Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Обележен јубилеј Покрајинског завода за заштиту природе – шест деценија знања, посвећености и бриге о природи у Војводини

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић обратила се данас на свечаности поводом 60 година рада Покрајинског завода за заштиту природе, истичући да овај јубилеј представља шест деценија знања, посвећености и бриге о природи у Војводини.

Гојковић је нагласила да ова институција стоји на темељима које су поставили визионари – први директори, научници и истраживачи, чији је рад омогућио да се данас говори о системској заштити природе.

„Шездесет година није само број, већ сведочанство о генерацијама људи који су разумели значај очувања онога што не можемо поново створити“, поручила је она.

Осврћући се на резултате рада Завода, председница је истакла да се они огледају у очуваним природним добрима као што су Фрушка гора, Обедска бара, Делиблатска пешчара, Царска бара и многе друге, иза којих стоје године теренског рада и истраживања.

Она је посебно указала на напредак остварен у претходне две године, наводећи да је Завод унапредио мониторинг биодиверзитета, покренуо нове иницијативе, развио сарадњу и отворио врата јавности, чиме је показао да, поред очувања традиције, активно гради и будућност.

Гојковићева је најавила и иницијативу за оснивање музеја у оквиру Завода, који би био намењен деци, студентима и јавности, као простор за представљање природног богатства Војводине.

„То није само идеја, већ визија, и данас смо ближе него икада да је остваримо“, истакла је Гојковић.

Министарка заштите живитне средине Сара Павков рекла је да је Завод кроз свој вишедеценијски рад, ентузијазм и љубав према природи, изградио чврст мост између традиције и савремених изазова.

Честитајући јубилеј, покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег истакао је да је Завод дао изузетан допринос унапређењу заштите природе, да су у савременом добу индустријализације унапређена природна добра у АП Војводини.
„Шест деценија рада Завода представља темељ модерне заштите природе. Ми смо чувари генетичког кода наших предела, а без Покрајинске владе наше иницијативе биле би само документ“, изјавила је директорка др Жељка Јеличић Маринкови.

Pronađeno pet mrtvih mišara – sumnja na trovanje

U okolini naselja Bašaid je dana 13.02.2026. godine pronađeno pet mrtvih mišara (Buteo buteo), koji je strogo zaštićena vrsta ptica grabljivica. Od toga, tri su pronađena u blizini lešine psa, a još dva na oko dvesto metara dalje. Svi mišari imali su neprirodno zgrčena tela na način koji ukazuju na moguće trovanje. Pas je takođe imao simptome trovanja, a na ovaj uzrok ukazuje i masovnost ugibanja. Prijavu je poslalo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Na terenu su postupali Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Pokrajinska inspekcija za zaštitu životne sredine, nadležna veterinarska inspekcija i Predstavnici jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala – Policijska uprava Kikinda. Svi leševi su uklonjeni sa terena u cilju sprečavanja mogućeg daljeg širenja otrova, kao i u cilju dalje istrage koja se vodi u ovom slučaju.

Četiri mrtva stepska sokola u Vojvodini

Na području Vojvodine su početkom februara 2026. godine, za samo desetak dana, prijavljena čak četiri slučaja stradanja kritično ugrožene i strogo zaštićene vrste – stepskog sokola. Tri od te četiri jedinke su bile poreklom iz Mađarske, obeležene satelitskim odašiljačima i ornitološkim prstenovima. Lokacije na kojima su jedinke prestale da se kreću su zabeležene satelitski a zatim obiđene na osnovu poslednjeg primljenog signala sa odašiljača, što su dojavili predstavnici Mađarskog ornitološkog društva preko Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Dve mrtve jedinke su pronađene na terenu, na pašnjacima u blizini naselja Čoka i Boka, u neposrednoj blizini dalekovoda srednjeg napona.

