Ко смо?

Ко смо? Едукација Историја Географија Етимологија Митологија Занимљиво

21/05/2024

На данашњи дан 1349. године у србском престоном граду Скопљу, државни сабор усвојио је први део Душановог законика. "Закон благовјернаго цара Стефана", како је гласио његов званичан назив, утврђује општа начела уређења тада најмоћније државе на југоистоку Европе. Поред одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже сталеже, а имао је казненоправне и процесноправне одредбе и одредбе из породичног и наследног права. Овај Законик је 1354. године допуњен другим делом на Државном сабору у Серезу. Рађен је на основу обичајног права, црквеног законодавства и ромејског права. Прокламовао је начело законитости: закон је јачи и од супротне воље владара. Сачувано је 25 преписа, али оригинал није.

08/11/2022

Да ли је свети Димитрије био Србин? Мада се у хришћанству верује да је свети Димитрије страдао управо у Солуну, захваљујући званичном римском записнику можемо лоцирати мученичку смрт ђакона Димитрија, погубљеног 9. априла 304. године, у Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу, где је по запису пострадао са још пет девојака.
Током великог прогона хришћана многе осуде против њих биле су извршаване на Артемидином мосту у Сирмиуму. Свети Димитрије погубљен је на истом месту, после узалудног убеђивања владара Проба да Димитрије принесе жртву Јупитеру и одбаци хришћанско учење.
Ово је јединствен помен хришћанског мученика Димитрија у свим римским и ранохришћанским списима. На месту страдања светог Димитрија уместо Артемидиног моста, данас се налази највећи пешачки мост на Балкану који спаја Сремску Митровицу са мачванском страном преко Саве.
Сматра се да је илирски велможа Леонтије у славу овог мученика подигао прво цркву у Сирмијуму, па онда потом чувену цркву у Солуну, где је пренео окрвављену Димитријеву кошуљу као реликвију. Каснији грчки црквени списи Димитрија су прогласили римским официром и трибуном, кроз легенду обрадивши његов тобожњи живот у Солуну.
Необорив доказ за непостојање солунског Димитрија су писма царева Јустинијана првог и Маврикија упућена Солуњанима.
Цареви су захтевали да им се уступе мошти светог Димитрија ради преноса у Цариград, а Солуњани су им одговорили да они не знају ни за какве друге мученичке мошти у њиховом граду, осим за мошти свете Матроне. А, за култ Димитријев, рекли су да га поштују, али и да је до њих дошао из Паноније.
То нам потврђује и 11. новела цара Јустинијана Првог из 535. године, која наводи да је префектура Илирика пренета из Сирмијума у Солун још у време хунског вође Атиле, те да солунски епископ не дугује свој сјај властитом ауторитету, већ чињеници да је, пре премештаја, живео у Сирмијуму.
Како црква у Солуну није ни поседовала мошти светог Димитрија, не можемо говорити о Димитрију као о солунском светитељу. Најбитнија ствар у свему овоме је археолошко ископавање у Сремској Митровици осамдесетих година, чији је резултат откривање ранохришћанске цркве и у њој базилике светог Димитрија, датиране на почетак 5. века, која је данас изложена у подруму једне банкарске експозитуре у Сремској Митровици.

У Србији и Републици Српској се Свети Димитрије празнује и као крсна слава Митровдан, а у многим крајевима је ово и дан одржавања заветина - преслава. По броју свечара, Митровдан је пета слава у Србији. Градови у Србији Косовска Митровица и Сремска Митровица добили су име по Светом Димитрију Мироточивом. Многи храмови помесних православних Цркава посвећени су овом светитељу ранохришћанске епохе. Међу њима је и саборни храм најмногољудније и најгушће насељене београдске грађанске и црквене општине Нови Београд. Марков манастир, Манастир Велика Ремета и Манастир Дивљане такође су му посвећени.
По томе какво је време на Митровдан, веровало се да ће бити следеће лето. Иначе Митровдан се светкује и као бећарски празник и овчарски дан, јер су се на овај дан исплаћивали бећари - чувари стоке.
Према народном предању, хајдуци су се растајали на Митровдан а састајали поново на Ђурђевдан.

