Institut za javno zdravlje Vojvodine, Futoška 121, Novi Sad (2026)

12/08/2026

Međunarodni dan mladih 2026. „Različiti konteksti, zajedničke težnje“

O Međunarodnom danu mladih

Međunarodni dan mladih, koji se obeležava svake godine 12. avgusta, podiže svest o izazovima i mogućnostima sa kojima se suočavaju mladi ljudi širom sveta i slavi njihovu ulogu kao ključnih partnera u postizanju održivog razvoja.

Obeležavanje pruža platformu vladama, omladinskim organizacijama, organizacijama Ujedinjenih nacija, civilnom društvu, akademskoj zajednici i drugim zainteresovanim stranama da promovišu dijalog, jačaju partnerstva i ističu inicijative koje vode mladi, a koje doprinose inkluzivnijim, mirnijim i održivim društvima.

Tema: Različiti konteksti, zajedničke težnje

Međunarodni dan mladih 2026. godine prepoznaje da, iako živote mladih ljudi oblikuju različite nacionalne i lokalne vrednosti, njihove težnje su izuzetno slične. Širom zemalja i zajednica, mladi ljudi traže dostojanstvo, prilike, smisleno učešće, pristojan posao, kvalitetno obrazovanje i održivu budućnost.

Ovogodišnja tema posebnu pažnju posvećuje mladima koji žive u najmanje razvijenim zemljama, zemljama u razvoju bez izlaza na more i malim ostrvskim državama u razvoju, koji se često suočavaju sa preklapajućim izazovima povezanim sa siromaštvom, klimatskim promenama, geografskom izolacijom, ograničenim ekonomskim mogućnostima i nejednakim pristupom digitalnim tehnologijama. Istovremeno, ovi mladi ljudi nastavljaju da pokazuju otpornost, liderstvo i inovativnost u unapređenju održivog razvoja u svojim zajednicama i šire.

Više o tome 👉 https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4640

28/07/2026

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 28. jul 2026
Hepatitis: Možeš ga sprečiti. Možeš ga otkriti na vreme.

Jedan test može napraviti razliku!

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ustanovila je 2010. godine 28. jul kao Svetski dan borbe protiv hepatitisa. Ovaj datum obeležava se svake godine sa ciljem podizanja svesti o virusnim hepatitisima, njihovom uticaju na zdravlje ljudi i mogućnostima prevencije. Virusni hepatitisi i dalje predstavljaju značajan javnozdravstveni problem širom sveta.

Ovogodišnji slogan kampanje „Hepatitis: Let’s Break It Down“ nosi snažnu poruku, poziva na uklanjanje finansijskih, društvenih i sistemskih barijera koje otežavaju prevenciju, dijagnostiku i lečenje hepatitisa, uključujući i stigmu koja je često povezana sa ovom infekcijom.

Uklonimo prepreke, stigmu, zablude. Prekinimo ćutanje.

Otklonimo barijere do testiranja, vakcinacije i lečenja!

Jer hepatitis može biti sprečen, dijagnostikovan i lečen.

Šta treba da znaš?

Hepatitisi B i C su virusne infekcije jetre.
Oba tipa hepatitisa mogu izazvati akutnu ili hroničnu bolest, a nelečeni vremenom mogu dovesti do ciroze i raka jetre.

Protiv hepatitisa B postoji bezbedna i efikasna vakcina.
Vakcina protiv hepatitisa B dostupna je za decu i odrasle i predstavlja najbolju meru zaštite.

Infekcija često prolazi bez simptoma ili sa veoma blagim tegobama.
Mnogi ljudi godinama ne znaju da su inficirani jer bolest može napredovati bez tegoba.

Infekcija se otkriva laboratorijskim pregledom uzorka krvi.
Infekcija se otkriva jednostavnim laboratorijskim pregledom uzorka krvi.

Rano otkrivanje omogućava pravovremeno lečenje i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.
Pravovremena dijagnoza omogućava lečenje i smanjuje rizik od ozbiljnih komplikacija.

Zašto je važno da pričamo o hepatitisu?

Jetra svakog dana obavlja više od 500 vitalnih funkcija koje održavaju organizam u životu.

Virusi hepatitisa B i C najčešće se prenose putem krvi i mogu izazvati akutnu ili hroničnu infekciju. Jedna od najvećih prepreka u borbi protiv hepatitisa jeste činjenica da infekcija često prolazi bez simptoma. Mnogi ljudi se osećaju potpuno zdravo i ne znaju da su inficirani. Zbog toga se dijagnoza često postavlja tek kada je bolest uznapredovala.

