08/04/2026
Данас се навршава пет година од упокојења архимандрита Јована (Радосављевића), дугогодишњег професора наше Богословије.
Увекпомињани архимандрит Јован је рођен 19. маја 1927. године у селу Лелићу код Ваљева, од побожних родитеља Радомира и Даринке. На крштењу је добио име Милисав.
После завршеног четвртог разреда основне школе у родном селу, Милисав са једанаест година живота одлази у Краљево светом Владици Николају. Ту остаје краће време, а потом га Владика води у манастир Жичу, затим, због околности изазваних ратом прелази у Студеницу, затим у Вујан и у манастир Благовештење код Овчар-Бање. На празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 1950. године, Милисав је у манастиру Рачи замонашен у малу схиму, по благослову митрополита скопског Јосифа, који је у то време био администратор Жичке епархије. Чин монашења обавио је игуман Јулијан (Кнежевић), а јерођакон Павле Стојчевић га је при монашењу привео као духовни отац, давши му монашко име Јован, у част Светог Јована Крститеља.
Године 1966. уписује се на Богословски факултет у Београду. Током студија Свети Архијерејски Синод га поставља за наставника Монашке школе у манастиру Острогу. Богословски факултет завршава 1971. године и одлази у Грчку, на постдипломске студије на Атинском универзитету. Крајем 1974. године, на позив Светог Синода, прима дужност управника Монашке школе у Острогу, која је касније премештена у Далмацију, у манастир Крку. После годину дана рада у њој, наставља наставнички рад у призренској Богословији 1978/1979. године, а професорски испит полаже у Београду 1983. године. После бомбардовања прелази у Ниш, где је предавао све до пензионисања, 2001. године. За собом је оставио вредно писано сведочанство о историји и животу наше Цркве, које обухвата педесетак наслова.
Архимандрит Јован је обављао дужност духовника у богословијама у Београду, Сремским Карловцима и Крагујевцу. Од 2005. до 2016. године био је настањен у манастиру Благовештењу код Овчар-Бање, у манастир Јежевицу 2015. године, а следеће године у манастир Рачу код Бајине Баште. Последње године свога живота провео је окружен љубављу и пажњом сестринства манастира Светога Стефана у Горњем Жапском код Врања.
Упокојио се 8. априла 2021.г. Сахрањен је, по својој жељи, у манастиру Лелић, крај свога учитеља Светог Владике Николаја.
Генерације богослова из манастира Крке, Призрена и Ниша сећају га се с љубављу и поштовањем.
Нека ти је вечан помен, достојни блаженства и вечног помена, оче наш Јово!