19/09/2022

Црна Гора и Албанија.
У црногорским читанкама од првог основне до четвртог гимназије данас налазе имена попут: Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Шимо Ешић, Војислав Вулановић, Бранко Бањевић, Драгана Кршенковић, Шукрија Панџо, Блага Журић, Кемал Мусић, Хаснија Муратагић Туна, Сафет Хадровић, Ибрахим Хаџић, Азем Заимовић, Назми Рахмани, Зувдија Хоџић, Фехим Кајевић.

Из црногорских уџбеника су нестали без објашњења и Милован Глишић, Стеван Сремац, Јован Скерлић, Милутин Бојић, Оскар Давичо, Антоније Исаковић, Александар Тишма, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Милорад Павић, Добрица Ћосић...

Некада у слободној Црној Гори је без Светог Саве, Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића био незамислив сваки наставни план и програм. Данас је у Црној Гори све другачије, па су уместо србских великана прилику добиле неке нове књижевне "громаде".

Да лудилу нема краја показује то да је у уџбеник музичке културе за трећи разред основне школе на 24. страни уврштена и требало би научити албанску народну песму "Мора мандолинен".

16/09/2022

Чувена заповест војводе Живојина Мишића србској војсци за пробој Солунског фронта од 13. септембра 1918. године:

Некад жена грехом испуњена,A напокон кротка покајницаЕвдокија Богу се мољаше,Све клечећи сузе пролеваше.To разгори јарос...
14/03/2022

Некад жена грехом испуњена,
A напокон кротка покајница
Евдокија Богу се мољаше,
Све клечећи сузе пролеваше.
To разгори јарост у сатани,
Па јаросан к небесима викну:
- Михаиле, небесни војводо,
Правду збориш, неправду ми твориш,
Moj тор смераш сасвим испразнити,
Последњу ми овцу уграбити,
Зашто ову грешницу узимаш?
Греси су joj тежи него моји!
Ја за мало неко преслушање
У Ад падох и у вечне муке,
Њени греси као смрадно море
Све окужи што joj сe приближи.
Тако злоба на добро се злоби,
Покајнику свакоме злокоби,
Док Михаил, чувар покајника,
C ангелима Евдокији приђе
И узе је под своје окриље,
Дахом својим растера демоне
У том c неба песма се разлеже:
- Милост Божја тако благоволи,
Да се сваки покајник прихвати,
Да се сваком покајнику прости,
Покајање - људима спасење,
To je божја и милост и воља -
Божја воља - сатани зловоља.

15/10/2021

Рођен је на данашњи дан 1791. године. Претеча је романтизма на овим просторима. Био је секретар црногорског владике Петра l и учитељ и ментор Петра Петровића Његоша на кога је извршио огроман утицај. Писао је песме, епове, драме и историјска дела. Описивао је догађаје из Првог и Другог србског устанка у Хомеровом стилу ("Сербијанка", "Тројесестарство" и "Тројебратство"). Посебну вредност има његова збирка песама "Пјеванија црногорска и херцеговачка", као и "Историја Србије" и "Историја Црне Горе". Најзначајнија драмска дела су му: "Трагедија Обилић", "Историја Србије од почетка 1813. до краја 1815." и "Дика црногорска".

12/10/2021

Преподобни Кириак Отштелник – Михољдан.
Свети Кириак рођен је у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Јован је био презвитер, а месни епископ Петар његов рођак. Овај епископ поставио је младог Кириака за чтеца Саборне цркве, те је младић, читајући Свето писмо, врло рано почео да се диви Божјем промислу и устројству спасења људског рода. Жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим где је ступио у манастир и од Божјег човека Евстогорија добио почетна упутства о монашком животу. Боравио је у више манастира, ревновао је много за Православну цркву и разобличавао разне јереси, а пост и бдење у пустињи били су уобичајени начин његовог дугог живота. Био је крупан и снажан човек иако је често јео само сирово зеље. Пред крај живота боравио је у обитељи светог Харитона где су монаси јели једанпут дневно и то по заласку сунца. Кириак је био понос међу монасима; моћни исцелитељ болних и благи утешитељ невољних. Поживео је сто девет година и упокојио се 557. године.

