06/02/2026
Poruke koje upućujemo detetu kao osobi glavno su sredstvo kojim gradimo njegov identitet. One oblikuju detetovu svest o sebi, uutiču na to da li je dete zadovoljno sobom, da li veruje u svoje sposobnosti i koliko se poštuje.
Te poruke mogu biti formulisane kao pohvale ili kao kritike.
Poruke (pohvale) kojima jačamo samopouzdanje deteta su:
* 𝑽𝒆𝒐𝒎𝒂 𝒔𝒊 𝒔𝒑𝒐𝒔𝒐𝒃𝒏𝒂
* 𝑷𝒂𝒎𝒆𝒕𝒂𝒏 𝒔𝒊
* 𝑳𝒋𝒖𝒃𝒂𝒛𝒏𝒂 𝒔𝒊
* 𝑽𝒐𝒍𝒊𝒎 𝒕𝒆
* 𝑫𝒐𝒑𝒂𝒅𝒂š 𝒎𝒊 𝒔𝒆 𝒃𝒂š 𝒕𝒂𝒌𝒂𝒗 𝒌𝒂𝒌𝒂𝒗 𝒔𝒊
* 𝑲𝒂𝒌𝒐 𝒔𝒊 𝒊𝒔𝒕𝒓𝒂𝒋𝒂𝒏!
Isti princip važi i kada je reč o kritikovanju deteta kao osobe. Negativne "etikete" dete takođe "upisuje" u svoju sliku o sebi.
Kritika je zahtev za promenu ponašanja. Ako detetu kažemo "Budi spretan, smotanko!" onda zbunjujemo dete. Kako neko ko je "etiketiran" kao smotan, može da bude spretan? Pravimo paradoks u komunikaciji jer tražimo dve stvari koje se međusobno isključuju.
Kako ne bi obezvređivali dete i dovodili do toga da o sebi misli loše, kako sad, tako i kao odrastao čovek, koristimo kritike usmerene na ponašanje, a ne na biće.
I to bi zvučalo ovako "Budi pažljiv. Čuvaj svoje telo".
U prvom slučaju smo dete etiketirali kao smotano i nesvesno mu poručili da se ono neće promeniti. U drugom slučaju, najvažnije što smo mu poručili je da može da se promeni i dali mu uputstvo kako to da uradi.
Tako možemo da postignemo ono što stvarno hoćemo od deteta - promenu ponašanja. 🌻
Piše: Nataša Drageljević, vaspitačica u PU Mala škola i praktičar Transakcione analize, savetodavni rad u oblasti roditeljstva
