18/03/2022
Anksioznost kao naš saveznik - Kjerkegorov koncept anksioznosti
Anksioznost je vrlo stvarna i normalna emocija koju osećamo u situaciji koja je za nas stresna. Kada se nađemo u potencijalno ugrožavajućoj situaciji, anksioznost preuzima ulogu svojevrsnog alarma i obaveštava nas da je pretnja prisutna. Ona je jedan od naših unutrašnjih sistema, koji nas alarmira i priprema nas za reakciju „bori se ili beži“. Ubrzan puls, znojenje dlanova, podrhtavanje glasa i povećana osetljivost samo su neki od načina na koje ovaj sistem priprema naše telo na akciju. Vrlo često, ovo osećanje se povezuje sa osećanjem straha. Iako počivaju na istom ontološkom tlu i imaju neke zajedničke karakteristike, strah i anksioznost imaju različita značenja. Anksioznost se, u prvom redu, od straha razlikuje po svojoj neodređenosti. Strah je uzrokovan nekim konkretnim objektom i odgovor je na neposrednu pretnju koja brzo nestaje. Sa druge strane, anksioznost je odgovor na neizvesnije pretnje koje obično traju duže. Jedini objekat anksioznosti je opasnost, pretnja sama po sebi. Suočavanje sa teškom anksioznošću je mučno i iscrpljujuće iskustvo. Međutim, većina ljudi se nije susrela sa anksioznim poremećajem, ali samo nekolicina može reći da nije doživela blaži oblik anksioznosti koji prožima našu svakodnevnicu. Ovaj tekst, kao i koncept koji je u njemu opisan, odnosi se na anksioznost koja se javlja kao konstantno egzistencijalno stanje i prisutna je kod svakoga.
Neke životne odluke i događaji poput izbora partnera, posla, selidba u drugi grad, ispiti ili situacije od kojih strahujemo su primeri stvari koje mogu da, u nekom trenutku, kod nas probude napetost i anksioznost. Na prvi pogled može se stvoriti utisak da ovakvo emocionalno stanje ne nudi nikakvu pozitivnu vrednost i stoga mnogi pokušavaju da ublaže i izbegnu sopstvena anksiozna osećanja stimulišući razne distrakcije. Međutim, oni koji su provodili vreme proučavajući ovu emociju, među kojima se nalazi i danski filozof Seren Kjerkegor, došli su do zaključka da uloga anksioznosti u našem životu nije tako negativna i besmislena. Kjerkegora je interesovala uloga koju anksioznost zauzima u emocionalnom životu pojedinca. U svom radu „Koncept anksioznosti“ on za opis ovog psihološkog stanja koristi vrlo kreativan narativ koji je takav da ga svako može primeniti na svakodnevni život. Kao i strah, za njega je i anksioznost neizbežno ljudsko stanje koje se javlja kod svakoga. Međutim, dok se strah odnosi na pretnje iz okruženja, anksioznost je proizvod onih iz unutrašnjeg sveta. Kakav je onda unutrašnji svet anksioznog čoveka? Da bi objasnio šta se u nama dešava kada smo anksiozni, on piše o čoveku koji stoji na ivici litice i sa svakim pogledom nadole oseća vrtoglavicu i strah od padanja. Istovremeno, ovom osećanju straha se priključuje zastrašujući impuls da se namerno baci sa litice. Anksioznost je „vrtoglavica od slobode“ – zaključuje Kjerkegor. Autor ovim pojmom objašnjava da mi, onda kada se pred nama stvori sloboda izbora, stupamo u kontakt sa pravom prirodom mogućnosti. Drugim rečima, možemo da izaberemo da uradimo jednu ili drugu stvar, a u ovom slučaju to je da zaronimo u nove izazove ili ostanemo čvrsto da stojimo na litici. Čoveka kao hedonističko biće vuku sigurnost i izvesnost, što može voditi u inerciju i izbegavanje promena. Tako u nastojanju da izbegnemo strah, lako možemo da zapadnemo u lažnu sigurnost i ušuškanost u sopstveni konformizam. Istovremenim postojanjem potrebe za promenom i potrebe da se ostane siguran, stvara se konflikt koji rezultira „vrtoglavicom slobode“. Stoga, Kjerkegor nas savetuje da preuzmemo rizik koji promena i novi početak sa sobom nose i da, umesto da pokušavamo da je ublažimo, shvatimo anksioznost kao priliku za lični rast i neophodni sastojak za život proživljen do punog potencijala.
Naša anksioznost nije nešto što treba izbegavati, već je treba dočekati sa dobrodošlicom. Istina, ona nam ponekad sugeriše puno loših stvari koje se potencijalno mogu desiti, ali takođe može da nam pruži najbolje rešenje naših problema. Od toga kako se pojedinac postavi prema svojoj strepnji zavisi njegov napredak. Autor u svojoj knjizi piše: “Svako mora naučiti da se plaši – ako neće da propadne, bilo zato što ne ume da se plaši ili zato što će se izgubiti u strepnji; ko je naučio da strepi na pravom mestu i u pravo vreme, taj je ovladao najvišim znanjem“. Drugim rečima, ukoliko nam je namera da izbegnemo pasivnost i stagnaciju, moramo proći kroz „školu anksioznosti“.
Izvori:
Kjerkegor, S. (2002). Pojam strepnje: Obično, psihološki usmereno razmatranje u pravcu dogmatičkog problema o naslednom grehu. Beograd: Plato.
Perkins, R. L. (Ed.). (1985). The Concept of anxiety. Mercer University Press.
Slater, P. (2019). Anxiety: The Dizziness of Freedom—The Developmental Factors of Anxiety as Seen through the Lens of Psychoanalytic Thinking. Psychopathology-An International and Interdisciplinary Perspective, 129.