Poslednji primljeni signal sa odašiljača treće jedinka stepskog sokola zabeležen je u okolini naselja Lukićevo. Na označenoj lokaciji su uočena čak četiri stuba dalekovoda čija konstrukcija ih čini opasnim za ptice. Ta jedinka je verovatno stradala oko nove godine, jer je poslednji signal sa odašiljača zabeležen 1. januara 2026, a zbog zakasnele informacije i izmena na terenu, nije pronađena. Četvrta mrtva mlada jedinka pronađena je od strane upravljača zaštićenog područja na lokalitetu Betlehem kod Padeja, unutar Parka prirode „Slatine u dolini Zlatice“. Nije bila opremljena odašiljačem niti prstenom, tako da je njeno poreklo ostalo nepoznato.

Sve tri na terenu pronađene mrtve mlade jedinke stepskog sokola, verovatno ženke, zatečene su kako leže na travi, okrenute stomakom na dole, opuštenog tela i blago povijene glave, bez grčenja kandži. Sve su uz odgovarajuću proceduru uklonjene sa terena i prosleđene nadležnim veterinarskim organizacijama radi utvrđivanja uzroka uginuća. Preliminarno se sumnja na kombinovano dejstvo raznih faktora, pre svega bolesti (avijarna influenca) i prisustvo dalekovoda srednjeg napona koji potencijalno izazivaju elektrokuciju. Koji god da je uzrok, smrt čak četiri jedinke ove veličanstvene vrste u kratkom vremenu, čija brojnost u Srbiji ne prelazi 50 parova, veliki je gubitak za prirodu.

NOVI SAD OBELEŽIO SVETSKI DAN VLAŽNIH STANIŠTA
02.02.2026.

U Kulturnoj stanici Eđšeg održana je konferencija povodom svetskog dana vlažnih područja kojoj je prisustvovala ministarka Sara Pavkov, kao i gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin.
Novi Sad je prošle godine stekao prestižnu akreditaciju kao Grad vlažnih područja čime je postao prvi na Balkanu koji je nosilac ovako važne titule.
Kako je istakao gradonačelnik Mićin Novi Sad je u krugu svega 74 grada u svetu koji nose ovo prestižno priznanje, a među 14 u Evropi.
-Novi Sad prihvata odgovornost koja ide sa tim statusom. Zato smo u 2025. godini povezali brigu o naseljima sa brigom o vodi i prirodi, zajedno sa ministarkom Pavkov i Ministarstvom. počeli smo od priobalja Dunava, oboda grada, Begečke jame, Koviljski rit. Znali smo da bez prohodnih kanala i zaštićenih vodenih tokova nema života. Radili smo to jer je to preduslov da se zaustavi zagađenje koje pogađa podzemne vode. Na teritoriji grada se nalazi više od 6300 hektara zaštićenih vlažnih područja. Donosili smo odluke koje se ne vide odmah, koje se ne mere dnevnim rezultatima. Zato smo započeli regeneraciju i sedmog bunara na Štrandu koji će posle 18 godina ponovo biti vraćen u sistem vodosnabdevanja. U narednim mesecima nas očekuje i gradnja bunara na Petrovaradinskoj adi, prvog posle 25 godina. To su tiha, ali ključna ulaganja u sistem vodsnabdevanja koja znače sigurnije vodosnabdevanje i manji pritisak na prirodne sisteme. Za zaštitu životne sredine u budžetu smo izdvojili rekordnih 4,5 milijardi dinara. Zaštita prirode je pitanje odgovornosti koje grad preuzima prema prostoru na kojem ljudi žive. Da ostavimo bolji grad nego što smo ga nasledili - poručio je gradonačelnik Mićin.
Ministarka žaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da je ova titula na ponos svima.
-Mi Novosađani smo svesni važnosti očuvanja vlažnih staništa i o njima brinemo. Ova titula je na ponos svima nama. Po prvi put su u Ministarstvu životne sredine izdvojena direktna sredstva namenjena ovom području na teritoriji grada Novog Sada čime se potvrđuje institucionalna posvećenost. Ministarstvo nastavlja da ulaže i u Rezervat Koviljsko-petrovaradinski rit putem subvencionisanja kao i sa podrškom lokalnim samoupravama na čijim teritorijama se nalaze ova područja. U fokusu je uvođenje savremenih alata za praćenje vlažnih staništa i primenu rešenja zasnovanih na prirodi. Očuvanje ritskih šuma u Begečkoj jami je jedan od prioriteta. Samo zajedničkim delovanjem možemo sačuvati vlažna staništa - istakla je Pavkov.
Gojko Palalić pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine naveo je da je očuvanje vlažnih staništa strateško pitanje za budućnost Novog Sada.
- Verujem da imamo potencijal da se predstavimo kao grad dobre prakse u evropskim okvirima. To je u interesu svih sugrađana - rekao je Palalić.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je dao svoj doprinos obeležavanju ovog značajnog datuma time što je pripremio malu izložbu eksponata retkih i ugroženih vrsta vodenih staništa i stručnim predavanjem mr Nikole Stojnića, načelnika Odeljenja za ekološku mrežu i biodiverzitet, na temu: „Ko su naši močvarni sugrađani, komšije i gosti?“.