Kod određenog broja osoba hronična infekcija može vremenom dovesti do ciroze ili raka jetre.

Podizanje svesti, dostupno testiranje, vakcinacija (protiv hepatitisa B) i pravovremeno lečenje ključni su koraci ka sprečavanju ciroze i raka jetre.

Koji su simptomi hepatitisa?

Kod mnogih osoba bolest prolazi potpuno bez simptoma ili sa veoma blagim tegobama.

Kada se simptomi pojave, mogu uključivati:

žuticu
tamnu mokraću
svetlu stolicu
gubitak apetita
glavobolju
mučninu
odbojnost prema masnoj hrani
simptome slične gripu
Simptomi se često javljaju tek kada je bolest uznapredovala, zbog čega veliki broj osoba ostaje nedijagnostikovan.

Hepatitis u brojkama

Prema dostupnim podacima SZO za 2024:

287 miliona ljudi živelo je sa hroničnim hepatitisom B ili C
Samo 45% novorođenčadi primilo je vakcinu protiv hepatitisa B u roku od 24 sata nakon rođenja
1,3 miliona ljudi preminulo je od posledica hroničnog hepatitisa B i C
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine za 2025. godinu, u AP Vojvodini:
Prijavljeno je osam slučajeva akutnog i 42 slučaja hroničnog hepatitisa B.
Kod svih obolelih od hepatitisa B bolest je imala povoljan ishod.
Nije registrovan nijedan slučaj akutnog hepatitisa C, dok je hronični hepatitis C dijagnostikovan je kod 58 osoba.
Kako se prenose hepatitisi B i C?

Virusi hepatitisa B i C mogu se preneti:

korišćenjem zajedničkog pribora za ušmrkavanje ili intravensku upotrebu droga
korišćenjem zajedničkih četkica za zube, brijača, makazica i drugih predmeta na kojima mogu ostati tragovi krvi
sa inficirane majke na dete pre, tokom ili nakon porođaja
ubodom na korišćenu iglu ili izlaganjem krvi inficirane osobe
nezaštićenim seksualnim odnosom sa inficiranom osobom
korišćenjem nesterilnih instrumenata tokom medicinskih, stomatoloških i kozmetičkih procedura, uključujući tetoviranje i pirsing
Danas su transfuzije krvi, transplantacije organa i hemodijaliza izuzetno retki putevi prenosa zahvaljujući obaveznom testiranju i unapređenim bezbednosnim procedurama.

Da li bi trebalo da se testiraš?

Pošto hepatitis često prolazi bez simptoma, testiranje je jedini način da se infekcija otkrije na vreme. O testiranju bi posebno trebalo razmišljati ukoliko:

✔ nikada nisi proveravao svoj hepatitis B ili C status

✔ imaš tetovažu ili pirsing

✔ koristiš ili si koristio zajednički pribor za ubrizgavanje ili ušmrkavanje droga

✔ živiš sa osobom koja ima hepatitis B ili C

✔ imao/la si nezaštićene seksualne odnose

✔ radiš u zdravstvenoj ustanovi i možeš doći u kontakt sa krvlju

Rana dijagnoza predstavlja prvi korak ka lečenju i sprečavanju razvoja ozbiljnih bolesti jetre.

Virusni hepatitisi B i C mogu se sprečiti i uspešno lečiti

Vakcina protiv hepatitisa B je obavezna u dečijem uzrastu i predstavlja najefikasniji način zaštite od infekcije.

Vakcina protiv hepatitisa B dostupna je i za odrasle. Posebno se preporučuje osobama koje pripadaju grupama povećanog rizika, kao i članovima porodice i seksualnim partnerima osoba koje žive sa hepatitisom B.

Savremena i bezbedna antivirusna terapija može da izleči više od 95% osoba sa infekcijom hepatitisom C. Trenutno ne postoji vakcina protiv virusa hepatitisa C.

Uz dostupnost efikasne vakcine protiv hepatitisa B i savremenih terapija za hepatitis B i C, eliminacija virusnih hepatitisa predstavlja ostvariv cilj.

Informiši se. Testiraj se. Zaštiti sebe i druge. Uklonimo prepreke zajedno

27/07/2026

Povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, 24. jula 2026. godine u Bačkoj Palanci održana je javna manifestacija posvećena promociji, zaštiti i podršci dojenju kao jednoj od najznačajnijih mera za unapređenje zdravlja majke i deteta.

