Gimnazija "Svetozar Marković" - Novi Sad

под тим именом педесетих година у Новом Саду постојала школа истог имена, која је са гимназијом „Јован Јовановић - Змај” формирана од ученика мушке и женске новосадске гимназије. Све су оне гране из истог корена: Православне новосадске гимназије, која је прве ученике уписала још далеке 1811. године. Почела је званично са радом 27. јула 1963. године и првобитно је имала седиште у улици Народних хероја 7, у згради данашње Економске школе, а тадашње Елекртротехничке средње школе. Основана је од ученика Гимназије „Моша Пијаде”, одакле су премештена три друга и два трећа разреда, и Гимназије „Јован Јовановић Змај”, одакле су премештена четири друга и три трећа разреда. Први наставни дан одржан је 1. октобра исте године, и већ тада се знало да ће школа, на самом почетку свога деловања, имати два смера: друштвено–језички и природно–математички. Од 1993. године је то гимназија општег смера, каква је и данас.

У згради у којој је започела свој дугогодишњи рад, школа је примала ђаке до 1972. године и у том временском интервалу (1963–1972) постигнути су завидни резултати. Од самог почетка у гимназији су се неговале научне дисциплине, посвећивана је посебна пажња музичкој и ликовној уметности и неговао се спортски дух код ученика. Године 1965. основано је школско позориште „Атеље 88” и установљена је Повеља „Светозар Марковић” за најбољег ученика у школи. Поред Гимназије „Светозар Марковић” која је имала на располагању просторије на другом спрату зграде у улици Народних хероја 7, истовремено је на истој адреси радила и Електротехничка школа, која је користила приземље зграде и њен први спрат. Из тог разлога, Управа школе тражила је начин како да премести Гимназију на другу локацију.

Године 1972. Управа је пронашла решење и Гимназија „Светозар Марковић” је премештена на место где се и данас налази, у Његошевoj улици број 22, у зграду са великим архитектонско–историјским значајем. Ова зграда, саграђена у стилу историзма има правилну полукружну конструкцију и припада групи објеката који су важни и незаобилазни за проучавање културне историје Новог Сада.

На месту данашње гимназије 1895. године била је најпре изграђена партерна зграда женске „Грађанске школе”, коју је похађало двестапедесет ученица. Десет година касније, 1905. године, чувени и на далеко познати аустро–угарски градитељ Бела Пекло направио је пројекат новог дела зграде, на основу којег су изведени велики радови у којима је надограђен један спрат и додато дворишно крило. Након тих радова школа је била у могућности да прими око 500 ученица. У наредном периоду, до усељења Гимназије „Светозар Марковић”, у овој згради радила је и „Државна женска гимназија” од 1919. године, затим, Геодетска школа и Основна школа „Петар Петровић Његош”.

Почетком деведесетих година прошлог века, школа је званично регистрована као Гимназија „Светозар Марковић” општег типа. Школске 1990/91. године уписано је седам одељења општег смера, мада је оформљено и једно одељење природно–математичког смера. Међутим, природно– математички смер званично је укинут школске 1994/95. године и од тада до данас сва одељења у гимназији су општег типа. После поновног регистровања почетком последње деценије двадесетог века, школа је за веома кратко време потврдила реноме у Новом Саду и целој држави, који је стекла још на почетку свога деловања. Због великог интересовања за упис ученика у гимназију, 1992. године извршена је нова адаптација школске зграде и дозидан је још један спрат, све у циљу повећања броја ученика и побољшања продуктивности рада школе. У наредном периоду гимназија је имала привилегију и част да буде иницијатор и творац оснивања четврте гимназије у Новом Саду. То се десило 1999. године и данас та новооснована и најновија новосадска гимназија носи име Гимназија „Лаза Костић”. Школске 2000/01. године, при Средњој школи „22. октобар” у Жабљу, формирано је једно одељење наше гимназије.

Данашња гимназија „Светозар Марковић” је од 1993. године гимназија општег типа, двојезична, настава се одвија на српском и мађарском језику; по основној замисли конципирана као образовно–васпитна установа у којој се формира свестрана личност интелектуалца. Неке од основних вредности на којима почива сараднички однос ученика и наставника у школи су поштовање туђих обичаја и уважавање разлика међу етничким заједницама које живе на нашим просторима.

