01/07/2026
ДИПЛОМЕ СТИХОВИМА НАПИСАНЕ
Носиоци Вукове дипломе нису само деца која вредно уче, већ и деца која својим талентом обогаћују свет око себе. Управо таква је и наша ученица Ивана Кузма, која своје мисли и осећања често преточи у стихове.
Осим дипломе Вук Караџић, коју је добила за одличан успех и примерно владање, наша Ивана је носилац и посебних диплома Доситеј Обрадовић за остварене резултате из српског језика, физичког и здравствено васпитања, као и из ликовне културе.
Поред поменутих диплома и многобројних награда, Ивана је и млада ауторка зрелих стихова, која је од самог почетка свог школовања показала таленат за писање песама.
Иванине песме већ сад одликује невероватна зрелост и дубока емотивност што је препознато и награђивано на конкурсима и литералним смотрама. Своја снажна осећања и свакодневне тренутке Ивана претаче у прелепе стихове, које након читања никог не остављају равнодушним.
За песму Очи боје океана, Ивана је награђена на међународном фестивалу деце песника "Булка" на којем је понела признање "Булкин пупољак" које се додељује младим песницима. Ивана је поред Булке награђивана и на другим фестивалима и конкурсима, попут Месеца књиге, Снага оца и топлина мајке у организацији Кола српских сестара и Српске ратарске читаонице, као и многим другим.
Ивани у даљем животу желиом још пуно успеха златним стиховима исписаних. 🍀🌠🌈🪐🎭📚📖 🩵❤️
Очи боје океана
Да сам још једном погледао,
погледао у оне њене очи боје океана,
удавио бих се у њима,
полако, тихо- без борбе,
као што се сунце предаје хоризонту,
док тоне, тоне у море.
У њима није било само плаветнила,
било је и заборављених снова,
ћутања и неизречених молитви.
Било је свега што сам волео,
а нисам умео да сачувам.
Њене очи...
Бог их је насликао као да је био уморан,
Кад му је понестало боје неба и мора,
па их је помешао у једном даху,
и дао је њој.
У њима су се рађале олује,
а ја сам луд,
луд од чежње веровао да знам да пливам.
У њима се изгубиш,
оне те маме да заборавиш на обалу,
да поверујеш да је пад,
само други облик лета.
Кажу да су очи огледало душе,
њене су биле огледало мог краја,
јер знао сам - кад једном видиш небо,
небо у нечијем погледу,
свет више никад није исти.
Зато, ако ме икад поново сретнеш,
ако ме поново погледаш тим очима,
очима боје океана,
немој ништа да кажеш.
Само ме пусти да се поново удавим
онако како сам одувек желео-тихо, у теби!
Ивана Кузма 8/4
ОШ "Петефи бригада" Кула