Održana obuka „Agroekološke mere u adaptaciji na klimatske promene“

U petak, 23. januara 2026. godine, održana je obuka „Agroekološke mere u adaptaciji na klimatske promene“, koju FAO organizuje u okviru EU projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“. Jedan od predavača bila je Klara Sabadoš, stručnjak za zaštitu prirode, iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, na temu „Značaj biodiverziteta za poljoprivrednu proizvodnju“.
Na predavanju je istaknuto da je mera 4 osmišljena da podstakne poljoprivrednike na upravljanje poljoprivrednim zemljištem na način kojim se smanjuje negativan uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i unapređuju javna dobra. Cilj ove mere je da doprinese održivom upravljanju prirodnim resursima, uključujući vodu, zemljište, vazduh i biodiverzitet i da se na taj način poljoprivredna gazdinstva osnaže za lakše prilagođavanje klimatskim promenama, kao i da se svest poljoprivrednika o značaju zaštite životne sredine podigne na viši nivo.
(chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2024/11/IPARD-III-M4-Brosura-Agro-ekolosko-klimatska-mera_c.pdf).

Mladi orao krstaš pronađen stradao ispod dalekovoda

U ataru Rumenke, dana 23.01.2026. godine, pronađen je uginuli mladi orao krstaš (Aquila heliaca). Izlaskom na teren Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Pokrajinske inspekcije zaštite životne sredine utvrđeno je da se ova jedinka nalazi ispod srednjenaponskog dalekovodnog stuba, što upućuje da je verovatno stradala od udara struje. Iako se od nedavno u Srbiji primenjuju tehnička rešenja koja redukuju stradanje ptica na dalekovodima, očigledno je potrebno mnogo više poraditi na ovom problemu. Za vrste kao što je orao krstaš, stradanje svake jedinke je vrlo problematično, imajući u vidu da cela gnezdeća populacija u Srbiji broji dvadesetak parova.

Srećna Nova godina
2026
Merry Christmas and Happy New Year

Poštovani,

Hvala Vam na poverenju i uspešnoj saradnji u protekloj godini.
Želimo Vam srećnu Novu 2026. godinu i vesele božićne praznike, uz obilje zdravlja, sreće i profesionalnog napretka.

Srdačan pozdrav,
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Nacrt uredbe o proglašenju Specijalnog rezervata prirode ,,Bosutske šumeˮ

U skladu sa članom 43. Zakona o zaštiti prirode (,,Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 91/10-ispravka, 14/16, 95/18-dr. zakon i 71/21), Ministarstvo zaštite životne sredine oglašava
JAVNI UVID I JAVNU RASPRAVU
O NACRTU UREDBE O PROGLAŠENjU I STUDIJI ZAŠTITE
SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE
„BOSUTSKE ŠUME”
Specijalni rezervat prirode ,,Bosutske šumeˮ nalazi se na teritoriji opštine Šid (katastarske opštine: Jamena, Morović, Višnjićevo, Batrovci i Adaševci) i grada Sremska Mitrovica (katastarske opštine: Bosut i Sremska Rača).

