Cilj je razvoj veština socijalne i emocionalne inteligencije, uz primenu principa i alatki Pozitivne discipline i Mindfulness veština. U Program "Mudra sova" ugrađeni su sadržaji iz programa Minfulness i Pozitivna disciplina. Programi su namenjeni deci preškolskog i školskog uzrasta i tinejdžerima, kao i, posebno, roditeljima. Isto tako, nudi se mogućnost individualnog rada sa roditeljima dece pol
aznika. Program za decu je sastavljen od 15 lekcija, od kojih svaka ima nekoliko aktivnosti sa ciljem vežbanja koncentracije i pažnje. Programi za roditelje se odvijaju jednom mesečno tokom školske godine, kroz posebno pripremljene radionice sa zasebnim temama. Program je neophodan deci u razvoju, jer neguje, relaksira i pospešuje moždane procese. Isto tako, posebno kreiranim vežbama i igrama, program omogućava početni razvoj samosvesti i samoprihvatanja. Pažljivo kreiranim vežbama, ovaj program omogućava da misaoni procesi teku bez teškoća, bez suvišnog opterećenja i stresa - čine da mozak bude srećan! A SREĆAN MOZAK RADI BOLJE. Mindful podučavanje i učenje:
Postavlja temelje veština samokontrole
Jača dečiju rezilijenciju i donošenje odluka
Učvršćuje dečiji entizujazam za učenje
Podiže akademski uspeh dece i učenika
Smanjuje vršnjačke konflikte i uči decu rešavanju kokflikata na kostruktivan način. Razvija socijalne veštine kod dece i njihovih roditelja. U učenje ugrađuje radost i optimizam. ISTRAŽIVANJE „Kurikulum ljubaznosti“ koje je sprovedeno u Univerzitetu Wiskonsin u Medisonu, pokazalo je dakod dece koja su ga pohađala povećava budući školski uspeh i doprinosi zdravom emocionalnom i socijalnom razvoju. U godišnjim anketama, Mindful škole su potvrdile da većina učitelja koja su obučena da snize stres, imaju bolju povezanost sa studentima i više zadovoljstva poslom. Tokom 12 - nedeljnog kursa, dva p**a nedeljno, predškolska deca su naučila svoju ABCedu. Pažnja, disanje i telo, praktikovanje brige – jasno, nisu standardna slova abecede.
4. – i 5-godišnja deca u Medison Metropolitan školskom okrugu su bila deo studija procene novog kurikuluma koji je promovisao socijalne, emocionalne i akademske veštine, vođene od strane Univerziteta Viskonsin – Medison centra za istraživanje Zdravog uma (CIHM) u Vaisman centru. Istraživači su otkrili da su deca koja su učestvovala u kurikulumu, dobijala više ocene u akademskim merenjima i pokazali su veći napredak u oblastima koja predviđaju budući uspeh nego deca koja nisu učestvovala. Rezultati su objavljeni u časopisu „Razvojna psihologija“.
„Ovaj rad je otpočeo pre mnogo godina, kada su se tražili načini da se pomogne deci da razviju veštine za školski i akademski uspeh, isto kao i njihova uloga kao člana šire zajednice“, kaže vodeći autor studije Lisa Flook, CIHM naučnik. „Postojao je jak uticaj u pogledu negovanja kvaliteta saosećanja i ljubaznosti.“
Dok su pristupi bazirani na minfulnessu za decu postali popularni poslednjih godina, neki od njih su bili podržani čak i od strane rigoroznih naučnih dokaza. Istraživački tim – diplomirani asistent Simon Goldberg; specijalista Laura Pinger; CIHM osnivač Richard Davidson, UW- Medison Viliam James i Vilas, profesori psihologije i psihijatrije – otpočeli su promenu nekih stavova. Tim je razvio plan da se pomogne deci predškolskog i školskog uzrasta godina da nauče kako da budu svesniji sebe i drugih kroz vežbe koje ih ohrabruju da fokusiraju potpunu pažnju na iskustvo sadašnjeg momenta. Ove vežbe, istraživači tvrde, bi mogle da povećaju dečije veštine samoregulacije – kao što su emocionalna kontrola i kapacitet pažnje – i uticaj pozitivnog razvoja osobina ličnosti, kao što su kontrola impulsa i ljubaznost. Poslednje studije pokazuju da posedovanje sposobnosti samoregulacije u ranom detinjstvu predviđaju bolje rezultate u kasnijem životu sa zdravljem, obrazovnim nivoom i finansijskom stabilnošću. Flook tvrdi da je rano detinjstvo vreme kada postoji prilika da se deca opreme ovim veštinama dok im je mozak u ubrzanom razvoju. Ove veštine takođe mogu da im pomognu da se nose sa budućim životnim stresom.
