Privatni časovi Novi Sad

Matematika, matematika, 10 praznih mesta, pa još jednom matematika!

Držati privatne časove je posebna priča. Kada se neko odluči na ovakav korak, mora biti svestan da je to danas postao posao, dodatan posao uglavnom, ali ipak posao.

Nekada je to bilo drugačije, ovim su se bavili uglavnom aktivni ili penzionisani profesori, mahom srednjih i osnovnih škola, a na prste jedne ruke mogli su se pobrojati oni koji su časove držali za fakultet. Druga stvar, koja je nekada bila drugačija, a veoma je bitna, jeste cena. Po kapita-lističkoj logici, mali broj ponuđača (profesora) pružao im je priliku da svoje usluge naplaćuju po višestruko većim cenama nego što je to danas. Bolje da ni ne spominjem cifre ovde, siguran sam da bi neko pomislio da sam u najmanju ruku, potpuno lud.

Danas je vreme takvo kakvo je, svako se bori za svoj dinar, a ponuda za držanje privatnih časova je velika. Međutim, kao neko ko je prošao sve faze kroz koje mora proći onaj koji želi da se ovim ozbiljno bavi, tvrdim da je 90% oglasa koje možete pronaći, na nivou od 10% potrebnog znanja i umeća neophodnih da bi se učenicima u kontinuitetu mogla pružati kvalitetna usluga. Od tih 90% oglašivača, tek oko 5% ćete moći ponovo videti na tim istim oglasima nekih 6 meseci kasnije. Odustanu. Naravno, jer teško je suočiti se sa sopstvenim neznanjem i to trenutno, uživo, a vaš klijent i neko ko se javio na vaš oglas, gleda ka vama mešavinom podozriljivosti i ljutnje, jer vas sve više počinje smatrati običnim prevarantom. Da bi se “preživeo” taj početni period, pored učenja sad i vežbanja ima svaki dan, i to sve više i više, a potrebno je da imate urođen dar za retoriku i objašnjavanje, da budete strpljivi, jer u tim prvim mesecima vam možda i najviše treba da možete improvizovati u deliću sekunde, da niti jednim pokretom ne signalizirate slabost ili nesigurnost, već da apsolutno vladate situacijom. Jer vežbati i učiti može svako, ali ove druge stvari, mada se i one donekle mogu učiti, ipak možemo svrstati u kategoriju “imaš ili nemaš”. Nije to ništa čudno, pa tako je i sa mnogim drugim poslovima ili da bolje kažem, zanatima.

Jeste, “držanje” privatnih časova je zanat. Tako da, ako želite da budete dobri u tome što radite, mislim stvarno dobri, morate naučiti taj zanat, morate voleti to što radite, ali povrh svega, morate imati urođenu crtu predavača i naratora. Bez toga nikada nećete uspeti da se “ugurate” u onih 10% koji su konstantno prisutni i koji obavljaju posao, ako ne veće, onda bar iste vrednosti za ovo društvo kao profesori na fakultetima i nastavnici u školama. Nažalost, možda ovo i nije dobro poređenje, jer taj nivo je svake godine sve lakše i lakše dostići, a za vas postoji samo jedan sudija, samo jedna publika, samo jedna nagrada i samo jedna kazna, a to je OCENA vašeg učenika.

 ...