29/03/2017
PSIHOLOŠKI ASPEKTI TERORISTIČKIH SNAGA OVK-a
(Deo izveštaja sa studijskog putovanja po Kosmetu petočlanog stručnog tima Instituta ratne veštine, jul-avgust 1998.god.)
2.1. MODEL ANALIZE
Za početak psihološke anlize terorističkih snaga Albanaca na Kosmetu moramo navesti model koga ćemo se držati, a čije uporište nalazimo u sledećim delima iz vojno-psihološke literature mahom strane.
Oružana pobuna Albanaca na Kosmetu je u prošlosti (kao i ova najnovija) prolazila kroz više vremenskih perioda - više faza. Prikazaćemo te faza na primeru evaluacije najnovije pobune. Prva faza je ilegalno organizovanje u zavereničke ćelije nakon 1947-48 pa sve do 1967 godine. Druga faza su masovne demonstracije 1968 godine. Kao što je poznato te su demonstracije ugušene silom.
Treća faza otpočinje psihološkom ofanzivom kada su Albanci Ustavom iz 1974 godine dobili veoma široku autonomiju sa elementima državnosti: sopstveni Ustav, bankarski, obrazovni, upravno i izvršno sudski, zdravstveni i policijski sistem itd. Tu fazu oni su iskoristili da upotrebom institucija autonomnog sistema lukavo pospeše progon i/ili iseljavanje Srba i Crnogoraca sa kosmetskih prostora. Naredna faza započinje generalnim štrajkom 1989 godine (Trepča, “jednonacionalna trovanja” itd). Kao odgovor na ovo sledi zavođenje vanrednog stanja i ukidanje svih elemenata državnosti koji su pretili da destruišu Republiku Srbiju u predvečerje secesije i građanskog rata u bivšoj SFRJ. Nenasilna faza traje od 1989 do 1997 osnivanjem paralelnih instiucija državotvornog sistema: izbora za ilegalni parlament, vlada u egzilu i skoro svi funkcionalni elementi društvenog uređenja: obrazovanje, zdravstvo, fiskalna politika, mediji... Krajem 1997 iz ilegale izranja OVK koja se oglašava nizom terorističkih akcija.
Najnovija faza masovne eskalacije terorizma sa mnogim, ako ne i svim elementima, oružane pobune nastaje posle nužne, ali zakasnele akcije policije u s. Prekazi dreničkog kraja, zato što "Neodgovarajuće akcije snaga bezbednosti ili njihovo prejako reagovanje na nasilje mogu pomoći samoj pobuni".
Naime, po našem mišljenju u likvidaciji porodice Jašari trebalo je primeniti taktiku izraelske tajne obaveštajne službe MOSAD. Ova služba je za likvidaciju muslimanskih vođa širom sveta koji su organizovali terorističke akcije protiv Izraela razvila posebnu taktiku koordiniranih timova-grupa (prema Džamić, 1998).
1. Grupa ALPEPH u čiji sastav ulaze isključivo likvidatori, profesionalne ubice, snabdevene specijalnim vrstama lako prenosivog i raskolopljivog oružja, sa prigušivačima i odlične preciznosti, od kojih su neka izrađivana u laboratorijama Mosada.
2. Groupa BETH starala se za povlačenje tima sa mesta akcije i bezbedno napuštanje šireg područja. Pripadnici ove grupe ponekad se nazivaju “čistači” zato što čiste tragove koji bi mogli ukazati na izvršioca atentata.
3. Groupa HETH koju u praksi obično obično čini par (muškarac i žena) ima za zadatak da neupadljivo iznajmljuje konspirativne stanove, automobile i legalno obezbedi sve ono što je potrebno za neometano izvođenje akcije.
4. AYIN-grupa je brojčano najveća i ima najsloženiji zadatak koji se sastojao u otkrivanju identifikaciji osobe koju treba eliminisati. Odgovornost ove grupe je velika. Od nje praktično zavisi ishod poduhvata i sudbina cele ekipe i operacije. Ako ova grupa pogreši biće ubijen nevin čovek.