Centralni deo događaja činila je panel diskusija na kojoj su učestvovale istaknute stručnjakinje iz oblasti ginekologije, pedijatrije, patronažne službe i javnog zdravlja: dr Mirjana Karanović, specijalista ginekologije i akušerstva, Natalija Radojčin, glavna sestra polivalentne patronaže, dr Jelena Borovnica Samardžić, specijalista pedijatrije, Slavica Vuković, strukovna medicinska sestra Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, i Branka Čonkić, strukovna medicinska sestra specijalista i koordinatorka projekta vezanog za dojenje Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Diskusiju je uspešno moderirala Aleksandra Maran, glavna sestra Doma zdravlja „Dr Mladen Stojanović“ Bačka Palanka.

Manifestaciji su prisustvovale trudnice, porodilje i majke sa svojim bebama, koje su imale priliku da od stručnjaka dobiju proverene i naučno zasnovane informacije o značaju dojenja, pripremi za dojenje tokom trudnoće, uspostavljanju laktacije, prevazilaženju najčešćih izazova u periodu nakon porođaja, kao i o ulozi porodice i zdravstvenih radnika u pružanju podrške dojiljama.

Posebnu vrednost događaju dala je aktivna komunikacija sa učesnicama, zbog čega se panel spontano pretvorio u interaktivnu radionicu razmene iskustava. U opuštenoj i podržavajućoj atmosferi, jedna od prisutnih majki podojila je svoju bebu tokom razgovora, čime je na najlepši način potvrđena suština ove manifestacije – stvaranje okruženja u kojem je dojenje prirodno, prihvaćeno i podržano.

Ovakvi događaji predstavljaju primer dobre prakse u zajednici i potvrđuju značaj multisektorske saradnje zdravstvenih ustanova u promociji i podršci dojenju. Edukacija budućih roditelja, pravovremeno savetovanje i kontinuirana stručna podrška doprinose većoj stopi započinjanja i dužem trajanju dojenja, što ima dugoročne koristi za zdravlje dece, majki i čitave zajednice.

Organizovanje sličnih aktivnosti u lokalnim zajednicama trebalo bi da bude sastavni deo preventivno-zdravstvenog rada svih domova zdravlja, jer upravo neposredan kontakt sa trudnicama, porodiljama i porodicama omogućava pravovremeno osnaživanje roditelja i unapređenje zdravlja najmlađih generacija.

23/07/2026

1-7. AVGUST, SVETSKA NEDELJA DOJENJA: „Dojenje za održiv početak života: Osnažimo ono što daje rezultate.“

Svetska nedelja dojenja (World Breastfeeding Week – WBW) predstavlja globalnu kampanju čiji je cilj podizanje svesti o značaju dojenja i podsticanje aktivnosti koje doprinose zaštiti, promociji i podršci dojenju širom sveta.

Obeležava se svake godine od 1. do 7. avgusta, u znak sećanja na usvajanje deklaracije iz 1990. godine, kojom su postavljeni temelji za unapređenje zaštite, promocije i podrške dojenju na globalnom nivou.

Slogan i poruka kampanje za 2026. godinu glasi: „Dojenje za održivi početak života: osnažimo ono što daje rezultate“

Kampanju je pokrenula Svetska alijansa za podršku dojenju (WABA) 1992. godine. Od tada se svake godine obeležava pod različitom temom, obrađujući brojne aspekte dojenja, kao što su uloga zdravstvenog sistema, podrška ženama koje rade, primena Međunarodnog kodeksa marketinga zamena za majčino mleko, značaj podrške porodice i zajednice, uticaj životne sredine, ekonomski aspekti, naučna istraživanja, obrazovanje i ljudska prava. Od 2016. godine Svetska nedelja dojenja usklađena je sa Ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a 2018. godine Svetska zdravstvena skupština prepoznala je ovu kampanju kao jednu od ključnih strategija za unapređenje dojenja na globalnom nivou.

Tema Svetske nedelje dojenja 2026. godine usmerena je na praćenje napretka i procenu uticaja dojenja na ishranu stanovništva, bezbednost hrane i smanjenje siromaštva. Poseban akcenat stavljen je na predstavljanje uspešnih primera iz prakse, analizu naučenih lekcija i razmenu iskustava zemalja koje su ostvarile značajan napredak u podršci dojenju. Globalna stopa isključivog dojenja porasla je na 48% u 2024. godini, čime se približava globalnom cilju SZO u oblasti ishrane – da najmanje 50% odojčadi bude isključivo dojeno.

Ovogodišnja kampanja nastavlja treći ciklus povezivanja Svetske nedelje dojenja sa Ciljevima održivog razvoja, sa fokusom na cilj koji se odnosi na obezbeđivanje adekvatne ishrane, unapređenje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva. Kroz praćenje globalnih i regionalnih pokazatelja biće prikazano šta je do sada dalo najbolje rezultate, ali i koje aktivnosti je neophodno dodatno unaprediti.

