Šoso Mara Mandić

МАЈСТОРИ СВОГ ЗАНАТА

Наша школа већ неколико деценија образује будуће мајсторе лимарског заната.

Кроз трогодишње школовање, ђаци се упознају и стичу знања из различитих области везаних за рад овог лепог занимања, стичу прва радна искуства и усвајају вештине и радне навике. Поред теоријске наставе која се одвија у школи, два дана недељно, практична настава се обавља у лимарским радионицама у граду и насељеним местима наше општине.

Дуално образовање, које је предвиђено за овај смер, подразумева да су будући лимари три дана недељно на пракси, где уче ручну и машинску обраду лимова, кројење материјала, спајање делова и монтажу лимених конструкција. Практична настава обухвата и рад са лимарским чекићима, маказама и другим алатима, учење читања једноставнијих скица и цртежа према којима се кроји лим. Многи од некадашњих ђака наше школе учествовали су на републичким такмичењима овог усмерења и готово увек освајали једно од прва три места.

У нашој земљи већ одавно влада дефицит овог занимања па су лимари изузетно тражене занатлије, а уколико добро савладају план и програм школовања, имају лепу прилику и да нађу посао у струци за коју су се школовали. Због мањка конкуренције међу младима, свако ко покаже труд на пракси врло брзо може да постане помоћник, а временом и мајстор. Плате у оквиру ове професије, која је и на званичним листама дефицитарних занимања у Србији, су веома високе. Уз труд и рад, смеши им се лепа будућност.

МАЈСТОРИ СВОГ ЗАНАТА

Наша школа већ неколико деценија образује будуће мајсторе лимарског заната.

Кроз трогодишње школовање, ђаци се упознају и стичу знања из различитих области везаних за рад овог лепог занимања, стичу прва радна искуства и усвајају вештине и радне навике. Поред теоријске наставе која се одвија у школи, два дана недељно, практична настава се обавља у лимарским радионицама у граду и насељеним местима наше општине.

Дуално образовање, које је предвиђено за овај смер, подразумева да су будући лимари три дана недељно на пракси, где уче ручну и машинску обраду лимова, кројење материјала, спајање делова и монтажу лимених конструкција. Практична настава обухвата и рад са лимарским чекићима, маказама и другим алатима, учење читања једноставнијих скица и цртежа према којима се кроји лим. Многи од некадашњих ђака наше школе учествовали су на републичким такмичењима овог усмерења и готово увек освајали једно од прва три места.

У нашој земљи већ одавно влада дефицит овог занимања па су лимари изузетно тражене занатлије, а уколико добро савладају план и програм школовања, имају лепу прилику и да нађу посао у струци за коју су се школовали. Због мањка конкуренције међу младима, свако ко покаже труд на пракси врло брзо може да постане помоћник, а временом и мајстор. Плате у оквиру ове професије, која је и на званичним листама дефицитарних занимања у Србији, су веома високе. Уз труд и рад, смеши им се лепа будућност.

ПОСЕТА БИБЛИОТЕЦИ И МУЗЕЈУ

Пред сам крај школске године ученици виших разреда направили су „културни ђир”, односно посетили смо и ове године установе културе нашег града.

Актуелна изложба у Народном музеју Панчево, под називом „Чувари српске баштине”, привукла је велику пажњу и пробудила радозналост код наших ученика. Кустос изложбе, господин Срђан Божовић, пажљиво је описивао сваки експонат док су га деца нетремице слушала и посматрала изложене предмете. Међу најинтересантнијим експонатима је хербаријум из Првог светског рата, а прича која га прати је дирљива. Биљке је сакупљао српски војник док се враћао кући са Крфа, преко Солунског фронта.

Изложбу чине и фотографије и плакати о нашим војницима и њиховим заповедницима, видели смо и како су дипломе лепо изгледале у то време, медаље које су добијали храбри људи који су задужили нашу отаџбину, разне врсте капа и шубара.