08/10/2021

Рођен је на данашњи дан 1799. године. Познат је и по имену Милош Светић. Аутор је и писац Грађанског закона Кнежевине Србије и први председник Матице србске. Био је велики противник Вука Стефановића Караџића. Бранио је етимолошки правописни принцип и није уважавао фонетски. Сматрао је да књижевни језик треба обогатити славјаносербским језиком.

Вероватно први носилац титуле "Велики војвода" Новак Гребострек је био србски племић и најбољи војсковођа краља Милутина...
01/10/2021

Вероватно први носилац титуле "Велики војвода" Новак Гребострек је био србски племић и најбољи војсковођа краља Милутина, који се највише прославио ратујући против Турака у Малој Азији.

Како поједини извори говоре био је отац кесара Војихна, а деда Јована Александра, бугарског краља и Јелене, жене цара Душана Силног.

Почетком XIII века, каталонска плаћеничка војска, првобитно унајмљена од стране ромејског царства као заштита, окренула се против свог послодавца увидевши њихову тренутну слабост. Без превеликог отпора, пљачкали су, освајали територије и практично загосподарили скоро читавом Тракијом, кренувши ка Светој Гори, а заједно са турским племеном Каји и ка Цариграду.

С обзиром да је у том периоду већинско становништво Тракије било србско, краљ Милутин одлучује да стане на пут скупини разузданих пљачкаша и турских освајача. Иако му је из Константинопоља тражио помоћ таст, цар Андроник II, одређени извори указују да су србска и ромејска војска деловале одвојено.

Србска војска тога доба била је модерна, добро обучена и опремљена. Судећи по средњовековним текстовима, Милутин је у сламању побуне прво ангажовао и личну гарду, коју су чинили професионалци најамници Германи. Затим је мобилисао племиће-пронијаре који су имали обавезу да увежбавају и опреме одређен број бораца. Наравно, и ситну властелу, која је позната под именом војници.

Милутин шаље Новака Гребострека на челу са 2000 елитних тешких коњаника, који у неколико битака са лакоћом растура Каталонску и Османску војску, а 1313. у финалној бици на Галипољу, у силном налету тешко оклопљена србска коњица разбила је турску војску не дозволивши им да побегну на своје лађе. Свега неколико десетина турака је преживело, а и сам турски војсковођа Халил-паша је пао. Овим поразом је за неколико деценија одгођена турска инвазија на Балкан и освајање Цариграда.

Након победе, војвода Новак је био једини Србин коме је организован тријумф у Константинопољу, и једина личност која се именом спомиње у средњовековним „Животима краљева и архиепископа србских“, а да није члан владарске породице Немањића, ни архијереј.

Вест о србској победи 1313. је улила очајничку наду умирућем Ромејском царству, а сведочанство о њој краљ Милутин оставио је у Цркви Светог Ђорђа, ратног заштитника Немањића, коју је као задужбину подигао у Старом Нагоричану. „Сазда се дом светог и великославнога мученика Христовог Георгија у дана светородног и превисоког краља Уроша Милутина и Богом самодршца све српске земље и поморске при благочестивој краљици Симониди и при игуману Антонију године 6821. (1313). Те године краљ изби Турке“, урезано је на гранитној плочи изнад западних врата храма Светог Ђорђа.

30/09/2021

Законоправило, Крмчија или Номоканон ( грађански закон, канон — црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа ромејске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века. Први је србски правни акт и писан је на разумљивом народном језику. Сава је 1219. године саставио номоканон под називом Законоправило. То је био први србски устав.
Законоправило или Крмчија је регулисало веома велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских. Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијево законодавство (3. и 5. књига Мојсијева).
Део који се односио на Грађанско право сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, збирка закона из Јустинијановог законодавства и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник ромејског грађанског, кривичног и процесног права. Рецепцијом ромејског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.

