05/08/2023
Патријарх Порфирије: Бесједа на Дан сјећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, служио је 4. августа 2023. године у Приједору помен пострадалим Србима у војној акцији Олуји.
На почетку централне церемоније обиљежавања Дана сјећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији Олуја, која се први пут одржала у Републици Српској, у Приједору. После помена, Његова Светост Патријарх је одржао пригодну бесједу:
– Сабрали смо се овдје да се помолимо за нашу браћу и сестре из Далмације, Лике, Баније и Кордуна којима је у љето 1995. године Приједор био прва станица спаса током небивалог по размјерама на европским просторима насилног егзодуса нашег народа. Неки су застали и остали овдје, неки су наставили даље надајући се да ће неког љета доћи љепши дани. Ипак, за њих хиљаду осамсто деведесет и троје (1893) није било наде за љепше дане. Данас смо овдје сабрани у молитвеном сјећању на прогнане, на страдале, на нестале и њихове гробове неопојане. Због тога вас, браћо и сестре, прије свега и једино поздрављам именом Господа и Спаса нашега Исуса Христа, првог страдалника, првог избјеглице и изгнаника, првог мученика, али и онога који је својим Васкрсењем, побједом над смрћу, дао смисао сваком мучењу, сваком страдању, па и оном које је снашло наш народ страшних августовских дана 1995. године.
И овог љета приносимо наше усрдне молитве за покој душа пострадалих у протеклим ратовима. У јулу сам био у Братунцу, где смо узнијели молитве за страдале у Средњем Подрињу и Бирчу. Љето је вријеме када се саборном молитвом сјећамо и свештеномученика и мученика епархија Дабробосанске, Горњокарловачке и Бихаћко-петровачке. Љето је вријеме саборног сјећања на страдање у Пребиловцима, када је у херцеговачким јамама љетњи жамор нестао у једном дану. Љето је вријеме које нас сабира и данас, у Епархији бањалучкој, подно Козаре, горе страдања. И овде је у љето 1941. страховита тама прогутала лљетњи жамор. Илиндан августа 1941. године у Приједору – Љубији уписан је у молитвени диптих светих мученика. Цела Козара је мученица.
Браћо и сестре, нико нема ексклузивно, елитно и изузетно право на љубав према својој кући, својим родитељима, браћи, сестрама и своме народу на његовање јединства. Нико нема ексклузивно, елитно и изузетно право на бол, на тугу, на оплакивање својих жртава, на сјећање на њих и на молитву за њих. Неки су се, ипак, одважили да мјере бол и одређују коју мајку може да боли губитак дјетета, а коју не може (да боли), да кажу да неки бол није бол. Ми знамо да бол због изгубљеног дјетета, сродника, осјећа свака мајка, сваки човјек, без обзира ком народу припада и како се Богу моли. Бол нема нацију ни вјеру. Бол сваке мајке, па и наше, српске мајке, јесте бол мајке. Дакле, бол је бол, ма чији био.
Данас смо се сабрали не само због тога што и ми имамо право на свој бол и на сјећање на своје ближње невино пострадале, него прије свега због тога што имамо потребу да се помолимо Богу за спасење њихових душа. Чињеница да се молимо за своје пострадале не значи да се не сјећамо бола и жртава других. Напротив, молећи се за своју невино пострадалу браћу и сестре, православне Србе, знамо и за бол мајки из бошњачког и хрватског народа и поштујемо и њихове жртве. Молимо се да Бог да утјеху свима, и нама и другима. Као православни хришћани парадоксално, а неко ће рећи и глупо, позвани смо да тако поступамо, чак и онда када неки превиђају и игноришу наш бол и наше жртве.
Сабрали смо се да се молимо и за мир у нама и међу нама, али, колико до нас стоји, и за мир међу свим људима и народима на које је нас је Бог упутио да делимо исти животни простор. Ми знамо добро да је предуслов сваког мира мир са Богом и да нема мира без мира Божијег у нама, без живота по заповјестима Божијим, без молитве Богу. Наша Литургија, као молитва Цркве, почиње ријечима: „У миру Господу се помолимо… За вишњи мир и спасење свега свијета Господу се помолимо“. Безброј пута у току Литургије говоримо „Мир ти“, „Мир вам“, „Мир свима“. Коначно, Литургију завршавамо ријечима „У миру изиђимо“. Дакле, браћо и сестре, мир је највиша вриједност, услов без којег немамо истинског људског достојанства. Мир са Богом, мир са собом, мир са другим људима, мир са природом – то је оно због чега је Бог створио човијека и свијет.
Стога и са овога мјеста апелујем на све, али прије свега позивам вјерске лидере да учинимо све да се чува и изграђује мир међу људима и народима. За почетак да осјећајући бол и ране једни других, учинимо све да се елитизам и ексклузивност у болу демонтира, јер само истовремено видање свога бола и препознавање туђег бола може бити темељ и гарант мирније будућности. Будимо елитни у врлини, у добру, у милосрђу, у измирењу и међусобном поштовању. Једном ријечју, будимо људи, како је говорио блаженопочивши патријарх Павле. Оставимо нашој дјеци мир, јер мир није само одсуство рата, мир треба да је свакодневица у којој имамо обзира једни према другима, не из страха од Божје казне, него из љубави и повјерења према Богу, зарад бољег сутра, зарад потомака који треба, поред природе, да красе ова наша поднебља која нам је Господ несебично дао!
Нека Бог прости душе страдалих у војној операцији „Олуја“, невиних браће и сестара наших, а свима нама и читавом свијету нека да мир свој. Амин!
Web: https://www.rtrs.tvFacebook: https://www.facebook.com/rtrs.portalTwitter: https://twitter.com/RTRSvijestiInstagram: https://www.instagram.com/rtrsvijest...