Centralna poruka ovogodišnje kampanje je da je neophodno izgraditi trajne sisteme podrške koji će omogućiti svakoj majci da uspešno započne i nastavi dojenje. To podrazumeva zajedničko delovanje zdravstvenog sistema, donosilaca odluka, lokalnih zajednica, poslodavaca, obrazovnih ustanova i porodice. Zaštita, promocija i podrška dojenju doprinose smanjenju nejednakosti koje predstavljaju prepreku za postizanje ciljeva održivog razvoja (COR). Pročitajte na koji način dojenje doprinosi svakom od 17 COR.

U skladu sa temom, ciljevi Svetske nedelje podrške dojenja 2026. godine su:

informisati javnost i stručnu zajednicu o značaju praćenja pokazatelja dojenja i procene njihovog uticaja na zdravlje stanovništva;
unaprediti primenu politika, standarda i smernica koje obezbeđuju kontinuiranu podršku dojenju duž celokupnog kontinuiranog lanca podrške dojenju („Warm Chain of Support for Breastfeeding“) – koordinisana i neprekidna podrška majci i detetu od trudnoće, prek porođaja i postporođajnog perioda, do završetka perioda dojenja;
osnažiti saradnju između pojedinaca, zdravstvenih ustanova, institucija, organizacija i lokalnih zajednica kako bi se stvorilo okruženje koje podržava dojenje;
podstaći konkretne aktivnosti zasnovane na dokazima i naučenim lekcijama, koje će doprineti boljoj zaštiti, promociji i podršci dojenju.
Poseban značaj ovogodišnje kampanje ogleda se u praćenju globalnih i regionalnih pokazatelja koji ukazuju na to kako dojenje doprinosi poboljšanju ishrane, smanjenju siromaštva i unapređenju bezbednosti hrane. Analiza dosadašnjih rezultata omogućiće prepoznavanje uspešnih praksi, ali i oblasti u kojima su potrebna dodatna ulaganja i aktivnosti.

Dojenje je jedna od najefikasnijih i najisplativijih mera za očuvanje zdravlja majke i deteta. Ono obezbeđuje optimalnu ishranu novorođenčeta, doprinosi pravilnom rastu i razvoju, smanjuje rizik od brojnih akutnih i hroničnih oboljenja tokom života i istovremeno štiti zdravlje majke. Majčino mleko je prirodna, bezbedna, dostupna i ekonomična hrana za svako dete, koja doprinosi većoj zdravstvenoj i socijalnoj jednakosti, jačanju porodice i održivom razvoju društva.

Svetska nedelja dojenja 2026. godine upućuje poziv svim akterima duž celokupnog kontinuiranog „lanca podrške dojenju“ – zdravstvenim radnicima, donosiocima odluka, poslodavcima, obrazovnim ustanovama, organizacijama civilnog društva, lokalnim zajednicama i porodicama – da zajedničkim delovanjem stvore održiv sistem podrške koji će omogućiti svakoj majci da doji, a svakom detetu najbolji mogući početak života.

Zaštita, promocija i podrška dojenju predstavljaju jednu od najefikasnijih mera za očuvanje zdravlja majke i deteta. Dojenje obezbeđuje optimalnu ishranu novorođenčeta, doprinosi pravilnom rastu i razvoju, smanjuje rizik od brojnih oboljenja tokom života i istovremeno štiti zdravlje majke. Majčino mleko je prirodna, bezbedna, dostupna i ekonomična hrana za svako dete, koja doprinosi većoj jednakosti, jačanju porodice i održivom razvoju društva.

Institut za javno zdravlje Vojvodine obeležava ovu kampanju u saradnji sa Domom zdravlja „Dr Mladen Stojanović“, Bačka Palanka”, 24. jula 2026. g, na Panel diskusiji, sa početkom u 10 časova, u Grand hotelu (Obrovački put bb, B. Palanka).

Učesnici Panel diskusije: dr Mirjana Karanović (ginekolog), sms Natalija Radojčin (glavna sestra polivalentne patronaže), dr Jelena Borovnica Samardžić (pedijatar), Slavica Vuković (strukovna med. sestra, Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine), moderatori – Aleksandra Maran (glavna sestra DZ „B. Palanka”) i sms Branka Čonkić (koordinatorka za dojenje Instituta za javno zdravlje Vojvodine).

