21/08/2026
Za večeras je u porti naše crkve u Stepojevcu zakazano predavanje pod nazivom „ISTORIJSKA ISKUŠENJA I POUKE: LIK I DELO NIKOLE KALABIĆA I ALEKSANDRA RANKOVIĆA, kroz prizmu nacionalnog pomirenja i duhovnog jedinstva“.
Pomirenje, dakle. Kako li to izgledaju pomireni Srbi? Oko koje su se to ideje složili, pomirili i ujedinili? Na stranu što bi bilo nemoguće prevući me na stranu monarhista i klerofašista, na stranu što mi je iz dna duše mrsko svako klerikalno bogoradanje, slabo razumem ovaj koncept pomirenja – ja se nikad ni sa kim nisam pomirila. Kad s nekim završim, završeno je.
Monarhistička se agenda, vidim, zahuktava. Statusi „Šta čekaš, Srbijo?“ učestali na Instagramu. A na slici uz status sva petorica Karađorđevića – onih koji su već pokazali šta znaju, pa tako sposobni upolovačili Srbiju – i ovaj novi što se lažno predstavlja kao prestolonaslednik u Republici Srbiji i slika se prerušen u srpskog domaćina. Čak je i „mustaći pustio“ – da deluje serioznije!
Sinoć naletim na film „Toma“, a nisam gledala TV bar tri meseca. Scena u kojoj Mirjana Karanović u ulozi Tomine majke pokušava da sakrije rupe na pantalonama uoči školske priredbe podsetila me je na jednu staru porodičnu sliku... Sahrana jednog od mojih stričeva, u čijoj kući nisam bila godinama pre toga, a na slici iz detinjstva on sa svoja dva brata. Sva trojica u ritama, i sva trojica bez obuće na nogama...
Da vam nije bilo hromog Zagorca da podigne industriju, još bste čuvaii ovce na manastirskim imanjima i argatovali kod gazda kojekakvih... Plate? Penzije? Radnička letovališta i odmarališta? Za to ne biste znali ni da postoji. Gde da zaradite platu i penziju? Na tuđoj njivi? Otuda da bi isluženi diplomata sa očiglednim problemom pijenja u „razgovoru“ za novine sa jednom promašenom, isluženom, šupljoglavom, rahitičnom bogomoljkom – prava „trotaconventos“, ne izbija iz bogomolja! – bolje uradio da umeri svoje izjave o Titovom vremenu. Na stranu što nijedno od njih nije merodavno da razglaba na tu temu – nek se drže onih svojih praznih, kvaziduhovnih oniričkih trabunjanja i halucinacija pod lekovima i alkoholom – još bi se prstom potpisivali da im se nije posrećilo da žive u Titovo vreme. Oboje.
Kuka i motika. Ona najgora – klerikalna. Bogomoljačka.
Najeli se, napili se, i sad pljuju u bunar iz koga su pili? Prava mera karaktera.
U isti vreću spadaju i ovi odbegli s Kosova još 60-ih, koji kukaju na „brozovštinu“, a baškare se po Beogradu i sve, vidim, noge polomiše da se vrate da brane ono što je navodno njihovo. Bolje da se ne javljaju. Manja bruka.
Pomirenje? Nema tu pomirenja. Niti ga može biti.
Hoćete ponovo monarhiju i Karađorđeviće? Pa srećno vam bilo. Pre sto godina bežali ste preko bespuća Albanije.
Ovoga p**a bežaćete na sve četiri strane sveta. I nećete imati izbora.
No, uvek ostaje mogućnost da i to proglasite za još jednu svoju moralnu pobedu – drugih u Srbiji i nema!
Odavno već.
https://www.facebook.com/biljana.djordjevic.790/
https://www.youtube.com/-uz7dl
https://www.facebook.com/biljanatravelblog
https://www.facebook.com/Motivational-Coaching-Biljana-Djordjevic-354697554592732
https://www.facebook.com/biljana.motivation.111
https://twitter.com/Biljana72879723
https://www.instagram.com/biliana_mexico/
https://www.linkedin.com/in/biljana-djordjevic-95815a1a/
