Departman za biologiju i ekologiju, PMF, UNS

🌳🐦 Svetski dan ptica i drveća

Priroda ima svoj savršeni duet — drveće i ptice.
Drveće je stanište, sklonište i izvor hrane i kiseonika, dok ptice svojom neizostavnom ulogom u mrežama ishrane održavaju ekološku ravnotežu, a oprašivanjem i širenjem semena potpomažu razmnožavanje biljaka.

Zajedno stvaraju ravnotežu bez koje ekosistem ne može da funkcioniše. Svako posečeno drvo i svaka nestala vrsta ptica ostavljaju trag koji se teško popravlja.

Zato je ovaj dan podsetnik da prirodu ne uzimamo zdravo za gotovo — jer kada čuvamo šume i ptice, čuvamo i sopstvenu budućnost. 💚

Teskt: dr Srđana Đorđievski

🌿 Danas obeležavamo Nacionalni dan ekologa Srbije!

Ekolozi nisu samo čuvari prirode — oni su glas reka, šuma i vazduha koji nemaju način da se sami odbrane. Zahvaljujući njihovom radu, prirodna bogatstva Srbije ostaju sačuvana za buduće generacije.

Mali podsetnik: svaka velika promena počinje jednim dobrim izborom 💚

Autor: Dr Srđana Đorđievski
Slika: Doc. dr Maja Novković

Delfini 🐬 — nasmejani geniji okeana. Kažu da imaju “imena” jedni za druge, jer svaki delfin ima svoj jedinstveni zvižduk! 🎶

Oni nisu samo razigrani, već i neverovatno empatični — pomažu povređenima i čak štite ljude u opasnosti.

Pored zvižduka, delfini proizvode i kliktaje koje koriste za eholokaciju, odnosno za precizno snalaženje i pronalaženje plena pomoću odbijanja zvučnih talasa.

U svetskim morima, okeanima i rekama živi više od 40 vrsta delfina. Zaštita delfina znači očuvanje biodiverziteta i ravnoteže u kompleksnim morskim lancima ishrane, čiji su oni važan i nezamenljiv deo.

Autor: Dr Srđana Đorđievski

Nosorozi 🦏 — tihi divovi koji su hodali Zemljom milionima godina. Imaju oklop poput tenka, ali su  danas ozbiljno ugroženi zbog krivolova i gubitka staništa.

Postoji 5 vrsta nosoroga, a sve su pod pretnjom izumiranja. Na nama je da podignemo svest i zaštitimo ih pre nego što bude kasno.

Zanimljivo: Rog nosoroga nije kost, već je napravljen od keratina — istog materijala kao naša kosa i nokti!
U različitim kulturama, posebno u delovima Azije i Bliskog istoka, rog nosoroga je bio veoma cenjen jer se smatralo da ima lekovita ili magična svojstva. Ova pogrešna uverenja dovela su do masovnog krivolova, jednog od glavnih razloga ugroženosti nosoroga.

Čuvajmo prirodu, jer bez nje ni ovakvi veličanstveni giganti nemaju šansu. 🌍✨

Autor: Dr Srđana Đorđievski

💻🧬 Bioinformatika – spoj biologije i tehnologije!

Osnovne akademske studije traju 4 godine i donose jedinstvenu kombinaciju biologije i informatike kroz 42 predmeta, stručnu praksu i izradu diplomskog rada. Tokom svakog semestra razvijaš znanja iz obe oblasti, uz mogućnost usmeravanja kroz izborne predmete.

🔍 Naučićeš kako da prikupljaš i analiziraš biološke podatke, koristiš savremene IT alate i rešavaš realne probleme u biologiji, medicini i industriji.

🌐 Ovaj program te priprema za rad u nauci, farmaceutskoj i biotehnološkoj industriji, ali i za globalno tržište i freelance projekte.

🎓 Sa najmanje 240 ESPB bodova stičeš zvanje diplomirani bioinformatičar – stručnjak budućnosti na preseku nauke i tehnologije.

Autor: Dr Srđana Đorđievski

🧬✨ DNK – kod koji nas čini jedinstvenima

Da li ste znali da je struktura DNK otkrivena tek 1953. godine – i to zahvaljujući kombinaciji nauke, upornosti i jedne ključne fotografije? 📸

DNK je poput uputstva za život – nosi sve informacije o tome ko smo, kako izgledamo i kako naše telo funkcioniše. Neverovatno je da se isti “jezik” nalazi u svim živim bićima na planeti! 🌍

Zahvaljujući ovom otkriću, danas razumemo nasledne bolesti, razvijamo nove terapije i čak rešavamo kriminalističke slučajeve. 🔬

Mali molekul – ogromna moć. 💫

Šta te najviše fascinira kod DNK? 👇

Autor teksta: Dr Srđana Đorđievski

molekularnabiologija

🌍 Tim sa Departmana za biologiju i ekologiju, PMF-a u Novom Sadu učestvovao je na međunarodnom sastanku u okviru IPA Adrion projekta CRADLES (Creating Resilient Areas to Develop Lifecycles and Ecosystem Services, rukovodilac prof. dr Dušanka Cvijanović, Katedra za ekologiju) u Venenciji, Italija.