Образовање у школи траје четири године, а тренутно наставу похађа 1110 ученика распоређених у тридесет шест одељења; настава се одвија на српском језику у тридесет два, а на мађарском језику у четири одељења. Рад у школи организован је у две смене, у једној наставу похађају ученици првих и трећих разреда, а у другој смени ученици других и четвртих разреда. У школи је обавезно учење енглеског језика и једног од следећа три - немачког, руског, француског. Настава у преподневној смени почиње у 07.30 ч, а у поподневној смени у 13.30 ч. У школи се посебна пажња посвећује раду са талентима, ваннаставним и ваншколским активностима, подстиче се слобода мишљења и негује спортски дух, а из године у годину уводе се савременије методе извођења наставе.

Веома активан и запажен рад има неколико секција у Гимназији од којих се по својим активностима и резултатима истичу: новинарска секција, која прати све школске активности и манифестације, драмска секција „Атеље 188”, драмска секција на француском језику, литерарна секција на српском и мађарском језику, хор, секција за беседништво и друге.

Већ годинама у назад, могло би се рећи традиционално, Гимназија организује фестивал позоришта средњих школа Војводине под називом „Школско позорје”. Поред те манифестације, школа је организатор градског такмичења у беседништву. Такође у њој се одвија Покрајинско такмичење на мађарском језику - „Гениус” и такмичење из математике „Кенгур”. Периодично се организују Спортски сусрети садашњих и бивших ученика, филмски маратони, трибине и књижевне вечери, а хуманитарне акције, као што су добровољно давање крви, посета хендикепиране деце и извођење забавног програма за њих, прикупљање помоћи за угрожене и расељене део су сталних школских активности. У току године организују се интерна такмичења из појединих предмета. Гимназија редовно учествује на Сајму образовања, од 2010. је инициран догађај „Отворена врата” за ученике основних школа како би се упознали са вредностима и важностима школе.

Све школске активности и манифестацијe представљају се и објављују у школским листовима: „Гимназијалац”, на српском наставном језику, „Fűrkészo”, на мађарском наставном језику и у Билтену „Школског позорја”.

У више од педесет година свог постојања, школа је изградила добре односе са осталим новосадским школама, као и школама у Покрајини и Републици.

Гимназија има веома живу активност на пољу међународне сарадње будући да већ годинама сарађује са Српском гимназијом у Будимпешти. Од 2005. године налази се у оквиру пројекта „Interreg” који предвиђа да две школе из пограничних земаља потпишу споразум о партнерству, који подразумева размену и сарадњу две школе на пољу ваннаставних и ваншколских активности. На основу тога, Гимназија је потписала споразум партнерства са школом „Apod Fejdelem” из Киштелека у Републици Мађарској. Школа има вишегодишњу сарадњу и са Гимназијом „Етвеш Јожеф” из Сегедина у Републици Мађарској.

Ученици Гимназије „Светозар Марковић” већ неколико година уназад учествују и редовно освајају једно од прва три места на међународном такмичењу из немачког језика - „Perplex”, које се одржава у аустријском граду Грацу.

Углед који данас има Гимназија „Светозар Марковић” стицан је у континуитету од 1963. године, а градили су га сви ученици који су похађали ову школу и сви професори који су у њој радили. Ипак, најзаслужнији су челни људи школе који су од самог почетка били и најодговорнији. Од оснивања до данас школа је имала осам директора, а они су били: Светозар Грујић (1963–1964) професор српско–хрватског језика, Милан Вранић (1964–1971) професор историје, Богдан Влајковић (1972–1978) професор географије, Бранислав Ћеранић (1979–1983) професор математике, Душанка Сивачки (1983–1990) професор историје, Радомир Маровић (1990–2001) професор математике, Олга Крстић–Шешеља (2001–2006) професор физике, и од септембра 2006. године Татјана Вукадиновић, дипломирани филозоф.

Са својих 1100 ученика и 80 професора она је највећа гимназија у Јужнобачком округу. Поседује модерно опремљене кабинете и библиотеку са више од 20 000 књига уз интернет читаоницу са 10 компјутера.

Мисија гимназије као образовне установе је свестраност и хармоничност у духовном и телесном развоју. Негујући инклузивни приступ раду са ученицима, Гимназија „Светозар Марковић” је једина гимназија у Србији која се укључила у процес израде Индекса инклузије. У прилог истицању значаја системског деловања и бриге за сваког ученика као и значају сарадње са родитељима, покренута је и Школа родитељства.

Школа је укључена у државни пројекат - "Развионица" ("Подршка развоју људског капитала и истраживању - развој општег образовања и људског капитала") и међународни пројекат -"Регионална подршка инклузивном образовању".