Posetioci Panel diskusije: svi zaenteresovani za podršku dojenju, kao i polaznici „Školice roditeljstva“ DZ „Dr M. Stojanović“ B. Palanka.

Zdravstveno-vaspitna sredstva na temu podrške dojenju u izdanju Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

Agitka “Podrška koja osnažuje i znanje koje vodi ka bezbednom, bliskom i bezbolnom dojenju”
Plakat “Da majčinstvo počne nežno – dojenje bez prepreka uz pravu podršku i znanje”
Agitka “Podržimo_dojenje” sa_QR_kodom_ka_dnevniku_dojenja
Agitka “Dojenje, najzdraviji_početak“
Dnevnik dojenja_sa_kraćim_tablicama_za_evidenciju
Dnevnik dojenja_sa_detaljnijim_tablicama_za_evidenciju
Prezentacija “Dojenje_najzdraviji_početak”.

; ; ; ;

; ; ; ; ; ;

Izvor:

Internet stranica Svetske alijanse za podršku dojenju: https://worldbreastfeedingweek.org/
Edukativna sredstva Instituta za javno zdravlje Vojvodine: https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=4-78

23/07/2026

Kako se boriti protiv bolesti koje prenose komarci i krpelji?

Toplo vreme je prilika za boravak u prirodi u kojoj mogu biti prisutni i insekti, potencijalni vektori odnosno prenosioci nekih zaraznih bolesti.

Među najznačajnije vektore ubrajaju se:

Komarci (mogu preneti malariju, groznicu Zapadnog Nila, dengu, žutu groznicu, ziku, čikungunju i druge bolesti)
Krpelji (mogu preneti Lajmsku bolest, krpeljski encephalitis, Krimsku-kongo hemoragijsku groznicu, tularemiju, rikecioze, Q groznicu i druge bolesti)

Na našim prostorima, najznačajnije vektorske bolesti su groznica Zapadnog Nila i Lajmska bolest. Poslednjih godina u pojedinim mediteranskim zemljama Evrope (pre svega u Francuskoj, Italiji i Španiji) povremeno se registruju autohtoni slučajevi denge i čikungunje. To je povezano sa širenjem invazivnog tigrastog komarca (Aedes albopictus), koji je prisutan i u AP Vojvodini i pojedinim delovima Srbije. Do sada autohtoni slučajevi bolesti koje prenose ovi komarci nisu registrovane u Srbiji.

Mere prevencije ovih bolesti se preporučuju svima, a posebno osobama starijim od 60 godina, licima sa oslabljenim imunitetom i/ili hroničnim oboljenjima, novorođenčadi i deci uzrasta do 5 godina, trudnicama, porodiljama, jer su kod njih češći teži oblici bolesti i komplikacije. Ove mere odnose se na sprečavanje uboda komaraca i krpelja kao najvažnijih prenosioca vektorskih bolesti.

Kako se odbraniti od komaraca?

Izbegavajte boravak na otvorenom, u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca (u sumrak i zoru) naročito blizu stajaćih voda ( jezera, bare).
Ukoliko ipak boravite na otvorenom, na otkrivene delove tela nanesite repelente (sredstva koja odbijaju komarce) u skladu sa uputstvima proizvođača.
Nosite odeću dugih rukava i nogavica u svetloj boji.
Obezbedite odgovarajuće zaštitne mreže (komarnike) na prozorima i vratima.
Koristite mrežu oko krevetaca ili kreveta tokom spavanja, ukoliko prostorija nema
Po mogućnosti, u doba najintenzivnije aktivnosti komaraca boravite u klimatizovanim prostorijama, sa zatvorenim vratima i prozorima.
Redovno praznite nakupljenu vodu u kantama, kofama, tanjirima od saksijskog cveća, automobilskim gumama, plastičnim folijama, ceradama, raznim posudama, koje se nalaze u dvorištu, terasama i baštama jer su oni odlična mesta za razmnožavanje komaraca.
Nakon što ispraznite vodu iz automobilskih guma, prekrijte ih folijom. Nepokrivene gume tretirajte insekticidima na svakih 15 dana.
Bazene i fontane jednom mesečno, ispraznite, očistite, osušite i ostavite prazne oko 12 sati pre nego što sipate novu vodu.
Održavajte terase, bašte i zelene površine urednim, redovno kosite travu i uklanjajte kabasti otpad (gume, burad i sl.).

Kako se odbraniti od krpelja?