5. Grupa QOPH održava vezu sa centralom Mosada u Tel Avivu kao bi u slučaju potrebe mogle da se vrše konsultacije. Da bu veza bila tajna i zaštićena od “upadanja” (prisluškivanja) službe bezbednosti zemlje u kojoj se tim nalazio u potrazi za žrtvom, veza se uspostavlja iz ambasade Izraela u toj zemlji i obavljala se naravno šifrovanim porukama.
Sasvim je izvesno da je OVK od 1993 do 1997 delovao u ilegali organizovan po principima ćelija tajne organizacije od pet do osam članova, što predstavlja idealan broj, koji osigurava maksimalnu usklađenost. (Vojni psiholozi na osnovu eksperimenata iz socijalne psihologije ukazuju da se veće grupe cepaju, dok u manjim grupama vođe postaju suparnici koji troše vremene u beskrajnim raspravama). U periodu ilegalnog delovanja 1996 i 1997 ćelije OVK su postale, verovatno, znatno brojnije i imale su rukovodstvo od tri člana: političkog vođe, organizatora i vođe propagande (agitprop). U ovom periodu glavna aktivnost OVK je bila regrutovanje. S ozirom da postoje političke partije Albanaca (Rugovin Demokratski savez Kosova-DSK, Parlamentarna partija Kosova-PPK koju vodi Veton Suroi, Seljačka partija Kosova, Albanska partija nacionalnog jedinstva, Hrišćanska demokratska partija i Partija demokratske akcije-SDA) koje deluju legalno OVK ne mora više da sledi ćelijsku strukturu tajne terorističke organizacije: sada je to vojna struktura sa svim elementima vojne organizacije: taktičke jedinice do nivoa bataljona, kasarne, Pravilo službe, obuku, hijerarhiju i činovi itd.
Dok je OVK delovala u ilegali njena tajnost je bila potpuna. Evo primera! Procenjuje se da OVK ima oko 200 oficira bivše JNA. Međutim, od obaveštajnih organa prištinskog korpusa mi smo dobili samo sledeća imena: Naim Maljoku, Sali Veselji, Zemaj Tahir, Ademi Rahim, Čekaj Šemsudin, Redžahmetaj Skender i Gaši Maljuš.
Koji je “organizacioni lepak” koji objedinjuje Albance u OVK? U ovom smislu mi nismo mogli dobiti pouzdane informacije od obaveštajnih niti od organa bezbednosti, ali sudeći po stranim analizama efikasnost i organizovanost OVK utemeljena je na četiri principa:
a) Stalna i sistematska indoktrinacija: To nije toliko način podučavanja pojedinim sistemima vrednosti albanskog društva, koliko predočavanje članovima u svakom trenutku šta se od njih očekuje i gde neka promena ponašanja pojedinca postaje očigledna kao “revizionistička”. Ovaj princip sprečava pojedinca da postane suviše zaokupljen “kultom ličnosti” na uštrb opštih ciljeva. Indoktrinacija Albanaca započinje još u prvim razredima osnovne škole paralelnog obrazovnog sistema. Prva rečenica školovanja započinje sa “Moja domovina je Albanija”. U OVK indoktrinacija započinje inicijacijom prijema. Novi članovi se zaklinju u sobi sa ogledalima pod zastavom Albanije ispod koje na beloj podlozi velikim crvenim slovima piše: “Živela OVK - slava mučenicima”. Naravno, poznato je da se indoktrinacija temelji na psihološkoj zakonitosti da stavovi ne oblikuju ponašanje već da se dešava upravo obrnuto - ponašanje oblikuje stavove. Kad pripravnik za pripadnika OVK nešto uradi nešto subverzivno on treba da racionalizuje zašto je to uradilo tako da menja svoje stavove u skladu sa svojim ponašanjem. Zbog toga je ceremonija prijema u OVK u suštini, ceremonija ponašanja, gde se novoprimljeni član zaklinje pre nego što stupi u njene redove. Princip indoktrinacije sprečava da bilo ko može svojevoljno istupiti iz redova OVK zato što je dao reč (“besu”) utemeljenu na albanskom drevnom običaju krvne osvete “Višestruko ćemo osvetiti nevine živote izgubljene u oblasti Drenice. Zaklinjemo se njihovom krvlju”.