„Znajući koliko su kritične ove veštine u ranom uzrastu, ako postoje načini da se one unaprede, to može da omogući deci da postave pozitivniju p**anju razvoja“, kaže Flook. Tokom istraživanja, vođeni od strane CIHM, instruktori su podučavali kurikulum u razuđenim učionicama širom Madison područja i radili sa učenicima kroz manuelne aktivnosti koje uključuju kretanje, muziku i knjige. Svaka lekcija je obezbedila učenicima i nastavnicima mogućnost da učestvuju u mindfulness vežbama, uključujući aktivnosti fokusiranja na saosećanje i zahvalnost, i beležnje svog iskustva. Na primer, deca su ohrabrivana da misle o ljudima koji su im pomogli – ponekad onima koje nisu dobro poznavali, kao što je vozač autobusa – i da reflektuju ulogu tih ljudi koji su imali ulogu u njihovom životu, kako Flook kaže. Nastavnici su objavili jednu od dečijih omiljenih aktivnosti nazvanu „Moj prijatelj stomak“, gde su slušali muziku ležeći na leđima, a mali kamenčić im se odmarao na stomaku. Bili su zamoljeni da primete senzaciju kamenčića i da ga osete kako se diže i spušta ritmom njihovog disanja.
„To je nešto tako jednostavno, to nam omogućuje da iskusimo unutrašnju tišinu i osećaj mira“, kaže Flook. Takođe, oni su dobili alfabet ogrlicu, koja im pomaže da se sete svoje ljubaznosti iz abecede kurikuluma. Kurikulum je baziran na dugoročnim mindful osnovanim vežbama za odrasle, ali je prilagođen dečijim razvojnim sposobnostima. Istraživači su merli uticaj kurikuluma tako što su podelili stikere deci gde su mogli da biraju da ih podele drugima ili da ih zadrže za sebe. Merili su dečiju sposobnost da odlože zadovoljstvo birajući malu nagradu koju mogu odmah da dobiju ili da čekaju da dobiju veću kasnije. Tim je posmatrao koliko dobro deca mogu da se prebace sa jednog mentalnog zadatka na drugi, tako što su sortirali karte, gde su prvo zamoljeni da ih sortiraju prema obliku, zatim prema boji, na kraju, da ih soritraju prema oba kriterijuma. Ovo je bilo posebno izazovno za malu decu, kaže Flook. Istraživački tim je takođe ocenio dečiju sposobnost da obrate pažnju mereći koliko dobro oni mogu da identifikuju posebno orijentisanim strelama na ekranu, uprkos prisustva drugih distraktivnih elemenata na ekranu, i ispitani su dečji akademski uspesi nakon nekoliko meseci istraživanja. Pored naprednih akademaca, 30 učenika koji su prošli kuriklum su pokazali manje sebično ponašanje i veću mentalnu fleksibilnost nego 38 dece u kontrolnoj grupi. Na kraju, istraživači su izjavili bi voleli da vide mindfulness vežbe svesnosti i sabranosti kao sastavni deo školskog dana, prilagođene učenicima različitih razreda, postajući osnova učiteljskog i nastavničkog podučavanja i načina na koji učenici pristupaju učenju, Flook kaže.
„Ja mislim da je očigledno sve veće prepoznavanje koliko je socijalno, emotivno i kognitivno funkcionisanje pomešano i isprepleteno; zbog toga deca mogu imati teškoća u školi kada porastu emotivni izazovi i to se odražava na učenje,“kaže ona. „Možete li zamisliti koliko bi ovo moglo da se odrazi na atmosferu u našim školama, našem društvu, našem svetu, ako negovanje ovih kvaliteta bude u prvom planu obrazovanja?“
