25/11/2020
STANJE BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA U OPŠTINI KIKINDA 2014- 2018
Na osnovu izveštaja o osnovnim pokazateljima stanja bezbednosti saobraćaja za opštinu Kikinda za period 2014 - 2018 može se doći do sledećih zaključaka.
1.Ukupan broj registrovanih saobraćajnih nezgoda ima trend koji se može okarakterisati blagim porastom, a koji dostiže svoj maksimum u 2018. godini. Što se tiče posledica saobraćajnih nezgoda u pogledu poginulih i povređenih lica može se reći da se broj poginulih lica sve do 2017. godine povećavao, ali se u 2018. godini beleži blagi pad, dok je broj povređenih lica u konstantnom porastu i 2018. godine dostiže svoj maksimum. Ovakvi rezultati svakako nisu težili ostvarenju ciljeva definisanih nacionalnom Strategijom bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije, pa se postavlja pitanje da li su mere koje su definisane strategijom podbacile, ili je loše stanje bezbednosti saobraćaja rezultat pogrešne primene definisanih mera. Odgovor na ovo pitanje će se dobiti detaljnijom analizom primenjenih mera, ali bez obzira na to način kojim se radilo na povećanju bezbednosti saobraćaja nije doveo do toga da se pomalo preambiciozni ciljevi dostignu.
2.Iako se na osnovu izveštaja mogu jasno videti specifičnosti pojedinih grupa učesnika u saobraćaju koji se mogu okarakterisati kao najrizičniji ili najugroženiji nisu se sprovele preventivne mere koje bi imale uticaj na te specifične grupe i dovele do promene stavova kod njih koji svakako predstavljaju polje na kojem treba ozbiljno poraditi, a dosadašnjim merama se na tome gotovo uopšte nije radilo. Umesto da se promena izazove kroz konstantan rad na usavršavanju vozača kao pojedinca, pribegava se primeni sve žešćih represivnih mera koje kod vozača stvaraju inat i subjektivni osećaj iskorišćenosti od strane sistema bezbednosti saobraćaja, što samo otežava postizanje pozitivnih promena kod vozača umesto da kod njih stvori sliku pravih vrednosti i veličine svakog vozača koja se postiže kroz lični razvoj.
3.Uspeh određenih nosioca aktivnosti u bezbednosti saobraćaja u lokalnoj samoupravi se može posmatrati na sledeći način.
a)Kada se govori o radu tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou onda se postavi pitanje pojma “koordinacija” u samom nazivu. Da li postoji adekvatan alat koji omogućava koordinaciju svih ostalih organa koji bi trebalo da budu uključeni u radu na povećanju bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou? Ako nije definisana dokumentacija, protokoli i alat koji će dati podršku svim činiocima sistema onda se ne može pričati o koordinaciji bilo čega! Oslanjanje isključivo na instrukcije sa vrha neće imati potpun efekat, jer da bi se postigao bolji rezultat moraju se angažovati stručnjaci na lokalnom nivou koji svakako bolje poznaju sve druge svere društvenog života na lokalu koje imaju itekako uticaj na bezbednost saobraćaja.
b)Obrazovno vaspitne ustanove moraju imati saobraćajno vaspitanje i saobraćajno obrazovanje organizovano kao zaseban predmet ili program koji ima definisan plan i program i metodologiju rada koja će deci dati mogućnost da pored sticanja znanja imaju mogućnost da razmišljaju o problemima u saobraćaju, njihovoj ulozi kao učesnicima i na taj način sagledaju društvenu odgovornost po pitanju saobraćajnog sistema koja se ogleda u njima kao pojedincima.
c)Najznačajnija uloga saobraćajne policije prema Ageniji za bezbednost saobraćaja ogleda se u neposrednom nadzoru i prinudi. Ako je to zvanično mišljenje ono nije pogrešno, samo što se takva uloga ne sme preslikati na sve ostale činioce sistema bezbednosti saobraćaja i na aktivnosti kojima one treba da utiču na stanje sistema. Opet naglašavam da se mere nikako ne smeju definisati samo u sferi prinude bez postojanja prevencije!
d)U kojoj meri je upravljač p**a koordinisan od strane tela za koordinaciju? Da li se rade redovne kontrole putne mreže, saobraćajne signalizacije i druge opreme p**a i da li postoje jasno definisana dokumentacija kojom će se takve aktivnosti beležiti u sistem koji bi trebao da pruži podršku u donošenju aktivnosti vezanih za održavanje puteva i saobraćajne signalizacije. Subjektivna procena je da je stanje saobraćajne signalizacije u lošem stanju posebno na putevima u selima, ali ni grad se ne može pohvaliti nekim rezultatima. Ovde je veoma bitno naglasiti da je neophodno postojanje alata koji će omogućiti koordinisan rad upravljača p**a sa ostalim telima, a što je najvažnije da može da prati rad upravljača p**a i daje objektivnu ocenu i procenu efikasnosti i efektivnosti upravljača p**a, što bi se moralo uzimati u obzir prilikom donošenja odluka na raspisanim tenderima, jer sredstva koja se povere upravljaču p**a moraju biti opravdana i transparentna.
e)Rad zdravstvenih ustanova se za sada ogleda u aktivnostima redovnih pregleda kandidata za vozače i kandidata za produženje vozačke dozvole. Preventivna i savetodavna uloga ovih institucija još nije iskazana u onoj meri koja bi bila neophodna.
f)Što se tiče rada medija na lokalnom nivou može se zapaziti da su aktivnosti koje su u okviru nacionalne strategije o bezbednosti saobraćaja objavljivane. Rad na promovisanju ispravnih stavova i po pitanju raznih sfera u okviru bezbednosti saobraćaja nije ostvaren na adekvatan način, jer se medijske kampanje po tom pitanju lako slabo sprovode.
g)Rad na unapređenju rada auto škola i tehničkih pregleda doveo je do određenih pozitivnih rezultata, ali su ti rezultati daleko od onih koji bi trebali da obiluju u poslednje vreme, jer su organizacije ovog tipa imale i te kako dovoljno vremena da svoje poslovanje prilagode novim pravilima. Kao neko ko aktivno radi na projektima vezanim za izradu idejnih rešenja, tehnoloških šema sa simulacijama i ostale dokumentacije koja je neophodna za prilagođavanje novim pravilima vezanim za tehničke preglede mogu reći da veliki broj ovih organizacija nisu prešle ni prag minimalnih zahteva koji su im upućeni. Na ovome treba raditi i izgraditi oštar stav koji se odnosi na sve zahteve koji su im upućeni, jer su imali mnogo vremena da se prilagode, a na tome kao i obično rade u poslednjem trenutku.
Evo ukratko moje mišljenje o stanju bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou tokom perioda 2014. - 2018. godine o kojem bi trebalo svi zajdno da mislimo i radimo kako bi postalo bolje. Ovo nije kritika već skretanje pažnje svim organizacijama da treba da razmisle o merama koje su preduzimale, da li ih treba menjati i da li treba saslušati mišljenje i onih koji se kao pojedinci bore da ovaj sistem bude dobar i pre svega BEZBEDAN.
Puno uspeha želim svima u daljem radu na povećanju bezbednosti saobraćaja na lokalnom i nacionalnom nivou.
MSc Predrag Beloš dipl. inž. saobr.