Кустос је деци поделио каталоге и ученица Софија је одлучила да пронађе и види уживо сваки предмет из каталога.

Сигурно бисмо се задржали дуже у музеју да нас није чекала радионица у Градској библиотеци Панчево са познатим писцем за децу, Јасминком Петровић.

Испред библиотеке сачекала нас је ауторка, као и насмејане библиотекарке. Јасминка је представила ученицима основних школа своју прву књигу – Гига прави море. Библиотекарка, Мима Гаврилов, се баш потрудила и дочекала нас је као сирена. Јасминка је такође имала разне реквизите у вези са морем, а причала је на себи својствен начин, онако како и пише – весело, забавно и деци јако занимљиво. Библиотека је припремила послужење, након чега смо се вратили у школу носећи лепе утиске из наших установа културе.

Деца су ишла у музеј и библиотеку у пратњи наставница, Јелене Симић и Тамаре Ивчић.

ЗАЈЕДНИШТВОМ ДО ЛЕПШЕ ШКОЛЕ

Поводом Дана школе ученици цвећарског смера показали су велико залагање, одговорност и љубав према свом будућем занимању, кроз уређење школског дворишта. Током више недеља вредно су радили на припреми земљишта, уклањању корова, окопавању и обликовању цветних леја, како би створили услове за садњу различитих врста цвећа и украсног биља.

Са посебном пажњом бирали су распоред биљака, водећи рачуна о њиховим бојама, висини и декоративним карактеристикама. Ученици су засадили бројне цветне врсте које су оплемениле школски простор, док су жардињерама, испуњеним разноврсним цвећем, додатно украсили зелени зид и друге делове дворишта. Поред тога, у садњи врба, дуње и туја, учествовали су ученици од 5. до 8. разреда и њихови наставници, чиме су допринели стварању пријатнијег и зеленијег амбијента.

Кроз практичан рад ученици су применили стечена знања из области цвећарства и хортикултуре, показавши креативност, тимски дух и посвећеност сваком детаљу. Њихов труд и марљивост резултирали су уређеним и оплемењеним школским двориштем које ће дуго представљати понос наше школе.

Велику захвалност дугујемо донаторима цвећа и украсног биља који су подржали ову акцију и омогућили да идеје наших ученика буду успешно реализоване. Захваљујући заједничком раду и сарадњи, школско двориште је поводом Дана школе добило ново, лепо и свечано рухо.

Донатори: ЈКП „Зеленило“, Расадник „Шкрбић“, АСЦ „Гарден“.

ЛИРИКА ЈЕДНЕ ПРИРЕДБЕ

Громогласни пљесак се проламао кроз двориште школе док је аниматор Неца, симпатични Зрењанинац, искакао из скривеног угла дворишта да, својим балонима и занимљивим креацијама у наступу, увесели све ученике школе „Мара Мандић“.

Сунце је опет наградило децу и наставнике осунчаним и топлим даном, 22. маја, јер је сав уложени труд у наступе ученика морао бити награђен. Директор Горан је стојао у неком кутку јер није хтео да ремети ове срећне тренутке својих ученика. Замолили смо га да се врати на сам почетак приредбе и открије нам како је све изгледало из његове перспективе.

– Господине директоре, шта Вам је прво прошло кроз главу када је приредба почела?

„На самом почетку осетио сам велико узбуђење, али и понос. Месецима су ученици и наставници улагали труд у припрему обележавања Дана школе, која ове године слави 59. годину постојања. Наредне године славимо јубилеј и ово је један вид припреме за следећу годину.“

– Шта је за Вас највећа вредност оваквих школских приредби?

„Оне су прилика да деца покажу своје таленте, стекну самопоуздање и осете подршку својих другова, наставника и родитеља. Управо ти тренуци заједништва остају у најлепшем сећању и граде дух школе.“

Ова приредба је оставила утисак на мене, али да кренемо, ипак, од почетка.

