Основна школа «Др Ђорђе Натошевић» има значајну улогу у образовно-просветном и културном уздизању становништва Сланкамена. Своју делатност обавља у два објекта.
У Новом Сланкамену школа се налази у самом центру села, окружена зеленилом, пространим двориштем и спортским теренима. Зграду чини 13 учионица и кабинета, библиотека, кухиња са трпезаријом, канцеларије директора, секретара, педагога, зборница, фискултурна сала са свлачионицама и учионица за децу предшколског узраста. Школски простор је оплемењен са доста цвећа и дечијих радова што чини боравак деце врло пријатним.
У подручној школи у Старом Сланкамену наставу похађа 10 ученика у једном комбинованом одељењу а у Новом Сланкамену 220 ученика. Колектив школе чини 9 наставника разредне наставе, 15 наставника предметне наставе, 8 помоћних радника, директор, секретар, педагог и куварица.
ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
Друштвено-политишки услови у другој половини XVIII века су имали значајан утицај на развој школства у овом делу Срема. Формирањем војне границе према Турцима и формирањем Петроварадинске пуковније 1747.године, ради учвршћења војне границе, извршена је колонизација породица из Лике и Далмације у Срем. Тако су и прве породице из Лике удариле темеље насељу Новог Сланкамена 1783. године.
Прве почетке образовања налазимо у Старом Сланкамену још у другој половини XXVIII века. То образовање је било уско везано за цркву и тадашње свештенство. Према подацима из «Повјести школства» од Антуна Цуваја из 1802. године у Старосланкаменачкој школи од укупно 34 ученика који су похађали наставу, 7 ученика је било из Новог Сланкамена.
Оснивање основне трогодишње школе у Новом Сланкамену почиње 1831. године по налогу Великог војног заповедништва у Темишвару. Када је школа утемељена, било је у Новом Сланкамену око 200 кућа и 2000 становника. Школу је тада похађало око 60 ученика, већином дечака. Настава је одржана у просторији тадашње општинске зграде, на местугде се сада налази жупни уред.
Када је 1861.године почела градња цркве у Новом Сланкамену, издат је налог и за изградњу школе. У новој школској згради наставу је држао само један учитељ, а наставу је похађало око 100 ученика.
Почетком школске 1874/75. године претворена је једноразредна учионица у дворазредну. На основу представке школског већа од 30.12.1885. године Висока земаљска влада у Загребу, дозволила је решењем број 994. од 07.02.1886. године да се ова школа до изградње нове зграде у троразредну претвори и попуни новим учитељом. Троразредна основна школа се на основу решења Високе краљевске владе у Загребу број 9727. од 12.11.1889. године од троразредне проширује у четвороразредну и попуњава новим учитељским местом. Исте године је од 393 школска обвезника у 4 разреда основне школе наставу похађало 167 ученика.
Проширењем школе на четвороразредну и повећањем броја ученика указала се потреба и нужност за изградњом нове школске зграде. Општинско заступство на својој седници одржаној месеца јула 1890.године донело је закључак да се за потребе четвороразредне основне школе у Новом Сланкамену изгради нова школска зграда на спрат са 3 учионице и једним станом. Дана 22.03.1892.године извршен је пријем нове школске зграде, а 06.04.1892.године извршено је усељавање у нову школску зграду.
Половином 19. века у Новом Сланкамену је основана прва српска основна школа-једноразредна. Године 1867. године‚ уписано је 45 ученика од тога 30 мушких и 15 женских. Први учитељ је био Цветко Поповић. Од школске 1868/69. године на место учитеља у Нови Сланкамен долази Мојсије Бизумић, родом из Нерадина. Мојсије ће службовати у Новом Сланкамену све до 1884. године а након њега долазе учитељи Милан Гајић и Милан Црнојачки.
Српска основна школа у Новом Сланкамену је, као самостална школа, радила све до 1914. године. На основу наредбе Краљевске жупанијске области у Вуковару број 31818. од 20.11.1914. године ова школа је спојена са хрватском школом у једну шесторазредну «Обћу нижу пучку школу» у Новом Сланкамену. У оквиру ове школе 14.05.1914. годне оснива се и шегретска школа која је радила све до 1929. године.
Од 30.12.1930. године на молбу овдашњих мештана немачке народности отворено је прво одељење на немачком наставном језику.
После особођења 1944. године петоразредна основна школа је претворена у седмогодишњу, а од 1951. године у осмогодишњу основну школу. Од школске 1957/58. године осмогодишњој школи су припојене четворазредне школе у Старом Сланкаменачким Виноградима. 1959. године на основу одлуке школског одбора започета је градња нове школске зграде са три учионице из средстава општинског стамбеног фонда која је завршена 1960. године заједно са мањом фискултурном салом. 1968. године долази до доградње новог дела школске зграде. Над постојећим новим учионицама дограђен је спрат са још три учионице, зборницом и 4 канцеларије. Такође је и дограђена велика фискултурна сала.
У згради бивше српске основне школе постојеће учионице су претворене у предшколску установу за децу од 5 до 7 година старости и 1969. године су отворена два одељења забавишта.
Ова основна школа на основу Статута школе и заједничке одлуке шестог одбора и наставничког већа, а Решењем СО Инђија добиола је име Основна школа «Владимир Назор» Нови Сланкамен.
Основна школа «Владимир Назор» из Новог Сланкамена је за постигнуте резултате на образовно-васпитном пољу добила 1969. године Октобарску награду Општине Инђија, 1987. године такође за постигнуте резуолтате добила највише признања на нивоу Срема награду «Душан Вукасовић – Диоген».
Такође октобарску награду је добио и директор школе Грујић Стеван.
Дана 10.05.1993. године одлуком Скупштине општине Инђија број 01 -610-2/92. од 16.12.1992. године, Окружни привредни суд из Сремске Митровице доноси решење да школа мења име и носи назив великана на пољу просвете и школства уопште Др Ђорђе Натошевић који је рођен у Старом Сланкамену.
У протеклом периоду наставници и ученици наше школе су освојили низ значајних награда и признања на свим нивоима такмичењима. Завидни резултати су постигнути из руског језика, лингвистике, историје, математике, техничког образовања, спортских дисциплина, као и литерарних и ликовних радова, рецитатора, фолклора, хорског певања и драмске секције.
За изузетне резултате на такмичењима наставница руског језика Мара Грујић је добила признање «Др Ђорђе Натошевић» и Светосавску повељу. Наставници српског језика Анђелки Чакић за изузетне резултате додељена је Светосавска повеља. Такође Светосавска повеља је додељена и ученици Ренати Ђурић.