Законоправило није само пуки превод ромејских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао свети Сава. Због тога Законоправило има своју оригиналност и вредност. Сава је у своје Законоправило унео бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. Сава је у Законоправилу нагласио складан однос између духовне и световне власти.
Сачувано је више преписа Савиног Законоправила.
Иловички препис је настао 1262. године у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, данашњи манастир Светих Арханђела код Тивта, где се налазило седиште Зетске епископије. Писан је на пергаменту и има 398 листова. Током Другог светког рата усташе су га украле и од тада се чувао се у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу све до 1995. године када је поклоњен Ватикану.
Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова. Чува се у Историјском музеју у Москви.
Дечански препис је настао око 1340. године. Писан је на танком пергаменту и има 284 листова. Чува се у библиотеци манастира Дечани.
Пчињски препис је настао око 1370. године. Писан је на хартији, у кожном је повезу и има 305 листова. Чува се у Српској Академији Наука и Уметности у Београду.
Морачки препис је настао око 1615. године. Писан је на хартији и има 347 листова. Чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.
Још у 13. веку Законоправило је пренето у Бугарску, a затим у Русију. Штампано је у Москви 1650. и 1653. године (под називом Крмчија), a затим прештампавано у 18. и 19. веку. Последње издање је из 1914. године. Од 17. века Срби се служе Савиним Законоправилом у руским штампаним издањима. Од Руса примљен је назив Крмчија, који указује да се Номоканоном крмари брод црквени.
Законоправило је послужило као основа законодавству србских владара, укључујући и Душанов Законик из 1349. и 1354. године.

Да ли смо заслужили и чија је кривица да најстарији препис Савиног Законоправила заврши у рукама највећих непријатеља србског рода?

Царе вечни и Господе небеса и земље, Исусе Христе Боже наш, милостиво чуј и услиши молитву нас грешних и недостојних слу...
27/09/2021

Царе вечни и Господе небеса и земље, Исусе Христе Боже наш, милостиво чуј и услиши молитву нас грешних и недостојних слугу Твојих. Нас ради, Господе, Ти си испио чашу горчине, од безаконика на крст прикован, страшне муке си претрпео на крсту, Искупитељу наш, и крв Своју пречисту излио, да нас грехом прокажене очистиш, исцелиш, осветиш и удостојиш царства Твога. Но ми се показасмо као лењиве слуге, лењива ума и срца и раслабљени од безакоња презресмо превелику жртву Твоју за нас и окретосмо се од Тебе да потражимо спасење онима где спасења нема; положисмо своју наду не у Тебе, који једини можеш помоћи и спасти, него у себе и у људе и у варљиве ствари и у пролазне сујете света овога. Зато су нас на кривим путевима нашим сусреле све беде и невоље овога света. Јер остависмо Тебе, богати Извор воде живе, и пођосмо да тражимо воду у пустињи. Остависмо Тебе, Хлеб Живота, и пођосмо хранити душе своје погубном и трулежном храном греха. Остависмо Тебе, светлост света, и залутасмо у таму, у којој се не види ни човек ни Бог. Напустисмо Тебе, Који нас никад не напушташ. Напустисмо Тебе, јединог Човекољубца и верног Пријатеља свих људи и одосмо куцати на непријатељска врата, тражећи пријатеље међу непријатељима, спасиоце међу човекоубицама и помоћнике код оних који одмажу.

Зато се кајемо, Господе свесилни. Помози нам да се још више кајемо. Кајемо се, гледајући у Тебе распетога на крсту из љубави према нама. Кајемо се, гледајући у главу Твоју Божанску, увенчану трновим венцем, да би увенчао нас венцима непролазне славе небеске. Кајемо се, гледајући у отворене ране на телу Твом и у крв Твоју пречисту, изливену драговољно за очишћење и исцељење греховних рана наших. Кајемо се и приклањамо главу и колена пред крстом Твојим, помози нам да се још више покајемо.

Покајане помилуј нас, Исусе Сине Божији, јер само нас милост Твоја може спасти. Не остави нас саме себи, јер без Тебе не можемо ништа учинити. Не отступи од нас, да не постанемо плен адских сила. Но брзо нам притеци у помоћ и спаси нас. И даруј нам благодатну силу духа Твога Светога, као што си даровао светим апостолима и угодницима Твојим. Да би се Духом Твојим очистили и исцелили, и прославили и препородили, те да би појединачно и свенародно, као деца светлости, могли, слично Ангелима, славити и хвалити Тебе, Спаситеља Свога са Оцем и Духом Твојим светим. Милостиво чуј покајнички глас наш и услиши нас преко молитава Пречисте Твоје Матере и свих Твојих светих. Амин.

Address

Naselje Oslobodioci Valjeva 12
Valjevo
14000

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Ко смо? posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The School

Send a message to Ко смо?:

Shortcuts

Share

Category