Pre boravka u prirodi nanesite repelente na otkrivene delove tela.
Tokom boravka u prirodi nosite svetlu odeću dugih rukava i nogavica (krajeve nogavica uvucite u čarape), šešir širokog oboda i zatvorenu obuću, radi lakšeg uočavanja krpelja i sprečavanja njihovog kontakta sa kožom.
Izbegavajte boravak na livadama, travnjacima i područjima sa visokom travom i krećite se samo po raskrčenim i jasno obeleženim stazama.
Redovno kosite travu i održavajte svoja dvorišta, mesta logorovanja ili kampovanja u prirodi.
Nakon povratka iz prirode, obavite samopregled tela na prisustvo krpelja.
Obavezno se istuširajte po povratku iz prirode jer se tako mogu ukloniti krpelji koji se još nisu pričvrstili.
Odeću koja je nošena tokom boravka u prirodi istresite i operite.
Obavezno pregledajte i kućne ljubimce na prisustvo krpelja, nakon svakog boravka u prirodi.
Šta uraditi ako pronađete krpelja pričvršćenog za kožu?

Najčešća mesta gde se krpelj zakači su ispod pazuha, u predelu prepona, iza uha, i sl.

Kada uočite krpelja na svom telu, najbolje je da se javite u nadležnu ambulantu. Imati na umu da svako odlaganje vađenja krpelja može povećati rizik od bolesti koje oni prenose. Stoga, ukoliko nije izvodljivo da odete kod lekara unutar 24 sata, možete i sami izvaditi krpelja, vodeći računa o sledećem:

Kako pravilno ukloniti krpelja?

Ne tretirati mesto uboda pre vađenja krpelja nikakvim hemijskim sredstvom.
Koristiti čistu (najbolje sterilnu) pincetu sa tankim vrhom i uhvatiti krpelja što bliže glavi, uz kožu. Nikako ga ne uvrćite, nego ga lagano, pod pravim uglom povucite polako nagore.
Ako deo usnog aparata ostane u koži i ne može lako da se ukloni pincetom, ostaviti ga na mestu jer će se spontano izbaciti tokom zarastanja.
Nakon uklanjanja, dobro oprati mesto uboda sapunom i vodom ili očistite alkoholom ili sredstvom za dezinfekciju kože.
Živog krpelja odložite tako što ćete ga staviti u zatvorenu posudu (na primer mala bočica sa poklopcem).
Da li treba testirati krpelja?

Ne preporučuje se rutinsko testiranje krpelja, jer:

pozitivan nalaz ne znači da ste zaraženi.
negativan nalaz ne isključuje mogućnost da ste imali ubod drugog zaraženog krpelja.
rezultati testiranja ne treba da određuju potrebu za lečenjem, ali mogu biti pomoćni alat tokom dijagnostike bolesti koje prenose krpelji (u prvom redu Lajmske bolesti).
Ako testirate krpelja, važno je znati sledeće:

Najbolje je krpelja staviti u čistu, zatvorenu posudu

Može se dodati malo vlažne gaze ili papira (da se ne isuši)

Držati na hladnom (frižider, ne zamrzavati )

Dostaviti u laboratoriju što pre (idealno u roku 24 h)

❌ Šta ne raditi:

Ne stavljati u alkohol ili formalin (to može ometati analize)

Ne gnječiti ili oštetiti krpelja

Ne držati na sobnoj temperaturi duže vreme

Kada se obavezno javiti lekaru?

U narednim danima ili nedeljama (minimum mesec dana), posmatrati kožu, posebno mesto uboda krpelja i potražiti lekarsku pomoć ukoliko dođe do:

Pojave crvenila na koži koje se postepeno širi (Erythema migrans)- na slici.
Promena može biti homogeno crvena ili prstenastog izgleda ili izgleda "bivoljeg oka".

Pojave više nabrojanih kožnih promena (kao na slici) dalje od mesta uboda.
Povišene telesne temperature, glavobolje, bolova u mišićima ili slabosti.
Pojave bolova u zglobovima.
Ukoliko je krpelj nestručno izvađen pa je deo ostao u koži.

20/07/2026

UTICAJ TOPLOTNIH TALASA NA ZDRAVLJE – PREPORUKE ZA PONAŠANJE

Toplotni talasi, odnosno periodi ekstremno visokih temperatura koji traju više uzastopnih dana, često praćeni povećanjem procenta vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha – predstavljaju jedan od najozbiljnijih zdravstvenih rizika povezanih sa klimatskim promenama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ekstremne vrućine svake godine uzrokuju veliki broj obolevanja i prevremenih smrti, a očekuje se da će njihov intenzitet, učestalost i trajanje nastaviti da rastu.

