Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac

ЗАВРШЕНИ КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА КОЛОНСКОЈ КАПИЈИ У КРАГУЈЕВЦУ, СРЕДСТВИМА ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ КРАГУЈЕВАЦ

Колонска капија у Крагујевцу подигнута је двадесетих година 20. века и представљала је улаз у Стару радничку колонију, саграђену за потребе радника Војнотехничког завода и њихових породица. Према фотографијама из 1929. године, може се закључити да је насеље са свих страна било ограђено жичаном и дрвеном оградом, као и да је улазна капија првобитно била направљена од дрвета и украшена фигурама од летвица, да би касније била сазидана од чврстог материјала, са две омање стражарске куће. Ширином улице, од једног до другог краја капије, гвозденим словима писало је „Радничка колонија Артиљеријско–техничког завода“, док је изнад натписа био постављен двоглави орао Немањића.

У складу са мерама техничке заштите Републичког завода за заштиту споменика културе, радови које је изводила фирма "Тандем градња" из Крагујевца, уз надзор конзерватора Завода за заштиту споменика културе Крагујевац, отпочети су 01.02.2025. и завршени 20.03.2025. године. Извршена је демонтажа металне табле на капији и украсних ланаца који су рестаурирани и обојени мат црном бојом, каква је оригинално и била на основу фотодокументације и сагледавања свих слојева на терену приликом рада. Комплетна браварија и стубови су очишћени, скинути су стари слојеви боје и у две руке са подлогом су обојени у црну мат боју. На тај начин завршени су конзерваторско-рестаураторски радови, односно у потпуности ревитализована Колонска капија у Крагујевцу.

Прилози: фотографије Колонске капије некада, непосредно пре почетка радова, током и након завршетка радова.

Misija je uspešno realizovana - na međunarodnoj konferenciji o kulturnom nasleđu u Abu Dabiju Zavod za zaštitu spomenika kulture Kragujevac i Spomen-park "Kragujevacki oktobar" zajedno su prezentovali priču o našem memorijalu u Šumaricama, predstavljajući ne samo Kragujevac, već i čitavu Srbiju.

https://fb.watch/wyWorqg8pU/

УЧЕСТВОВАЊЕ НА МЕЂУНАРОДНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ У АБУ ДАБИЈУ

Од 10. до 12. децембра 2024. у престоници Уједињених Арапских Емирата, Абу Дабију, одржаће се међународна конференција о културном наслеђу (HERITAGE MIDDLE EAST). На овој конференцији, на којој учествују представници из 65 држава са свих континената, заједнички ће наступити и две крагујевачке установе културе (Завод за заштиту споменика културе Крагујевац и Спомен-парк "Крагујевацки октобар"), и то као једини представници из Србије. Осим штанда у Националном изложбеном центру Емирата (ADNEC), којим ће руководити кустос Никола Говедарица и конзерватор Зоран Јаглић, и на коме ће сви заинтересовани посетиоци моћи да се упознају са једним од наших најзначајнијих културних добара – Спомен-парком у крагујевачким Шумарицама – и то преко две виртуелне туре (кроз сам Спомен-парк, као и кроз Музеј "21. октобар"), директорка Спомен-парка Маријана Станковић и директор Завода Ненад Карамијалковић одржаће 11. децембра и предавање о комбинованој заштити културног и природног наслеђа у Шумарицама. Тиме ћемо значајно допринети да се прича о страдању нашег народа у Другом светском рату прошири глобално, тј. далеко ван граница наше државе, као и да се међународна стручна јавност упозна са нашим изузетним културним и природним наслеђем у Шумарицама.

Учествовање крагујевачког Завода и Спомен-парка на конференцији у Абу Дабију подржали су Министарство културе Републике Србије, Град Крагујевац и Музеј жртава геноцида.

https://expoheritage.com/heritagemiddleeast/speakers/

ОБНОВЉЕН МАНАСТИР ИВКОВИЋ КОД ЈАГОДИНЕ

Обновљени Манастир Ивковић у Ивковачком Прњавору код Јагодине освештан је 21. септембра 2024. Том приликом, свету архијерејску литургију служио је архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован, након чега је Заводу за заштиту споменика културе Крагујевац уручена архијерејска грамата признања за рад на очувању сакралног културног наслеђа у Шумадији и Поморављу.

