23/03/2018
"Najbolji način da ljude naučite da kritički razmišljaju je da ih podstaknete na pisanje. Deci ne objašnjavaju zašto je važno da nauče da pišu. Nekad mi se čini da je puno ljudi u obrazovnom sistemu tu da bi decu učinili slabijom i nespremnom. Savladavaju veštine za ocenu. Pisanje uči razmišljanju, a razmišljanje nam omogućava da učestvujemo aktivno u svetu koji nas okružuje. Ne pišu deca u školi za ocenu, a niko ih tome ne uči. Pišeš da formulišeš svoje misli i osećanja, da raslojiš neki problem i pokušaš da ga rešiš. Ako neko može da misli, piše i govori o svemu tome, u prednosti je. Često me pitaju kakve veze imaju trčanje i pisanje, zašto to povezujem. Ljudi imaju potrebu da idu za brzim rešenjima, da smršaju, da prelete iz jednog životnog procesa u drugi, da brzo zaborave neprijatna osećanja koja su tu da bismo nešto naučili.
Upravo pisanje o procesima kroz koje prolazimo ne dozvoljava da se oni zaborave, navodi nas da promene ispratimo i da imamo zapis da su se desile, da bismo mogli da dalje usmeravamo život, budni i svesni.Trčanje je tu baš zato, da nas drži budnim i aktivnim, da nas drži spremnim i jakim da odgovorimo na sve promene koje nam se dešavaju. Nijedna fizička aktivnost ne omogućava takav prolaz u unutarnji svet čoveka kao trčanje. Trčanje je introspektivna aktivnost. Jedino na taj način mi ćemo moći da menjamo naš način razmišljanja, jer je to koren svakog napretka, a samim tim i gubimo kilograme i postižemo uspehe iz drugih oblasti života. Moramo krenuti od korena, a ne samo ići za brzim rezultatima. Zato je važno da trčimo i pišemo. Bez obzira koliko brzo trčimo, životni procesi kroz koje prolazimo nekad ne idu tako brzo. Treba vremena da kroz njih učimo. Zato polako, ali uporno. Nastavite da se krećete i počnite da pišete. Zagrljaj."
Irena Pavlović, autorka ideja za Run Art i Run&Write