Након поздравног обраћања директора, Горана Владића, и поделе јубиларних награда, приредба је почела у духу радости и заједништва. У чаролију завршне приредбе Дана школе, која је обележена темом љубави, присутне су најпре увели ученици нижих разреда. Њихови ведри гласови и искрени осмеси, као лепришави тил, испунили су двориште док су се низале песме: „Увек диван дан“, „Покушај“ и „Само нам је љубав потребна“. Већ тада било је јасно да ће публика уживати у сваком тренутку програма.

Ученици виших разреда су се потрудили да својим духовитим, веселим и снажним наступима прикажу снагу љубави. Посебну пажњу изазвао је скеч „Како је робот В-10 постао робот Љубав-10“, који је на духовит начин показао да чак и роботи могу научити нешто о осећањима. Осмеси публике нису изостајали ни током драматизације песме, „Погледај ме, Јелена“, у којој су ученици показали и глумачки таленат.
Међу бројним наступима издвојио се и рецитал Софије Хорват, финалисткиње такмичења у рецитовању „Стиховање“. Њена интерпретација Антићеве песме „Тајна“ унела је тренутак тишине и пажње, доказујући снагу лепо изговорене речи.
Посебан део програма био је посвећен страним језицима. Ученици су публику повели на кратко музичко путовање кроз енглески и шпански језик, показујући да се знање најлепше представља кроз песму и игру.

Средњошколци су затим извели рецитал о љубави, а потом су на сцену ступили фолклораши. Уз звуке „Бранковог кола“ двориштем су се разлили ритам традиције, младалачка енергија и понос на народно стваралаштво.

Завршница приредбе била је достојна великог славља. Розика Герман извела је соло тачку „Круна од нота“, док је хор песмом „Маштa“ заокружио свечани програм. Публика је наградила учеснике снажним аплаузом, што је највећа награда за њих.
Ипак, ту није био крај дружењу. За сам финиш уследило је изненађење које су деца нестрпљиво чекала – наступ аниматора Неце, који је својом енергијом, балонима и маштовитим креацијама претворио школско двориште у место игре, смеха и незаборавних успомена.

Можда мислите да сам заборавила да напишем нешто о јубиларцима, али варате се. Јубиларне награде представљају подсећање да посао који радимо није само професија, већ траг који остављамо једни другима. Четири деценије, три деценије, две деценије или десет година рада – иза сваке јубиларне награде крила се прича о посвећености, истрајности и љубави према позиву. Награде су добили: Марија Наумовски, Стеванка Лазаревић, Миодраг Максимовић, Љиљана Пејаковић, Катарина Јоцић, Ана Савичић, Тања Марчетић, Александра Јовичић Кресовић, Славена Муста, Христина Радивојевић, Соња Дреновац, Александра Новаков, Тијана Крстевска, Данијела Крстић.

АКТИВНОСТИ САТКАНЕ ЉУБАВЉУ

Стајала сам испред школе која је више личила на кућу. Топле очи са мурала код улаза гледале су ме позивајући да слободно уђем у ову симпатичну, розе кућу.

У ходнику је владала необична гужва. Мислила сам да је време за неки мали или велики одмор. Бајковити ходник био је препун раздраганих ученика који су стајали у редовима код малих штандовима, и изгледа нешто куповали. Цела атмосфера је подсећала на најлепши цртани филм јер су по зидовима висили разни весели цртежи, плакати, док су их допуњавале разноврсне биљке око којих су се шепурили предмети настали у радионицама основаца, али и на смеровима средње школе, која се налази у истој згради.