b) Drugi princip funkcionisanja OVK je demokratski centralizam. To je sistem u kome je svakom dopušteno da kaže kako nešto treba uraditi - pod uslovom da se onda to uradi na način na koji to želi komanda jedinice. Poznato je da su pojedinci skloni da podrže svaku odluku ukoliko im je dopušteno da pre njenog usvajanja izraze svoje mišljenje, bez obzira da li će ono biti prihvaćeno ili ne.
c) Treći princip na kome se temelji funkcionisanje ne samo OVK već i celorupanog političkog života Albanaca pogotovu u gradovima je sistem razruđenih partija i komiteta sa brojnim prestavnicima. Naravno, to nije namenjeno da poveća efikasnost: umesto toga, svrha je da omogući svakom Albancu neku vrstu “predstavnika” u rukovođenju i komandovanju da bi se tako omogućilo da “Indijanci osete, s vremena na vreme, da će i oni, možda, biti poglavice”. Drugim rečima tako se ublažavaju bolesne ambicije pojedinaca. Ovaj princip nije neophodan za pripadnike OVK seoskog porekla. Poznato je da je ablansko društvo visoko autoritarno i funkcioniše, barem u ruralnim sredinama, po principu porodičnih zadruga sa par desetina članova u kojima je nesporni autoritet - najstariji član.
d) Osnovni aktivni vid dejstva OVK su prepadi i zasede. Budući da je i to oblici dejstva koji se najčešće spominju u stranoj literaturi nije daleko od pomisli da su neki od pripadnika OVK prošli ozbiljnu obuku u kampovima tajnih službi SAD i Nemačke. Ustanovljeno je da su prepadi i zasede posebno efikasni na primer, napadi za vreme vikenda ili u dane kad se prima plata, kada se milicija i vojska nadaju da će se odmoriti. Skoro svi naši gubici uzrokovani su zasedama. OVK zasede postavlja duž puteva i to u grupama od tri do pet ljudi koje brzim premeštanjem mogu da pokriju i 100 metara komunikacije.
Ispitivanja australijske vojske o zasedama pokazala su da samo 15-25% vojnika, suočenih sa iznenadnom opasnošću zasede, odmah reaguje u skladu sa “fiksnim ciljem” i “efikasnom aktivnošću”. Većina je zapanjena i smetena. Radi toga su Australijanci razradili vežbe u slučaju zasede. Vojnici treba da forsiraju zasedu, tj. da projure kroz zasedu i da je okruže iz pozadine. U početku je bilo teško naterati vojnike da napadaju na zaklonjene položaje, čak i onda kad su im pomagali instruktori, koji su već tu tehniku koristili u borbi. Ali, ispostavilo se da je taj način efikasan. Vojnik napadnut iz zasede odmah koncentriše vatru na jednu tačku linije zasede i trči ka toj tački.
Ljustvo za terorističke akcije OVK regrutuje na dva načina: dobrovoljno i prisilno. Najveći deo terorista dobrovoljno su pristupili pokretu. S obzirom na tu činjenicu struktura terorističkih grupa nije bitno različita od strukture gerilsko-terorističkih pokreta koji su izučavani u svetu. Izgleda da je socijalna struktura OVK približna sledećoj: Seljaka ima oko 45%; radnika 35%; zanatlija 5%; studenata 10%, a bivših policajaca i oficira bivše JNA oko 5%.
Masovan priliv studenata u OVK nastao je marta meseca kada je likvidirana porodica Jašari u s. Prekazu. Naime, on je stekao status heroja-mučenika i u romantičnim dušama šiptarskih mladića izaziva pobunjenički zanos i revolt na istim način kao što to učinio i zločinački akt Keljmendija u pesmama opevan. Jedna od tih pesama postala je himna OVK. Prvi stih glasi: "Keljmendi, ti nisi pao već si se u zvezde uzdigao..."
Uslovno rečeno, drugi oblik regrutacije je prisilan. OVK pribegava prisilnoj regrutaci samo onih ljudi koji su, s obzirom na profesiju, potrebni OVK: lekari i srednje medicinsko osoblje, zanatlije (kuvari, pekari, oružari) i bivši vojno-policijski stručnjaci angažovani u borbenoj obuci. Specifičan oblik prisilne regrutacije kada OVK organizuje napad na policijski punkt tako da izgleda kao da dolaze iz tog sela. Ovo može dovesti do toga da policija u znak odmazde napadnu to selo, koje se tada odistinski odmetne (jer je napadnuto bez ikakvog povoda), i onda postaje plodno tlo za teroriste .Čak i kada je prisilno mobilisan, Albancu laska što je, kako izgleda, potreban OVK. (On im je potreban, a ne njegovi prijatelji, ali, naravno, i njegovim prijateljima isto misle).
