Škola Intelektualnih Veština Niš

01/01/2020

05/12/2019

Nomofobija ili ‘no mobile phobia’ je zavisnost od korišćenja mobilnih telefona.
Istraživanja tvrde da 53% korisnika mobilnih telefona pate od nomofobije. Nomofobija se izražava u vidu od panike gubljenja telefona ili strah da nomofobičari dan provedu bez mobilnog telefona.
Naučnici iz Velike Britanije sproveli su istraživanje koje je pokazalo da je 66 posto ukupnog broja ispitanika, veoma uznemireno na pomisao da izgubi svoj telefon. Taj procenat je kod mladih između 18 i 24 godine čak i veći i iznosi 76 posto.

Kako se odnositi prema ovom problemu koji nesumnjivo ima desetinu razarajućih posledica na kognitivno, emocionalno pa i fiziološko zdravlje?

Da li da uvedemo prohibiciju? Da li da zabranimo upotrebu mobilnih uredjaja ili možda postoji i neko drugo rešenje?

Mi smatramo da postoji. Umesto zabrane mi recimo u proces učenja uvodimo mobilne telefone, kao pomoć u organizaciji ili kao stimulans koji će u pravom momentu kroz zabavne sadržaje doprineti lučenju neurotransmitera potrebnih za učenje.

26/11/2019

S KIM SI - TAKAV SI.
Naučno objašnjenje: Điakomo Ricolati je otkrio posebnu vrstu neurona koje je nazvao neuronska ogledala i(mirror neurons) koji se bave kopiranje složenih društvenih ponašanja - poput čitanja ili odnosa prema učenju. Ovi neuroni rade potpuno nezavisno od našeg mentalnog sistema kopirajući ponašanja ljudi koji nas okružuju (u realnom ili virtuelnom svetu).
Dakle ako čitaš - očekuj da će i tvoje dete voleti da saznaje nove stvari ili uživa u lepo izraženim mislima.

20/11/2019

DANAS JE SVETSKI DAN DETETA!
ZAGRLIMO IH I PODRŽIMO!!!
Iako je u životima roditelja svaki dan - dan deteta, probajte danas da malo zastanete. Da udahnete duboko. Da se podsetite zašto su vaša deca tu. Kako vaš život čine boljim. Kako ovaj svet čine lepšim.
Kad pogledate u njihove radoznale oči, setite se da treba da im odgovorite na sva pitanja, da nekad niste bili toliko umorni od njihovih zapitkivanja i komentara. Setite se da nije svaki put sam sebi cilj i da treba da ga iskustite. Vaš put ispunjavaju vaša deca. Setite se i toga da neće uvek biti deca. Ne zaboravite da se nasmejete, zagrlite, pevate, igrate, pričate sa njima, i danas se setite da im kažete da su važni i da ih VOLITE!

13/11/2019

Iako roditelji misle da je usvajnje glasova kod dece nešto što teče prirodno i svako dete savlada, u nekim slučajevima nije tako. Kada primetite da dete ne govori sve glasove pravilno, treba da se obratite logopedu. Nepravilan govor može stvoriti frustraciju i pad samopouzdanja, kao i razne druge komplikacije ako se ne tretira na vreme. Osim toga, neuporedivo je lakše ispraviti nepravilnosti u predškolskom i ranom školskom uzrastu nego kasnije. Odugovlačenjem i konačno ne reagovanjem na pogrešan izgovor, osuđujete dete da odraste sa gvornom manom zbog koje će mu i izbor zanimanja biti ograničen.
Evo kratkog vodiča koji će vam pomoći da pratite razvoj govora deteta i ustanovite ukoliko dodje do kašnjenja.
Dete od tri godine treba pravilno da izgovara sve vokale kao i glasove M, P, B, J, T, D, K, G, N, NJ, V, F, H.
U uzrastu od 3,5 do 4,5 godine. treba da izgovara glasove S, Z, C, Š, Ž i L.
Između 4,5 i 5 godina se usvajaju glasovi: Ć, Č, DŽ, Đ, LJ, R.
Glas Lj se često usvoji među poslednjima, pa ne treba brinuti ako se to desi tek u petoj godini.
Sa 5,5 godina dete bi trebalo da izgovara pravilno sve glasove maternjeg jezika.

10/11/2019

"EFEKAT ZLATNE RIBICE"
Prema istražvanju Nacionalnog Centra za Biotehnološke Informacije (US), 2000. godine neprekinuta pažnja trajala je 12 sekundi, dok je u narednih trinaest godina došlo do daljeg pada i 2013. godine izmerena je neprekinuta prosečna pažnja u trajanju od 8 sekundi, što je 3 sekunde kraće od pažnje zlatne ribice.
Prema istraživačima ovaj fenomen nastaje zbog prevelikog multitasking okruženja koje našu pažnju razbija na malene "froncle" i čini veoma teškim bilo koji proces učenja koji nije neizmerno zabavan.
Šta ovo znači za nas i buduće generacije - znači mnogo glavobolje i crveni signal da je vreme da se prema pažnji kao najvažnijem resursu učenja odnosimo sa više zainteresovanosti. Isto kao i pranje ruku i zuba - održavanje higijene pažnje je važno, a posledice netreniranja ćemo nažalost imati prilike da vidimo u godinama koje dolaze.

