Malo likovno stvaralaštvo

Čast mi je što sam među pet nagrađenih nastavnika-mentora likovne kulture u Republici Srbiji, zahvaljujući uspesima svojih učenica.
One su osvojile tri republičke prve nagrade u dve kategorije i jednu pohvalu na 67. likovnom konkursu „Scena, maska, kostim, lutka“, u okviru 71. Sterijinog pozorja.

Ipak, od same nagrade lepši je osećaj kada vidiš da su tvoji učenici ponosni.
Važno je da znaju ko ih je vodio, ko je verovao u njih, podsticao ih i radovao se svakom njihovom uspehu. Ako ova nagrada ima posebnu vrednost, onda je to upravo zbog njih.

Naučile su da nas ni otežani uslovi rada ne smeju zaustaviti. Zbog havarije i zatvorenog sprata, učionica nam je jedno vreme bila nedostupna.
Ipak, ni to nas nije sprečilo da nastavimo da stvaramo.
Po završetku sanacije radile su sa puno entuzijazma i upornosti, ostajale duže i iz škole izlazile poslednje...
Njihovi osmesi zbog uspeha najveća su nagrada svakom mentoru. ❤️✨

Dobih jednu ljupku dragocenost od moje Štrumpfete, maturantkinje za uspomenu.
U njoj su godine učenja, poverenja, podrške, tišine, stvaranja i odrastanja...
❤️

Maske
Tema: nadrealizam i fantastika.
Tehnika: kombinovana

Tri pogleda na isti motiv. 🌲🎨

Iako je stolica povod za objavu — priča je, kao i uvek, iza nje.

Emina Šimunec. ❣️✨

Njen izbor je „Crvena harmonija“ Anria Matisa —dvanaesta oslikana stolica u učionici.

Insistirala je da u objavi stoji da nije zadovoljna.
Sve drugo što je čini neobičnom, zanimljivom, slojevitom osobom ne staje pod taj šešir — makar bio i čaroban.
A umanjilo bi važnost osećaja koji joj je sada najvažniji — nezadovoljstvo.

Ali baš tu počinje rast.
Jer umetnik koji je zadovoljan — prestaje da se razvija.

Zato objava ostaje jednostavna:
„Učenica nije zadovoljna.“

Ovo je njena druga stolica.
O trećoj pregovaramo.  ✨