🏢Tokom dana održane su teorijske sesije posvećene funkcijama „nursery“ staništa i sekvestraciji ugljenika, kao i prezentacije aktivnosti na pilot lokacijama. Poseban akcenat stavljen je na razmenu znanja i iskustava među partnerima.

🌱🌊 Popodnevni deo bio je rezervisan za terensku posetu laguni, gde su učesnici imali priliku da se upoznaju sa metodama uzorkovanja i analizom sedimenta u cilju procene zaliha ugljenika.

Ovaj dan predstavljao je važan korak u jačanju međunarodne saradnje i zajedničkom radu na očuvanju i unapređenju ekosistema.

🐀🔬 Danas obeležavamo Svetski dan laboratorijskih životinja

❓ Da li ste znali?

🐁 “Supermoćni miševi” nastali su tako što su naučnici modifikovali gene miševa tako da imaju povećanu izdržljivost i snagu — neki od njih mogli su da trče i do 2–3 p**a duže od običnih miševa bez umora. Ova istraživanja su doprinela boljem razumevanju kako funkcionišu mišići i metabolizam kod ljudi, pa čak i kako se mogu razviti terapije za bolesti poput mišićne distrofije.

🧬Laboratorijski miševi i pacovi dele oko 85–90% gena sa ljudima, zbog čega su ključni u istraživanjima bolesti poput Alchajmera i raka.

Jasno je koliko su nam laboratorijske životinje značajne, ali ne smemo zaboraviti i na važnost etike u nauci i odgovorno pristupanje istraživanjima!

Podeli sa nama svoju zanimljivu priču o laboratorijskim životinjama. Napiši sa kojima bi najviše voleo/la da radiš.

Autor teksta: Dr Srđana Đorđievski
Foto: Dr Srđana Đorđievski

🌿 Ekologija i zaštita prirode – istraži, razumi, zaštiti prirodu!

Osnovne akademske studije traju 4 godine i donose balans između teorije i prakse kroz obavezne i izborne predmete, terensku nastavu i stručnu praksu. Program obuhvata ukupno 40 predmeta i pruža znanja iz ekologije, zaštite prirode i očuvanja biodiverziteta.

🌍 Tokom studija osposobljavaš se za rad u istraživačkim institucijama, laboratorijama i organizacijama koje se bave ekologijom, zaštitom životne sredine i održivom upotrebom prirodnih resursa.

🎓 Sa najmanje 242 ESPB boda stičeš zvanje diplomirani ekolog i postaješ deo stručnjaka koji aktivno doprinose razumevanju kako funkcioniše život na planeti, očuvanju i zaštiti prirode i održivom razvoju.

Tekst: Srđana Đorđievski
Foto: Aleksandar Bajić (Instagram: aleksandar_bajic_photo)

Svetski dan planete Zemlje! 🌍

Danas ne obeležavamo samo planetu Zemlju - već se podsećamo da smo njen sastavni deo.

🌱 Svaki ekosistem ima svoju ravnotežu
🐝 Svaka vrsta ima svoju ulogu
💧 Svaki resurs ima svoje granice

Kao biolozi i ekolozi, prirodu ne posmatramo sa distance – mi je istražujemo, proučavamo i štitimo.
Naša misija nije samo sticanje znanja – već i njegova primena.
Od laboratorije do terena, od učionice do zajednice.

Ako ne razumemo prirodu – ne možemo je zaštititi.

Ovaj datum nas podseća da su nauka, obrazovanje i individualna odgovornost ključni faktori u oblikovanju održive budućnosti.

Autor teksta: Dr Srđana Đorđievski

🧬 Molekularna i funkcionalna biologija – nauka iznutra!

Osnovne akademske studije traju 4 godine i vode te kroz dinamičan spoj opštih i specijalizovanih znanja, sa čak 39 predmeta i obaveznom stručnom praksom. Kako napreduješ kroz studije, fokus se sve više premešta ka savremenim oblastima molekularne biologije i fiziologije.

🔬 Program te osposobljava za rad u laboratorijama, farmaceutskoj i biotehnološkoj industriji, medicini, poljoprivredi, ali i u naučno-istraživačkom radu i komunikaciji nauke.

📈 Sa 242–243 ESPB boda i savremenim praktičnim veštinama, postaješ diplomirani molekularni biolog i fiziolog – stručnjak spreman za tržište rada ili nastavak akademskog usavršavanja.

Autor teksta: Dr Srđana Đorđievski