na saradnji, posvećenosti i prepoznavanju značaja ove teme. Zahvaljujemo i direktorki škole, psihologu Marijani Stefanović, koja je pružila snažnu podršku realizaciji seminara Disharmoničan razvoj kod dece i teškoće u učenju - Akreditovan seminar i prepoznala značaj kontinuiranog stručnog usavršavanja nastavnika u oblasti podrške deci sa disharmoničnim razvojem. Hvala i srtučnim saradnicima škole na daljoj saradnji!

Verujemo da se kvalitetno obrazovanje gradi kroz saradnju, razmenu znanja i spremnost da učimo jedni od drugih – uvek u najboljem interesu deteta. 🌱

🧳Banja Luka
Prof.dr Nenad Glumbić, dr Violeta Nestorov, dr Stevan Nestorov

Deca sa specifičnim teškoćama u učenju često ostaju neprepoznata i bez adekvatne podrške. Zbog nedovoljnog razumevanja njihovih potreba, dešava se da budu pogrešno procenjena, da rade po izmenjenom programu (IOP2) kada to nije potrebno ili da imaju loš školski uspeh i pored očuvanih sposobnosti.

Na ovom stručnom skupu otvorili smo važnu diskusiju o tome kako da deci sa disleksijom, ADHD-om, diskalkulijom i drugim specifičnim teškoćama u učenju pružimo bolju, stručniju i kvalitetniju podršku. 💙

Posebno smo ukazali na probleme sa kojima se škole i porodice danas najčešće suočavaju:
◾ nedovoljno prepoznavanje specifičnih teškoća u učenju
◾ nedostatak obuka i praktičnih alata za nastavnike
◾ izostanak adekvatne procene i pogrešno tretiranje učenika
◾ ograničena podrška roditeljima

Posebnu pažnju posvetili smo temi ADHD-a u školi, koja danas predstavlja jedan od najvećih izazova za nastavnike, stručne saradnike i roditelje.

U okviru Erasmus+ projekta „DysAcademy“, zajedno sa nastavnicima i stručnim saradnicima iz beogradskih škola razgovarali smo o svakodnevnim izazovima sa kojima se deca susreću, ali i o konkretnim načinima podrške i sistemskim rešenjima.

Veliku zahvalnost upućujemo predavačima:
◾ dr Dušku Stuparu
◾ dr Stevanu Nestorovu

Hvala i dr Miri Radović, pedijatru i predsednici Interresorne komisije opštine Zemun, kao i Tatjani Milićević, koordinatoru IRK Zemun, na podršci i partnerstvu u organizaciji ovog stručnog skupa.

Predstavili smo i rezultate projekta „DysAcademy“, među kojima se posebno izdvaja prva onlajn platforma — otvoreni obrazovni resurs za podršku deci sa specifičnim teškoćama u učenju.

Govorili smo i o značaju sistemskih rešenja, ulozi resursnih centara i primerima dobre prakse po kojima opština Zemun prednjači.

Više od 260 stručnjaka svojim prisustvom pokazalo je koliko je ova tema važna. Hvala svima na poverenju, interesovanju i želji da zajedno unapređujemo podršku deci. 🙌

Erasmus+ projekat „DysAcademy“, koji realizujemo sa partnerima iz Severne Makedonije i Bugarske, ima za cilj da pruži znanje, praktične alate i dugoročnu podršku nastavnicima, roditeljima i stručnjacima.