09/11/2019

DA LI VAM KNJIGE SKUPLJAJU PRAŠINU?
Volite da čitate, ali knjige ostanu neotvorene na polici.
Radite posao koji zahteva svakodnevno čitanje većeg broja stranica stručne literature i to Vam oduzima dosta vremena od operativnog posla.
Bez obzira da li čitate iz zadovoljstva ili zbog posla, na treningu BRZO ČITANJE možemo da Vam pokažemo kako da čitanje smestite u minimum vremena - a da opet i uživate ili izanalizirate materiju.

AKO ZA BRZO ČITANJE MOŽETE DA ODVOJITE 15 MIN DNEVNO - VI MOŽETE DA PROČITATE IZMEĐU 40 I 50 KNJIGA GODIŠNJE.

U knjigama ćete uživati umesto da skupljaju prašinu, ili će Vam ostati neuporedivo više vremena za rad nakon čitanja stručne literature.
BRZO ČITANJE - Više od 10 godina iskustva u obrazovanju nacije brzih čitača!
☎ PRIJAVA: 066/ 32 05 05

04/11/2019

Zbog velikog intetesovanja i ovog petka i subote TRENING BRZOG ČITANJA!!!!
Primena na sve vrste literature.
Prijave obavezne ☎️ 066/32 05 05

03/11/2019

Pogrešne strategije za učenje koriste deca svih uzrasta:

❗ Uče u nepravilnim intervalima
❗ Pauze su im na pogrešnim mestima, ispunjene pogrešnim sadržajem i traju predugo
❗ Dok čitaju prave oko 70 grešaka, od nepravilnih pokreta očima, preko načina fotografisanja reči do slaganja reči u kontekst
❗ Kada selektuju informacije – zapravo ne biraju ključne reči nego pamte skoro sve
❗ Uče atomizirane informacije, a mozak, suprotno tome, voli globalno razmišljanje i povezivanje informacija u baze znanja
❗ Uče apstraktne pojmove, a um operiše konkretnim
❗ Propuštaju da obnove u momentima zaboravljanja

Ovih pogrešnih strategija ima na stotine i svi smo ih iskusili u nekoj meri.

Prilično je zabrinjavajuć i odgovor na sledeće pitanje: Ako smo nabrojali pogrešne i nekorisne strategije, da li vi znate koje su korisne i tačne?
Odgovor najvećeg broja ljudi je – NE.

Dečiji mozgovi nam pokazuju da nešto nije u redu, da oni ne mogu sami da reše problem i da im je potrebna pomoć.

Kako odrasli reaguju? Stimulišu ih ili kažnjavaju.

Međutim i jedno i drugo je pogrešna reakcija, jer čak iako se “pomuče” i nauče – njihov mozak radi “na silu”.
To znači motivacija veoma brzo nestane, koncentracija je jako kratka, zaboravljanje brzo, a kreativnost i primenljivost znanja na nuli!
Učenjem mentalnih tehnika efikasnog učenja rešavamo problem na pravi način. Pružamo detetu mogućnost da se intelektualno razvija i otvaramo mu sva vrata za napredak! 🚀

Informišite se o programima efikasnog učenja za osnovce 👉 066/32 05 05

29/10/2019

MENTALNE FIOKE - ljudska bića zapravo nemaju problem sa pamćenjem kako se to obično pretpostavlja. Štaviše - šta god da primimo svojim čulima, mi pamtimo. Problem leži u tome što je memorija neorganizovana i od stotina hiljada podataka mi ne možemo da se snadjemo i pronadjemo podatak koji nam je potreban.
Zbog toga možemo da naučimo mnemotehnike koje nam pomažu da u sopstvenim umovima napravimo "mentalne fioke" i da intelektualni "džumbus" pretvorimo u hiperorganizovanu komodu :)

26/10/2019

Što počneš – to završi – Uvek podstičite dete da svoju aktivnost privede kraju. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje…), i koja su time prisiljena da istu aktivnost često »seckaju« i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju i izgube mogućnost za razvoj koncentracije.

Samostalnost – Omogućite detetu što više samostalnosti u radu. Uzdržite se od učestvovanja u izradi domaćih zadataka, jer su oni detetova obaveza a ne vaša.

Plan rada – Deca vole rutinu. Isplanirajte detetu vreme za učenje, za izradu domaćih zadataka, ali i za ono što detetu predstavlja zadovoljstvo (igra, treninzi, gledanje crtaća…).

Koncentracija – Pokušajte da fokusirate dečju pažnju na aktivnost koja je u toku. Koncentracija je veoma važna za školsko učenje i formiranje radnih navika.

Motivacija – Otpor ili trenutno nerazumevanje gradiva može da bude velika prepreka detetu da uopšte počne da uči. U ovim slučajevima je važno da ne popuštate i ne pronalazite kompromisna rešenja („Dobro, ako ti je teško, ne moraš…“), već da se uhvatite u koštac sa suštinom problema.