Biljana Grbović - Vaspitanje dece

24/03/2026

Iskreno, koliko vremena radnim danom vaše dete bude kod kuće? Delite, mislim da je tema zaista važna!

21/03/2026

Smatram da se na roditelje vrsi pritisak da moraju biti smireni! Zar nam ne guse tako autentičnost, iskrenost i spontanost u komunikaciji!
Šta vi mislite?

19/03/2026

Da li vaše dete kućne obaveze doživljava kao kaznu ili kao nešto što mu koristi?

17/03/2026

Radne navike kod dece- 1. deo
Da li osećate razliku između zadavanja detetu kućnih obaveza i prebacivanja naših obaveza na dete?

12/03/2026

Kako reagujete kada vaše dete padne?
Da li ste razmišljali o tome iz ove perspektive?

11/03/2026

Da li vaše dete zaista uči iz onoga što mu govorite, ili iz onoga što svakodnevno doživljava u vašem domu? 🤔

09/03/2026

Da li mislite da su očevi previše strogi ili je to važan deo odrastanja?

Da li su očevi zaista previše grubi ili njihov način vaspitanja ima važnu ulogu u razvoju deteta?U ovom videu, Biljana Grbović govori o razlikama između majč...

02/03/2026

Šta za vas znači „preuzeti odgovornost“ u roditeljstvu?

Po kom ponašanju prepoznajete neodgovorne roditelje?

26/02/2026

Delite, važno je! Da li vam se čini da su muškarci često grubi prema deci? Šta kažete za onu narodnu tvrdnju: otac-kolac!?

Posmatrajući dobre ljude iz svog okruženja, zaključila sam da oni često loše prođu. Osećala sam da je bila šteta što su uglavnom bili nedovoljno razboriti i da je ta njihova naivnost i čistota bila zloupotrebljena.

19/02/2026

Imate svoje mane, svoje sumnje, svoje dane kada nemate strpljenja. I to je u redu.

Detetu ne treba savršen roditelj.
Treba mu roditelj koji je tu.
Koji pokušava.
Koji greši pa popravi.
Koji sluša.
Koji ostaje.

Vaše prisustvo, pažnja i spremnost da učite zajedno sa svojim detetom vredniji su od bilo kakvog “idealnog” modela roditeljstva.

Jer ono što dete pamti nije perfekcija, već osećaj da nije samo.

Koliko ste zaista prisutni za svoje dete?

15/02/2026

Ne moramo biti savršeno smireni da bismo bili dobri roditelji.

Deca ne uče samo iz onoga što im govorimo, već iz onoga što svakodnevno vide i dožive.
Kada ostanemo smireni u izazovnim trenucima, učimo ih kako da regulišu svoje emocije.

Ali kada kažemo: „Sada sam ljuta“, „Osećam se tužno“, „Treba mi trenutak da se saberem“ – učimo ih da su emocije dozvoljene, da nisu opasne i da ne moraju da se potiskuju.

Roditelj koji zna da prepozna i izrazi svoje emocije ne pokazuje slabost, nego model zdrave emocionalne pismenosti.

Jer cilj nije da dete nikada ne oseti bes, tugu ili frustraciju.
Cilj je da zna šta sa tim osećanjima da radi.

Kako vi reagujete kada vas emocije preplave pred detetom, povučete se ili ih imenujete naglas?