У току је била радионица која је личила на неко усвајање правила. Наставница Јасмина је била расположена да ми укратко објасни о чему је реч. „Данас, 18.5, присуствујете радионици „Понашање у биоскопу“. Свим ученицима је на почетку објашњено шта ће научити, на шта треба да обрате пажњу и како ће им то користити у свакодневном животу. Након тога сви крећемо у биоскоп да погледамо филм „Дневник Паулине П.“ До биоскопа ћемо једном уличном акцијом, уз дељење балона и флајера, промовисати нашу школу и започети недељу обележавања Дана школе.“

Уторак је одисао пријатном топлином мајског сунца које ми је пожелело добродошлицу при уласку у школу. Волим двориште ове школе јер на улазу имам утисак да сам ушла у малу ботаничку башту. Од наставнице Десанке сам сазнала да је у току дружење и радионица са ученицима 4. разреда школе из комшилука, „Бранко Радичевић“, који су дошли са учитељицом, Александром Грујић Новковић. Наставница Деса, како је ученици и колеге од милоште зову, описала ми је0 данашњу активност: „Радионица је имала за циљ јачање заједништва, сарадње и међусобне подршке међу ученицима, кроз заједнички креативан рад.

Осликане мајице су намењене у хуманитарне сврхе, за лечење суграђанке, Данице Дунчић.“

Овај моменат хуманости ме је посебно гануо уз сазнање да ће сви радови са радионица, током недеље, бити намењени лечењу мале Панчевке.

Док сам заинтересовано посматрала зелени зид у дворишту, једна од наставница цвећарског смера ме је позвала на поподневну креативну радионицу.

Поподневно сунце је бацало стидљиве зраке на зелени зид, испред кога су ученици цвећарског смера средње школе пажљиво качили жардињере са разнобојним цвећем. Наставница Јасна ми је укратко објаснила значај ове радионице:
„Овакве активности доприносе развијању професионалних вештина, али и јачању љубави према простору у коме ученици бораве.“

Срела сам и наставницу Јовану која се припремала за радионицу која је имала врло привлачну тему за мене – „Родитељство кроз животне циклусе“. Међутим, сазнала сам да је радионица овога типа затворена и да на њој присуствују само пријављени родитељи деце која су на ИОП-у, у редовним школама.

Мислила сам да ми је још приредба преостала, али, наравно, када је у питању ова школа, то није тако.

Позвали су ме да дођем сутрадан, у среду 20.5, у Народни музеј града Панчева, који је уступио свој простор за реализацију једног изузетно интересантног конкурса. Можда су моја очекивања била неприпремљена за ову количину ентузијазма који ме је сачекао испред музеја града.

Штандови су се шаренели од керамичких, текстилних, али и правих цветова који су чежњиво гледали у ручно рађене минђуше настале на радионици наставнице Маре, која нам је показала и цветне букмаркере настале, такође, на радионици цвећара. Пажњу су ми привукли уникатни брошеви и слике настале на радионици деце нижих разреда и њихових родитеља, као и црвена срца Дневног боравка „Невен“, и њихови корисници који су имали мини-излет у оближњем парку са много спортских активности.

Наставници свих смерова стрпљиво су објашњавали своје активностима деци и одраслима. Док се испред музеја одвијала продајна изложба, у сали музеја је почињао занимљив догађај. Наиме, наставнице, Наташа и Драгана, су осмислиле конкурс за ученике основних школа под називом „Учимо заједно“, са циљем да, кроз технологију и дигиталну креативност, помогну својим вршњацима, са развојним потешкоћама у учењу градива. Кроз програм свечане доделе награда присутне су водиле наставница, Ана Савичић, и ученица, Софија Хорват, док је награде и признања најбољим ауторима уручио познати инфлуенсер, Лука Алерић, а госте је дочекао робот Воли, помоћник у настави.

Изашла сам из музеја препуна утисака о деци која су показала инвентивност у осмишљавању технолошких идеја да би помогли својим другарима. Директора ове школе сам срела испред музеја док је испараћао госте, али и разговарао са ђацима о утисцима. Поделио је са мном своје задовољство због велике посећености, али и ганутост да његов колектив може да осмисли и изнесе овакав догађај који је пре свега био хуман, јер је прикупљена значајна сума новца за лечење суграђанке, Данице Дучић.