Procenjuje se da je u svetu u periodu od 2000. do 2019. godine bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, pri čemu se oko 36% ovih smrtnih slučajeva dogodilo u Evropi. Tokom leta 2022. godine u Evropi je procenjeno više od 61.000 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, što potvrđuje da ekstremne vrućine predstavljaju značajan javnozdravstveni izazov.

Toplotni talasi spadaju među najsmrtonosnije prirodne nepogode, iako njihove posledice često ostaju manje uočljive od posledica poplava, zemljotresa ili oluja. Većina zdravstvenih posledica može se sprečiti blagovremenim merama zaštite, odgovarajućom pripremljenošću zdravstvenog sistema i zajednice, kao i odgovornim ponašanjem svakog pojedinca.

Izloženost stanovništva visokim temperaturama povećava se usled klimatskih promena, ali i zbog sve izraženijeg efekta urbanog toplotnog ostrva, zbog kojeg su temperature u gradovima često nekoliko stepeni više nego u okolnim ruralnim područjima.

Zašto su gradovi posebno ugroženi?

Gradovi se tokom dana intenzivno zagrevaju zbog velike zastupljenosti betona, asfalta i drugih građevinskih materijala koji apsorbuju i zadržavaju toplotu, dok manjak zelenih površina i vodnih površina smanjuje mogućnost prirodnog hlađenja. Zbog toga su i noćne temperature u urbanim sredinama često znatno više nego u okolini, što otežava oporavak organizma nakon dnevne izloženosti visokim temperaturama. Klimatske promene dodatno pojačavaju ovaj efekat, pa planiranje zelenih površina, sadnja drvoreda, očuvanje parkova, korišćenje reflektujućih građevinskih materijala i razvoj rashladnih javnih prostora predstavljaju važne mere za povećanje otpornosti gradova na klimatske promene.

Pored direktnog uticaja na zdravlje ljudi, ekstremne vrućine mogu ozbiljno opteretiti zdravstveni sistem i hitne službe, ugroziti snabdevanje zdravstveno bezbednom vodom za piće i električnom energijom, otežati funkcionisanje saobraćaja i drugih javnih službi, povećati rizik od požara i negativno uticati na proizvodnju hrane i poljoprivredu.

Visoke temperature mogu izazvati ili pogoršati brojna zdravstvena stanja, uključujući:

dehidraciju;
toplotnu iscrpljenost i toplotni udar;
pogoršanje bolesti srca i krvnih sudova (uključujući infarkt miokarda i moždani udar);
pogoršanje hroničnih bolesti pluća;
akutno oštećenje bubrega;
poremećaje metabolizma kod osoba sa dijabetesom;
pogoršanje mentalnog zdravlja;
povećan rizik od povreda na radu, naročito kod osoba koje rade na otvorenom.

Kako se zaštititi tokom toplotnog talasa?

Držite stan ili kuću rashlađenim. Tokom dana zatvorite prozore, spustite roletne ili navucite zavese, naročito na osunčanoj strani. Provetravajte prostorije noću i rano ujutru kada je spoljašnja temperatura niža.
U idealnim uslovima, temperatura u zatvorenom prostoru trebalo bi da bude ispod 32°C tokom dana i ispod 24°C tokom noći, posebno u prostorijama u kojima borave bebe, starije osobe i hronični bolesnici.
Ako koristite klima-uređaj, držite vrata i prozore zatvorenim. Preporučuje se da temperatura bude podešena oko 27°C, uz korišćenje ventilatora kada je to moguće, čime se postiže prijatan osećaj hlađenja uz manju potrošnju električne energije. Izbegavajte velike temperaturne razlike između spoljašnje i unutrašnje sredine (više od 8–10°C).
Rashlađujte telo tuširanjem mlakom vodom, korišćenjem vlažnih peškira ili orošavanjem kože.
Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje kada temperatura vazduha nije ekstremno visoka, ali pri temperaturama iznad 40°C ne mogu sprečiti zdravstvene posledice izazvane toplotom, pa je tada neophodno koristiti druge načine rashlađivanja a do tada postaviti flaše smrznute vode ispred ventilatora.
Pijte dovoljno tečnosti tokom celog dana, čak i kada ne osećate žeđ. Najbolji izbor je zdravstveno bezbedna voda za piće. Izbegavajte alkoholna pića i ograničite unos veoma zaslađenih napitaka i većih količina kofeina.
Kod pojačanog znojenja nadoknadite izgubljene minerale mineralnom vodom, slanijim supama ili rastvorima elektrolita, naročito ako ste fizički aktivni ili imate hronične bolesti, prema savetu lekara.
Nosite sa sobom flašu sa vodom. Ukoliko koristite višekratne flaše, birajte staklene, od nerđajućeg čelika ili kvalitetne plastike namenjene za višekratnu upotrebu i redovno ih održavajte.
Izbegavajte boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, najčešće između 10 i 17 časova. Aktivnosti planirajte u ranim jutarnjim ili večernjim satima.
Smanjite fizičke napore. Ako morate da radite ili vežbate na otvorenom, pravite češće pauze u hladu i redovno unosite tečnost.
Kada boravite napolju, nosite laganu, svetlu odeću od prirodnih materijala, šešir ili kapu širokog oboda, naočare za sunce sa UV zaštitom i koristite kremu za zaštitu od sunca sa zaštitnim faktorom SPF 30 ili višim.
Kada god je moguće, tokom dana provedite nekoliko sati u klimatizovanom ili drugom rashlađenom prostoru (biblioteka, kulturni centar, tržni centar ili drugi javni objekat), ukoliko svoj dom ne možete dovoljno rashladiti.
Koristite javne česme i fontane sa zdravstveno bezbednom vodom za piće ili cisterne sa pijaćom vodom postavljene tokom ekstremnih vrućina.
Ako putujete automobilom, pravite redovne pauze radi odmora i rehidracije.
Nikada ne ostavljajte decu, starije osobe ili kućne ljubimce u parkiranom vozilu, čak ni na kratko.
Redovno obilazite ili telefonom kontaktirajte starije rođake, komšije i osobe koje žive same kako biste proverili da li im je potrebna pomoć.
Pratite upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije i nadležnih zdravstvenih institucija tokom perioda ekstremno visokih temperatura.