Struktura političkog krila Albanaca, uglavnom, okupljena oko Rugovine DSK je naravno potpuno drugačija. Nju većinom sačinjavaju intelektualci i bivši državni činovnici (učitelji, opštinski i pokrainski funkcioneri, studenti) Autonomne Pokrajine Kosovo.
Sve ovo iznosimo da bi smo razmotrili borbenu motivaciju pripadnika OVK.
Najvažniji činioci koji određuju borbenu motivaciju pojedinaca propadnika OVK i njihovih su:
a) relativno duga istorija separatističkih težnji koja je postala tradicionalno obeležje Albanaca na Kosmetu. Još 1937 godine Vasa Čubrilović je ukazivao na opasnost koja preti inegritetu zemlje ukoliko Albanci kao “nacionalna manjina” ne budu stavljeni pod kontrolu. Još tada je on predlagao ono što je onda bilo relativno lako izvodljivo, a danas nemoguće, a što je (iz današnje perspektive) bilo i ostalo jedino efikasno rešenje - progon svih Albanaca sa teritorije Kosmeta. Naime, “kačačkim” načinom borbe Albanci su, naselivši Kosmet uz pomoć Turaka, ratovali protiv svih i svakog (Rimljana, Srba, Turaka, Austrougara pa opet Srba) kao što to i danas čine.
Kasnija ponašanje vlasti je upravo i ekstremno delotvorno išlo na ruku Albancima na Kosmetu: oni su tokom II Svetskog rata (skoro svi) pristali uz naše okupatore Italijane i Nemce, što je izazvalo egzodus Srba i Crnogoraca. Albanci su se posle pobede na okupatorom 1945 pobunili i nastavili borbu protiv jedinica Jugoslovenske armije sve dok pobuna nije silom ugušena. Umesto da to bude iskorišćeno za radikalno rešenje koje je predlagao Vasa Čubrilović pobeđeni su nagrađeni zakonom o zabrani povratka Srba i Crnogoraca na Kosmet.
b) zatvorenost i monolitnost albanske nacionalne manjine unutar sopstvenog kulturnog, običajnog i jezičkog miljea koje je drastično pojačano posle 1990 konstituisanjem paralelnog obrazovnog, političkog, zdravstvenog i fiskalnog sistema, a koje je uslovilo osećanje "prirodnog prava" na sopstvenu državu jer se druga i drugačija država nije u praksi doživljavala.
c) neodređenost i deklarativna podrška međunarodne zajednice koja je dovela do varljivog osećanja da će je početak oružane pobune i eskalacija terorizma primorati da Kosmetu prizna "pravo" na samoopredeljenje i secesiju te da će NATO vojno intervenisati i "odraditi ostatak posla" u tom smislu.
d) neopravdano dugo tolerisanje agresivnog nataliteta koji je socijalnom politikom podstican (Josip Broz k*m svakom devetom detetu, dečji dodatak itd) tako da je njegovo prerastanje u prostornu ekspanziju imalo logično ishodište u državotvornim ambicijama.
e) Na individualnom planu je ne retko i nepotrenim nasiljem naša policija u rutinskim susretima sa Albancima činila pojedinačne nepravde i osujećenja u njihovim zakonitim pravima uzrokujući kolektivnu frustraciju. Poznato je pravilo da svaka frustracija ima za posledicu agresiju.
f) Visoka motivacija je obezbeđena i aktivnim oblcima borbenih dejstava: prepadna i zasedna, a odbrana se izvodi u objektima visokog stepena (III) inžinjerijskog uređenja utvrđenih položaja
g) Inkorporacija nekih običajnih vrednosti albanskog društva u postupak prijema i odredbe funkcionisanja unutrašnje službe OVK: prizivanje sna o “Velikoj Albaniji”, zakletva u formi “bese” i krvna osveta prema Srbima. Upravo ove vrednosti su izvor i nadahnuće za bezmernu mržnju prema Srbima, ako ne i za neusmerenu ksenofobiju.