Danas je Svetski dan porodice!
Pedijatar i počasna predsednica Pomoć porodici - Family Care,Belgrade, dr Ljiljana Abramović Savić, ukazuje na to da vaspitanje počinje mnogo pre nego što dete prohoda, već tokom trudnoće, i da porodica ima ključnu ulogu u formiranju deteta.
“Vaspitanje kreće vrlo rano, suštinski dok je žena trudna. Kako se ona ponaša, mlade žene niko ne uči da sve ono što one u trudnoći proživljavaju, sve to na jedan biološki način utiče na dete. Tako da kroz tih devet meseci formira razne poremećaje u detetu ako je trudnica agresivna, troši droge, alkohol. Treba prvo ispoštovati tih prvih devet meseci, a onda kada beba dođe, prihvatiti je sa ljubavlju i vaspitanje nastaviti od uspavanke, maminog glasa, dodira, snage koja ga diže, ljubavi kojom ga privija na grudi. Porodica je velika škola ljubavi, tu se uči ljubav, unutar porodice“, kaže dr Abramović Savić i objašnjava:
“Batina nije dobra. Vaspitanje kreće od najranijih dana, kreće intenzitetom glasa. Kada dete prohoda, ono odmah ide za vruću ringlu, šteker, tu morate da govorite. Prvo idete laganim glasom, pa onda malo jačim glasom. To kad viknemo, dete treba da nauči da stane jer to NE nekad spašava život deteta!“

Emisija na TV K1 je organizovana 16.04.2026. godine povodom Predloga izmena Porodičnog zakona. Što je u javnosti izazvalo burne reakcije. Emisiju možete pogledati na ovom linku: https://youtu.be/WlyptUTh7dI?si=OqzBA2YNnhxym3Yq

U Severnoj Makedoniji već godinama deluje organizacija „Ajnštajn“, posvećena podršci deci sa disleksijom i drugim specifičnim teškoćama u učenju. Simbolično nose ime Alberta Ajnštajna, za koga se često navodi da je imao disleksiju. Bez obzira na to, njegovo ime danas predstavlja simbol drugačijeg načina mišljenja, kreativnosti i potencijala dece koja uče na drugačiji način.

Organizacija „Ajnštajn“ godinama pruža značajnu podršku kroz edukacije, povezivanje roditelja, škola i institucija, kao i kroz aktivno učešće u unapređivanju inkluzivnog obrazovanja u Severnoj Makedoniji.

- Naša saradnja sa organizacijom „Ajnštajn“ traje više od 10 godina, a na konferenciji održanoj u Skoplju otvorili smo važnu diskusiju o podršci deci sa disleksijom, ADHD-om, diskalkulijom i drugim specifičnim teškoćama u učenju. Ponosni smo što kroz naš rad u Srbiji i zemljama regiona sa kojima sarađujemo možemo da pružimo podršku ne samo deci sa kojom direktno radimo, već i roditeljima i stručnjacima koji ih prate na putu razvoja i obrazovanja, istakao je dr Stevan Nestorov.

Pored tretmana i programa podrške za decu, godinama intenzivno radimo na edukaciji stručnjaka kroz predavanja, obuke, konferencije i međunarodne projekte u Srbiji i inostranstvu, sa ciljem da savremena znanja i kvalitetna praksa budu dostupni što većem broju profesionalaca koji rade sa decom.

Posebno smo ponosni što smo kroz Erasmus+ projekat „DysAcademy“, zajedno razvili prvu onlajn akademiju za specifične teškoće u učenju. Reč je o otvorenoj obrazovnoj platformi koja će ponuditi više od 80 besplatnih kurseva namenjenih nastavnicima, stručnjacima i roditeljima, uz mogućnost dobijanja sertifikata za stručno usavršavanje.

Hvala svim učesnicima koji su svojim prisustvom i diskusijom doprineli da ovaj događaj bude značajan, inspirativan i usmeren ka praktičnim promenama u oblasti inkluzivnog obrazovanja.

Posebnu zahvalnost i prijateljski pozdrav upućujemo Damjanu Nikolovskom, sa kojim već godinama gradimo uspešnu i iskrenu saradnju.

Здружение за дислексија Ајнштајн

Centar za disleksiju dr Nestorov: Da ne gubimo vreme

Institut za reedukaciju psihomotorike IRP

Disharmoničan razvoj kod dece i teškoće u učenju - Akreditovan seminar

Prof.dr Svetomir Bojanin, neuropsihijatar