Pozitivno Vaspitanje

Šta može biti zanimljivo kada se piše izveštaj o seminaru? Hmmm, možda ...: čitanjem evaluacionih listića dobile smo dragocene povratne informacije - najčešće je spominjano "primenljivo u praksi" i "jedva čekam da isprobam u grupi"💝💝💝 Ima li išta dragocenije od uvida da smo sadržajima Svesne discipline, na seminaru "Od konflikta do saradnje - 7 moći vaspitača do jake vrtićke zajednice" kat.br.838, pomogle da se kod učesnika kreira unutrašnja, autentična motivacija i radoznalost da se isprobaju naučene moći? I da se na taj način pruži prilika da deca razviju socioemocionalne veštine, dragocene za čitav život!
Hvala na poverenju PU "Moje detinjstvo" i PU "Radulović M23", kao i na profesionalno i dobro organizovanom seminaru u Centru za stručno usavršavanje u Čačku.
Izveštaj sačinjen, uverenja potpisana, poslata u Čačak i stižu sutra, drage učesnice💖 Proslavljeno i zaliveno kapućinom sa Žana Erdeljan u Kuća Mala💞

Nakon 6 punih sala, predstava MED, A BOGAMI I MLEKO ima i svoje sedmo igranje 🍯
🗓️30. decembar u 20h
📍gimnazija “Laza Kostić”
Interaktivna dramska predstava u izvođenju Akademije zabave i umetnosti O&M

📣 Rezervacije su OBAVEZNE na broj telefona >>> +381637262689

‼️Predstava nije namenjena za mlađe od 13 godina.

Opis predstave:
Zašto samo sediš i ćutiš?
Čuješ li ti mene?
Haaajde se malo pokreni!
Ja ne znam kako će ove nove generacije, to nije ni za šta.
U naše vreemeee…
Sve ove i mnoge druge rečenice jedan prosečan tinejdžer čuje svakodnevno.
Šta se u stvari dešava u glavi tinejdžera i možemo li nešto da promenimo?

Cilj ove predstave je da nas kolektivno pokrene na razmišljanje o izazovima koji ne pripadaju samo tinejdžerima, već i roditeljima, nastavnicima, pedagozima, psiholozima. Predstavom “Med, a bogami i mleko” otvaramo pitanja i podstičemo na kvalitetnu komunikaciju koju smatramo početkom rešavanja svakog problema.

Nakon predstave, nastavlja se debata sa publikom i pozivamo sve zainteresovane za ovu temu da dođu i priključe se razgovoru.

#🍯

Saradnja potiče sa mesta razumevanja i volje da sretnemo dete baš tamo gde se nalazi.❤

Svako ljudsko biće, malo i veliko, ima potrebu da oseća da pripada i da je prepoznata njena/njegova značajnost, posebnost. A, kako bebe uspevaju da saznaju da nekome pripadaju i da su tom nekom važne? Upravo u naručju majke ili oca ili druge osobe od poverenja. ❤

Hajde da se podsetimo - šta nije, a šta jeste Pozitivna disciplina 🥰

Iako većina roditelja smatra da se njihova deca namerno loše ponašaju, radi se o nečem drugom. 😉

Zašto je važno da razumemo način na koji detet percipira događaje, druge osobe i sebe?

Kako da budemo blagi i odlučni prema deci u isto vreme?

Ove dve suprotnosti možemo pomiriti ukoliko iskažemo da razumemo njihov svet, tako što ćemo reflektovati detetova osećanja: "Ja znam da ti uredna soba nije važna stvar i da bi radije gledao crtać (ili nešto drugo što mu je u tom trenutku u fokusu). I dalje je potrebno da središ svoje igračke."

Ovde je važan ton glasa i telesni stav. Ukoliko roditelj zvuči kao da je nezadovoljan detetovim stanjem (a to se desi kada se u roditelju "nakupi" dugotrajno nezadovoljstvo), dete će to osetiti i poruku će protumačiti kao ironiju. Tada ne može biti povoljnog rezultata. Dete neće sarađivati. Ipak, kada roditelj vidi da nije uspeo, uvek može da proba ponovo, ovog p**a - iskreno 🥰

Osećaj povezanosti koji se automatski javi kada dete oseti da ga razumemo i da poštujemo njegove prioritete, uvek dovodi do bolje saradnje. Poštovanje koje pokažemo detetu prema njegovom svetu, potrebama i željama, dovodi do detetovog osećaja da je voljeno i tada je ono spremno da uradi ono što roditelj traži od njega, iako ga to trenutno ne zanima i ima "preča posla".

Ovog vikenda imamo divnu priliku da zastanemo. A zastati je neophodno, s vremena na vreme, da pokupimo misli, sredimo ih i posložimo u fijoke.
Da promotrimo emocije i prihvatimo ih, Da duboko udahnemo, polako ispustimo vazduh, sklopljenih očiju, i koraknemo, osveženi, pomireni i odlučni.
Pa onda da nastavimo gde smo stali, svesni svoje misije, spremni na uspone i padove, očaj i nadu, ljubav i prazninu. Zamalo odustajanje. Pa onda - rešenost da se nastavi. Jer, uporni, nepokolebljivi i zaljubljeni u ideju - uspevaju. A ne "srećni", lukavi ili bogati.
Sve to, u ime ljubavi i humanih namera. 😍

Neki roditelji se pitaju zašto deca ne pokazuju poštovanje prema odraslima - roditeljima, bakama i dekama. Boli ih i uznemireni su kada se deca ponašaju ružno, nevaspitano, burno, a desi se i da udare mamu ili baku. 🙁

Pitanje bismo trebali postaviti drugačije 👉 Šta smo mi, odrasli, učinili, ili propustili da učinimo da sprečimo da se dete uznemiri do te mere da digne ruku na odraslog?

Ukoliko odrasli pokažu poštovanje prema detetu, uvaže njegove lične osobine, potrebe, temperament, znaće šta da rade ili da ne urade, da preveniraju takve destruktivne epizode. Jer, dete se ne rađa "loše", "bezobrazno" ili "nevaspitano". Okolnosti u kojima se ono nađe (a ono nije u situaciji da bira svoje okolnosti), ga mogu navesti na takve epizode. Ne zato što ono to želi i planira. Ono samo reaguje na okolnosti.

Zato, zamislimo se gde smo pogrešili, šta smo propustili i prevideli, ispravimo grešku i krenimo ispočetka.😍

Ovi postupci će sasvim sigurno pokazati vašoj deci koliko ih volite. 😍

Ne postoji ponašanje koje zahteva kaznu. Postoje samo problemi koji traže rešenja i srca koja čeznu za razumevanjem. ❤️