Ukratko, u svesti Albanaca na Kosmetu je stalno i dugo (neplanski doduše) razvijan osećaj da je pitanje državnosti samo kvantitativni pomak, a njeno nedobijanje samo stvar srpskog inata te da će započinjanje borbe učiniti da se jedanput okonča započeto. Žestina nasilja je izraz dubine kolektivne frustracije.
Negativni činioci borbenog morala kod pripadnika OVK:
1. Po našem mišljenju teško je sporiti da je želja za svojom državom na zamlji Nemanjića kod Albanaca izizetno snažna i postojana. Međutim, i srećom po nas, borbena motivacija Albanaca je uslovnjena nekim nacionalnim osobenostima od kojih je najvažnija slaba individualna otpornost na strah od smrti i ranjavanja (što uslovljava sklonost panici i paničnim reakcijama). Ako je ovo tačno onda moramo da objasnimo najmanje dve pojave: Pojedinačne slučajeve hrabog držanja: Na primer, dvočlana posada mitraljeza bori se na odstojanju od 200 metara protiv "GVOZDIKE". Po našem mišljenju reč je o pogrešnoj proceni mogućnosti odbrane. Naravno, reč je o intelektualnoj grešci: ne može se reći da se Albanci rađaju kao, u proseku, manje inteligentni, ali takvi odrastaju zbog sistematskog gušenja individualnosti u mnogočlanim autoritarnim porodicama. U takvim porodicama je veoma slabo sredinsko potkrepljenje koje određuje granice razvoja sposobnosti.
Da bi dokazali ovu tvrdnju navodimo empirijske podatke diplomiranih oficira 41.klase Vojne akademije KoV-a. (Napomena: Grupne prosečne vrednosti faktora vojno-stručne efikasnosti izraženi su na skali faktorskih skorova čija je aritmetička sredina (AS=0.00), a standardna devijacija (SD=1.00), dok su mere svih drugih kriterijuma upoređivanja dati u sirovim - nebaždarenim - skorovima. Drugim rečima to značima da niža vrednost obeležava slabiju vojno-stručnu osposobljenost. Nije dozvoljeno zaključivati o visini statističke značajnosti razlika zato što nije navedena i SD). Sasvim je nesumljivo da je razlika praktično značajna.
Na osnovu donje tabele može se, posredno, zaključivati i o fizičkoj hrabrosti zato što je poznato da F2, F3, F7 i F8 pozitivno koreliraju sa fizičkom hrabrošću. Neposredan dokaz u istom smeru sadržan je u testovnim vredostima na dimenziji H-16PF (Katelov test). Dakle, neAlbanci, oficiri koji su diplomirali u 41. klasi su fizički hrabriji od svojih kolega Albanaca.
KRITERIJUM UPOREĐIVANJA OZNAKA Albanci (N=20) Ostali (N=320)
Intelektualne sposobnosti
Apstraktna inteligencija (G-Faktor) D-48 25.55 29.63
Vrebalna inteligencija (Edukcija korelata) B-DAT 22.70 32.80
Test sposobnosti učenja (“Puk u napadu”) TDU-VM 17.70 29.01
Prosečan uspeh iz srednje škole (4 predmeta) UBP 2.78 3.24
Kristalizovana inteligencija B-16PF 6.85 7.83
Hrabrost-Poplašenost H-16PF 16.71 17.39
Vojno-stručna efikasnost u Vojnoj akademiji KoV-a, 41 klasa oficira
F1: Obrazovna uspešnost (20 ispita) F1 -.696 .044
F2: Vatrena obučenost (10 gađanja) F2 -.171 .011
F3: Fizička sposobnost (ocene i provere) F3 -.182 .011
F4: Prilagođenost kolektivu (sociometrija) F4 -.642 .040
F5: Disciplinska prilagođenost) F5 -.265 .017
F6: Prihvatanje subordinacije F6 -.177 .011
F7: Zdravstvena sposobnost F7 -.041 .003
F8: Primenjene forme vojno-stručne obuke F8 -.284 .018
Teroristi uvek, ili skoro uvek - često i pod vatrom izvlače svoje mrtve i ranjene saborce, a to odista zahteva zahteva visok stepen hrabrosti. U ovom slučaju, reč je o nuždi da se ne bi mogla identifikovati porodica i srodnici poginulog, koja je najčešće, bila u gradu (Priština, Kosovska Mitrovica, Uroševac i Podujevo). Svakako srodnici, priajtelji i poznanici poginulog su kandidati za regrutovanje u OVK, pa bi bilo kontraproduktivno da završe u zatvoru (kada dolaze na odsustva) ili da budu pod prismotrom.
