27/08/2025
Petar ima devetnaest godina. Sara šesnaest. A Luka puni sedam. To su moja deca i iskustvo njihovog odgajanja se zbraja 🙂 četrdeset i dve godine. Plus deset godina rada u elitnoj školi u Beogradu. Plus edukacije. Skoro sto godina iskustva u radu sa decom. 🙂
Dakle, nisam samo posmatrač. Gajim ih, pratim, usmeravam.
Često se pitam, procenjujem, učim, savetujem se. I kroz to svoje „stogodišnje iskustvo“ shvatila sam da u školama škripi mnogo razornije nego što škripi klupa pod dečijim rukama.
Shvatila sam koliko je sistem daleko od stvarnih potreba dece. Kako se u porodične odnose uvukla neka naopaka hijerarhija u kojoj su deca iznad roditelja, a iz toga dalje raste neempatičnost i samoživost koje se preslikavaju i na društvo.
Plaši me koliko smo bespomoćni pred ekranima.
Plaši me što deca novac za užinu troše na plastične pištolje iz kojih jedni drugima sipaju plavi sok u usta, i na metarske gumene bombone sa deklaracijom prepunom E brojeva, dugačkom isto toliko.
Zato delam protiv pasivnog detinjstva koje se svodi na ekrane i veštačke ukuse.
Delam protiv školstva koje decu oblikuje po šablonu potpuno neadaptirani na brzinu razvoja tehnologije.
Delam protiv društva u kojem se gubi empatija i osećaj za prirodu.
Jer znam da sve to, ako se ne menja, utiče i na mene, i na moju decu, i na svet u kojem ćemo svi zajedno živeti. 🌍
Zato želim, kao i svom najmlađem sinu koji ove godine kreće u školu, i svakom detetu koje zakorači u Foksford, da dam ono što im pripada: odrastanje u skladu sa detetom, aktivnosti koje im razvijaju snagu, toplinu i radoznalost.
Jer verujem da škola ne sme da pripada prošlom veku. Verujem da dete koje raste danas mora da raste u skladu sa vremenom koje dolazi, da uči da hoda čvrsto u svom svetu, ali i da se otvara prema svetu oko sebe. 🌎
I zato sam ovde. Usmeravam ih da postanu građani sveta.
Upis u Foxford je u toku! Odbrojavamo radosno do 1.9. ✨