1. JAVNI UVID O NACRTU UREDBE O PROGLAŠENjU I STUDIJI ZAŠTITE SPECIJALNOG REZERVATA PRIRODE „BOSUTSKE ŠUME” ODRŽAĆE SE U TRAJANjU OD 20 DANA, OD 23. DECEMBRA 2025. GODINE DO 11. JANUARA 2026. GODINE.
Nacrt uredbe o proglašenju Specijalnog rezervata prirode ,,Bosutske šumeˮ i studija zaštite sa kartografskom dokumentacijom (u daljem tekstu: dokumenti o zaštiti), koje je na osnovu ovlašćenja shodno čl. 102. i 103. Zakona o zaštiti prirode, izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Novi Sad, biće izloženi na javni uvid svakog radnog dana od 10.00 do 13.00 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine, Beograd, Ulica Omladinskih brigada 1, soba 668 i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Novi Sad, Radnička 20a, na Portalu E-uprave, na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine i na sajtu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Novi Sad.
Fizička i pravna lica mogu u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 11. januarom 2026. godine, dostaviti u pisanoj formi primedbe na dokumenta o zaštiti Ministarstvu zaštite životne sredine:
- poštom ili na pisarnicu, sa naznakom SRP „BOSUTSKE ŠUME” – Javni uvid o zaštiti,
- elektronskim putem na e-mail adresu [email protected]

2. JAVNA RASPRAVA O DOKUMENTIMA O ZAŠTITI održaće se 26. decembra 2025. godine
- sa početkom u 10.00 časova u opštini Šid, u velikoj sali Skupštine opštine, Ulica Karađorđeva 2.
- sa početkom u 13.00 časova u Sremskoj Mitrovici, u sali 1 Gradske kuće, Svetog Dimitrija 13,
U okviru javne rasprave biće razmatrane primedbe dostavljene tokom javnog uvida.
Javnu raspravu vodi Ministarstvo zaštite životne sredine.
U javnoj raspravi učestvuju fizička lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe u pisanom obliku u toku trajanja javnog uvida, koji usmeno mogu obrazložiti podnete primedbe. O svakoj podnetoj primedbi obrađivač dokumenata o zaštiti javno iznosi svoj stav.

3. IZVEŠTAJ O IZVRŠENOM JAVNOM UVIDU I JAVNOJ RASPRAVI biće objavljen na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

ZAVOD NA SAJMU EKOLOGIJE U NOVOM SADU 2025.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je uzeo učešće na Sajmu ekologije u Novom Sadu koji se održao od 24 do 28 septembra 2025. godine. I ove godine smo delili štand sa resornim Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Zavod se drugog dana Sajma, 25. septembra, u okviru programskog bloka „Značajna područja u Vojvodini: Banat, Bačka i Srem“ predstavio prezentacijom: „Zaštita Bosutskih šuma“, a predavač je bio Alen Kiš, stručnjak za zaštitu prirode. Takođe smo održali predavanje na temu: „Značajne biljne i životinjske vrste u Novom Sadu, gradu vodenih i vlažnih površina (Ramsar Wetland City)“. Predavanje je održao mr Nikola Stojnić, ornitolog i načelnik odeljenja za biodiverzitet i ekomreže Zavoda, a u okviru organizacije Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada.
Zavod nije zaboravio ni najmlađe sugrađane, održali smo više radionica za decu osnovnoškolskog uzrasta: „I bara je važna“ o značaju vlažnih staništa, a predavač je bila Marija Caran Pavlović, stručni saradnik za zaštitu prirode. Tokom trajanja celog Lorista prikalazi smo i više kratkih dokumentarnih filmova iz serijala „Zaštićena prirodna dobra Novog Sada“ iz produkcije Zavoda autora dr Olivera Fojkara. Posetioce štanda informisali smo o raznim temama u vezi sa zaštitom prirode AP Vojvodine i o radu Zavoda putem velikog broja podeljenih lifleta i brošura.