Apsolutna dominacija kolektiviteta nad voljom pojedinca (što ih čini inferiornim borcima-pojedincima). Aktivnost pojedinaca i borbenih grupa je lako predvidiva jer izostaje inicijativa i kreativno rešavanje borbene situacije shodno konkretnim okolnostima.
Podvajenost između sela i grada. Očito je da dominira seljačko poreklo pripadnika OVK, dok mladi u gradu žive i uživaju u svim blagodetima modernog života, "kao da se OVK bori na Marsu" mada i oni, ali pasivno, podržavaju OVK
Izvestan stepen religijske podvojenosti. Najmilitantniji pripadnici OVK su autohtoni Albanci. Manje militantni su muslimani, još manje su Albanci katoličke veroispovesti i Turci. Najmanje militantni su Goranci, koji zapravo čekaju ishod da bi se priključili jačem. U novije vreme je evidentno nastojanje islamskih fundamentalista (iz Irana) da se uključe u OVK donoseći sa sobom Kuran i ortodoksni islam, ali njihov uticaj nije od značaja za borbenu motivisanost pripadnika OVK.
Postoji podvojenost između pripadnika OVK višeg i nižeg socijalnog porekla. Primetna je težnja viših oficira u OVK da uživaju privelegije: oni žele vile, kola i zgodne žene.
Ne postoji tradicija borbenosti kod Albanaca. Nikada u svojoj istoriji Albanci se nisu samostalno borili ni protiv koga, ali su uvek učestvovali u ratovima na strani jačeg.
Borbenost Albanaca je ograničena masom žive sile: dok postoji nadmoć oni se bore, čim nadmoć splasne - povlače se.
Generacijska podvojenost: generacije rođene posle 1970-te godine višenaginju vojnoj opciji, dok su stariji Albanci protiv rata. Po ovom pitanjunastaje raskol između očeva i sinova: očevi više cene sigurnost i postepenostu osvajanju vlasti pa zato su protiv nasilja, dok sinovi žele "sve i to odmah"pa je rat za njih prečica ka vlastitoj državi. Začudo, OVK nije mobilisao sve bivše oficire-Albance pripadnike JNA. Najstari bivši oficir iz JNA u OVK ima čin majora. Generacijski jaz je verovatni razlog za ovu činjenicu. Naravno, to i jeste moguće zato što "Glavni štab OVK" više preferira obuku u kampovima nemačke i američke tajne službe
Zaključci o psihološkim aspektima terorističkih snaga:
1. Razvoj i narastanje albanskih terorističkih snaga prošao je kroz tri faze: fazu ilegalnog rada i delovanja, fazu ekspanzije uvlačenjem u institucuje paradržavnog sistema i oružane pobune.
2. Osnovni psihološki principi razvoja su: indoktrinacija na tradicionalnim vrednostima albanskog društva, demokratski centralizam, razruđenost partija i komiteta i aktivna prepadna dejstva.
3. Pozitivni faktori borbene motivacije albanskih terorističkih snaga su tradicija separatizma, zatvorenost prema srpskoj tradiciji i kulturi, frustriranost usled osionog i nepotrebno agresivnog odnosa jednonacionalne policije prema albanskim građanima i podrška međunarodne zajednice.
4. Negativni činioci borbene motivacije su: pojedinačna inferiornost Albanaca u otvorenom sukobu, podređenost i snaga u okrilju kolektiviteta grupisane žive sile, nepostojanje autohtonih borbenih tradicija i razlike između raznih segmenata albanskog društva (selo-grad, mladi-stariji, bogati-siromašni).