Poseban oprez potreban je kod:

odojčadi i male dece;
trudnica;
osoba starijih od 65 godina;
osoba sa bolestima srca i krvnih sudova;
osoba sa bolestima pluća, bubrega ili dijabetesom;
osoba sa mentalnim poremećajima ili demencijom;
osoba koje uzimaju lekove koji mogu uticati na regulaciju telesne temperature ili ravnotežu tečnosti (npr. diuretike, pojedine antihipertenzive, antipsihotike i antidepresive), uz konsultaciju sa lekarom;
osoba sa invaliditetom ili smanjenom pokretljivošću;
radnika koji rade na otvorenom ili u toplim radnim prostorima (npr. radnici u građevinskom sektoru, u pekarama, kuhinjama itd);
socijalno ugroženog stanovništva;
hospitalizovanih i institucionalizovanih osoba.

Prepoznajte znake toplotnog udara

Toplotni udar je hitno medicinsko stanje koje zahteva neodložnu medicinsku pomoć. Odmah pozovite Hitnu medicinsku pomoć (194) ukoliko osoba ima:

telesnu temperaturu iznad 40°C;
poremećaj svesti, konfuziju ili dezorijentaciju;
gubitak svesti;
konvulzije;
vruću, crvenu i često suvu kožu.

Do dolaska hitne pomoći osobu treba premestiti u hlad ili klimatizovan prostor, skinuti višak odeće i započeti rashlađivanje hladnom vodom ili hladnim oblogama na vratu, pazušnim jamama i preponama.

Zaštita zdravlja tokom toplotnih talasa nije odgovornost samo pojedinca. Zdravstvene ustanove, lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća, ustanove socijalne zaštite, obrazovne institucije, poslodavci, mediji i organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u sprovođenju mera koje smanjuju izloženost stanovništva ekstremnim vrućinama i štite zdravlje najugroženijih građana. Razvoj lokalnih planova za zaštitu zdravlja tokom toplotnih talasa predstavlja jednu od preporučenih mera Svetske zdravstvene organizacije za prilagođavanje klimatskim promenama.

Izvori:

World Health Organization. Heat and health. https://www.who.int/news-room/fact-sheets/detail/climate-change-heat-and-health
World Health Organization. Heatwaves. https://www.who.int/health-topics/heatwaves
World Health Organization. Heatwaves: How to stay cool. https://www.who.int/news-room/questions-and-answers/item/heatwaves-how-to-stay-cool
WHO Regional Office for Europe. Public health advice on preventing health effects of heat. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe; 2011. https://iris.who.int/handle/10665/341580
Ballester J, et al. Heat-related mortality in Europe during the summer of 2022. Nature Medicine. 2024;30:2069–2076. https://doi.org/10.1038/s41591-024-03186-1

Institut za javno zdravlje Vojvodine

12/08/2026

28/07/2026

27/07/2026

23/07/2026

23/07/2026

20/07/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Shortcuts

Share

Listing takedown request