Пошто сам до сада већ научила да морам проверити да ли постоји још нека активност, сазнала сам за још две занимљиве радионице на које сам морала да причекам до следећег дана.
Наставнице, Милица и Јована су, са великом жељом да обележе протекли Дан породице, 15.5, организовале радионицу за децу и родитеље – „Заједништво, подршка и љубав".

Наставнице су, помоћу креативног рада, прављењем рамова за слику, мотивисале родитеље и децу да размисле колико је важно породично повезивање. Уживала сам гледајући колико су позе за фотографију важне јер деца и родитељи желе да ово буде једна од њихових најдражих успомена.

И док сам покушавала да стигнем на следећу радионицу, звуци разних песама су ме зауставили јер су на све стране деца са наставницима пробала своје наступе. Стигла сам до следеће активности, у текстилној радионици, под називом „Мирише да инспирише“. Наставници: Мира, Маријана, Лидија, Далибор и Михаљ су, задубљени над материјалима предвиђеним за рециклажу, показивали ученицима цвећарског и текстилног смера како свет биљака могу да преточе у уметност на текстилу.
Изашавши из ове мале, али врло активне школе, сетила сам се изреке Алберта Ајнштајна која каже да је машта важнија од знања које је ограничено. Машта обухвата цео свет, покреће напредак и еволуцију.

Наставници ове школе су показали да радионичарски рад, који они примењују током целе године, покреће напредак њихових ученика, пробијајући границе посебних потреба.

Следећи дан, 22.5, био је резервисан за завршну приредбу.

СЕНЗОРНИ ЦИРКУС (Flaying Seagle Cirkus)

У нашој школи, 10. јуна, гостовао је „Flaying Seagle Cirkus“ из Велике Британије. Кловнови: Bruba, Bobbin i Pancho, забављали су децу у четири представе, по 45 минута, у којима је учествовало шездесет ученика основне школе.

Искусни глумци су све прилагодили способностима и интересовањима деце. Садржај представа је био богат сензорним стимулусима (тактилним, визуелним и аудитивним), уз доста музике и игре. Представе су биле интерактивног типа тако да су се ученици укључивали у игру, улазили на сцену, додиривали инструменте и комуницирали са глумцима.

Kао резултат добили смо насмејану децу пуну позитивног искуста које и даље препричавају. Реакције деце су превазишле наша очекивања тако да смо сви задовољни. Захваљујемо се колегиници, Маријани Тарановић Тодоровић.

https://www.youtube.com/watch?v=M9ldpZfNGGY

ПРОЛЕЋЕ НА ПЛАНИНИ

При крају школске године, а у сред пролећа, кренули смо на заслужени и дуго очекивани предах, пут наше омињене дестинсције – Дивчибара. Тамо нас je дочекала процветала природа, мирис борових шума и опојни планински ваздух. Али и добро позната, увек расположена лица наших домаћина из одмаралишта. Испуњени су сви предуслови за добро дружење, уживање, шетање и понеко заљубљивање... За успомене које ћемо дуго памтити.

Све је почело већ у аутобусу – смехом, песмом и шалама за добро расположење. И тако је било све време нашег боравка. И у шетњама пространим ливадама, прошараним шумским цвећем. И у спортским играма и такмичењима, где смо сви били победници. И поподне, за време одмора, уз опуштене разговоре и дељење тајни. И увече, за време наших добро познатих журки.

Уживали смо у дивно припремљеним оброцима вредних куварица, подједнако као у разноврсним активностима, шетњама и журкама, које су организовали наши наставници.

Ова рекреативна настава нас је научила да се најлепше успомене не стварају само у учионици, већ кроз заједништво и дељење лепих тренутака у природи. Дивчибаре су нам донеле нову енергију и још више нас повезале. Дале су нам снагу да успешно приведемо крају ову школску 2025/26.годину.

ЕВО НАС НА ДИВЧИБАРАМА - ВИДЕО

Ево нас на Дивчибарама Nyd de videoer og den musik, du holder af, upload originalt indhold, og del det hele med venner, familie og verden på YouTube.