Absolute Balance

Tu svoju urodjenu sposobnost terapijskog dodira primenjujemo i danas. U slučaju da dodje do strukturalne povrede nekog dela tela ili osetimo bol iz poznatog ili nepoznatog razloga, prva prirodna reakcija je da stavimo šake na bolno mesto a često ga i trljamo ili gnječimo kako bi umirili bol. U osnovi, na prvi pogled dodirom prenosimo mehaničku energiju koja dalje deluje preko kože i njenih strukt

ura na tkiva i organe što dovodi do poboljšanja funkcije celokupnog sistema. Fizički simptomi kao što su glavobolja, hronični umor, bol u ledjima... posledica su napetosti i dizbalansa u nasim misaono-emocionalnim procesima kako u svesti tako i u podsvesti. Ukoliko smo uznemireni, anksiozni, nezadovoljni… često kao posledica može doći do grčenja i zatezanja misića, upale ligamenata, tetiva i nerava pa ako ne prihvatimo to kao upozorenje našeg bića i ne radimo ništa na tom planu, to može uticati na poremećaj funkcije unutrašnjih organa i sistema ( nervnog, endokrinog, kardiovaskularnog, respiratornog ). U tim slučajevima nema delotvornijeg leka od uspostavljanja balansa u komunikaciji na nivou tela i uma. Bol nije stanje kojem se treba suprotstaviti trpljenjem, niti ga smemo odlagati lažnom nadom jer time dižemo ruke od lične odgovornosti prema sebi, što se odmah preslikava na svaki segment našeg života. Bol je zapravo smernica za odgovorne, jake i spremne da spoznajom “ anatomije bola “ prihvate izazov i otrgnu se kompulzivnog načina samouništenja tela i uma. Terapijski dodir deluje tako što šalje informaciju preko strukture kože, putem centralnog nervnog do autonomnog nervnog sistema koji ima za cilj da probudi proces kristalizacije, prerade i razlaganja toksičnih emocija nastalih kao posledica dizbalansiranih misli i uverenja, najčešće na podsvesnom nivou. Oslobadjajići se sopstvene misaone i emocionalne samodestrukcije, oslobadjamo potencijal našeg savršenog psihofizičkog sistema koji dalje izdaje komande i balansom rada celog sistema, dovodi do samoizlečenja na svakom nivou. Naša odpornost prema uticaju okruženja odraz je ličnog balansa ! Uzevsi u obzir da je naše biće svakog trena izloženo spoljnim uticajima, time konstantno trpi stres na fizičkom i umnom nivou. Naš um procesira ogromnu količinu informacija koje neprekidno pristižu preko naših čula pri čemu smo svesni samo manjeg dela procesiranih i memorisanih podataka. Problem koji se ispoljio na fizičkom planu, time uzrokovao psihosomatski ili teži stepen zdravstvenog poremećaja, samo je posledica informacionog haosa na našem podsvesnom nivou. Da bi popravili neželjeno stanje potrebno je samo umiriti svest, kako bi um u celini, sinergijom svesti i podsvesti, podpuno prirodnim procesom uzpostavio balans celog psihofizičkog sistema. Zato balans nije cilj, on je osnovna potreba, zar ne? Vaš Absolute Balance 🙏