PZZP NA SAJMU LORIST U NOVOM SADU 2025. GODINE
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode će i ove godine od 24. - 28.09.2025. nastupiti na Sajmu LORIST zajedno sa resornim Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine. Zajednički štand će se nalaziti u Master centru Novosadskog sajma.
Zavod će se u okviru programskog bloka „Značajna područja u Vojvodini: Banat, Bačka i Srem“ u četvrtak 25.09. 2025. godine, od 10:30 - 12:00 časova, predstaviti prezentacijom: Zaštita Bosutskih šuma (Alen Kiš, stručnjak za zaštitu prirode), kao i sa dve radionice za decu: „I bara je važna“ o značaju vlažnih staništa (Marija Caran Pavlović, stručni saradnik za zaštitu prirode).
Zavod će podeliti i veliki broj lifleta i brošura o zaštiti prirode i o svom radu. Ovaj sajam je uvršten u red najznačajnijih manifestacija u ovom delu Evrope, a bogatsvu doživljaja učesnika i posetilaca iz zemlje i regiona doprinose segmenti ekologije i zaštite životne sredine.
Pozivamo vas da nas posetite na Novosadskom sajmu i steknete nova saznanja o zaštiti prirode u AP Vojvodini.

PROJEKAT O ZAGAĐENJU MIKROPLASTIKOM, SASTANAK ZAINTERESOVANIH STRANA U SOMBORU
U okviru projekta „Primena novih rešenja sa ciljem smanjenja zagađenja mikroplastikom i jačanja otpornosti na klimatske promene zasnovane na ekosistemskom pristupu u prekograničnom području - ECO(RE)ACT“ HR-RS00018“, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kao projektni partner, je organizovao sastanak zainteresovanih strana, koji je održan 12. septembra 2025. godine u Somboru u sali edukativnog centra Poljoprivredne stručne službe Sombor. Odziv zainteresovanih strana je bio veoma dobar, što potvrđuje broj od četrdeset prisutnih iz petnaest institucija i organizacija.
Održane su četiri prezentacije - predavanja nakon kojih je vođena veoma interesantna diskusija. Glavni zaključci proistekli iz predavanja i naknadne debate su: da stanovništvo nije dovoljno svesno i informisano o problemu mikroplastike u životnoj sredini, neusaglašena metodologija u prikazivanju količine mikroplastike u životnoj sredini, nedostatak alternative za proizvode od plastike i potreba sveobuhvatne edukacije o ovom problemu.

NOVI ŽIVOT U POPULACIJI VELIKE DROPLJE U SRBIJI

Velika droplja (Otis tarda) je naša najveća vrsta ptice, koja nastanjuje očuvana travna staništa severnog Banata. Ugrožena je kod nas ali i u svetskim razmerama. Tokom protekle decenije, ionako malobrojna populacija ove vrste u Srbiji bila je u ozbiljnoj krizi, pošto je bila sačinjena samo od ženki. Na proleće 2024. godine pojavio se tračak nade, prvo mužjak, a posle nekoliko meseci i mladunac – dokaz ponovnog gnežđenja.
Neizvestan i promenljiv status ove vrste ne prestaje da zabrinjava, pa od proleća 2025. godine mužjaka ponovo nema, a prošlogodišnja uspešna sezona tumači se više kao izuzetak nego kao pravilo. Ipak, početkom septembra ove godine, na strnjikama severnog Banata uočena je neočekivana pojava. U omanjem jatu velikih droplji uočena je mlada ptica, ovogodišnje mladunče, koje prati jednu ženku. Ovaj nalaz ojačao je pretpostavku optimističnog dela ornitološke javnosti o tome da postoji reproduktivna veza između male grupacije velikih droplji u Srbiji i znatno veće grupacije u pustama Mađarske. Nije potpuno jasno kako ta „veza“ funkcioniše, mada sličnih primera ima u Panonskoj niziji. Svakako, nedvosmisleno je da je naša populacija i dalje produktivna i da treba pojačati aktivnosti na očuvanju i unapređenju ove retke i ugrožene vrste
Foto: L.U. „Perjanica“, upravljač SRP „Pašnjaci velike droplje“