Према предању, црква посвећена Рођењу Пресвете Богородице у Ивковачком Прњавору подигнута је у другој половини 14. века, у време владавине кнеза Лазара. Више пута је паљена и обнављана, а главну обнову спровео је пчелар Ивко Кованџија, који је (такође по предању) у ту сврху ишао чак до султана у Цариград. Црква је президана каменом и омалтерисана малтером од креча и жутог песка. Скромних је димензија са припратом, наосом и олтарском апсидом. Трансепт се северно и јужно завршава неразвијеним певничким просторима, док је у кровном делу нешто наглашенији. На пресеку наоса и трансепта уздиже се са унутрашње стране кружни а са спољашње стране осмоугаони тамбур са куполом. Припрата на северном и јужном зиду има по две плитке нише лучно засведене. Олтарска апсида је полукружна са полукалотом. Према иконостасу се зaвршава источним травејом, проскомидијом и ђакониконом. На апсиди се налази лучно засведени мањи једноделни прозор, као и на певницама, на којима су прозори веома уски. Под је првобитно био дашчани а потом је замењен каменим осим на месту гроба на јужној страни припрате. Стари иконостас је због дотрајалости замењен новим на који су по истом распореду враћене иконе.

Црква Рођења Пресвете Богородице утврђена је за непокретно културно добро – споменик културе одлуком Владе Републике Србије број 633-7571/2005 од 01.12.2005. године, а радови на њеној обнови реализовани су у сарадњи између Епархије шумадијске Српске православне цркве, Завичајног музеја Јагодина и Завода за заштиту споменика културе Крагујевац.

ЗАВРШЕНИ КОНЗЕРВАТОРСКО-РЕСТАУРАТОРСКИ РАДОВИ НА КОНАКУ КНЕЗА МИЛУТИНА ГЕОРГИЈЕВИЋА У ГОРОВИЧУ (ОПШТИНА ТОПОЛА)

На десетак километара од Тополе, у селу Горович, подигнут је 1839. конак кнеза Милутина Георгијевића, о чему говори година урезана на јастуку трема објекта. Припадао је Милутину Георгијевићу – Жабарцу, трговацу, лепеничком кнезу, начелнику Округа крагујевачког и државном саветнику кнеза Милоша Обреновића. Када је 1839. године постао капетан Лепеничког среза, Милутин Георгијевић је започео изградњу великог конака, који је наменски био грађен за потребе среског начелства. Изградња конака трајала је годину дана, а он данас представља један од највећих и најлепших очуваних грађевина наше народне архитектуре из прве половине 19. века. Временом је конак пропадао, а конзерваторско-рестаураторским интервенцијама Завода завршени су неопходни радови како би се објекат сачувао и адекватно презентовао, уз могуће коришћење за потребе домаћинства у будућности. Тиме је сачуван један од најлепших и највећих објаката народног градитељства на територији Шумадије.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ЗАВОДА ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ КРАГУЈЕВАЦ ПОВОДОМ ВАНДАЛИЗОВАЊА ИНФО-ТАБЛИ О ГРАЂЕВИНАМА ПРЕСТОНОГ КРАГУЈЕВЦА (1818-1841)

Након вишевековне османске владавине у Србији, на Народној скупштини 1818. године Крагујевац је изабран за прву престоницу обновљене српске државе. У наредне две деценије наш град постао је политичко, војно, верско, образовно и културно средиште Кнежевине Србије. Градска архитектура била је захваћена културном ренесансом и постепено се мењала од турско-источњачког, преко балканско-оријенталног, до европског стила градње. Нажалост, већина грађевина насталих у том периоду није сачувана, како због разарања у Првом и Другом светском рату, тако и због немара потоњих генерација. У сваком случају, чињеница да је Крагујевац био прва престоница модерне српске државе, често се са поносом помиње међу становницима нашег града.

Како се архитектонско наслеђе кнез Милошевог Крагујевца не би заборавило, Завод за заштиту споменика културе, под покровитељством Града Крагујевца, током 2022. године на 12 локација у нашем граду поставио је двојезичне (српско-енглеске) инфо-табле о грађевинама из времена престоног Крагујевца (1818–1841). Међутим, упркос оправданом наглашавању историјског значаја нашег града, који Крагујевчани са пијететом истичу, у периоду од постављања инфо-табли, па до јула 2024. године, оне су се више пута нашле на мети вандала и биле изложене већим или мањим оштећењима, о чему је обавештена и Полицијска управа у Крагујевцу.
С обзиром на то да поменуте инфо-табле пружају, како нашим суграђанима, тако и гостима из земље и иностранства, основне информације о грађевинама престоног Крагујевца и на тај начин чувају сећање на славно доба у коме је наш град био престоница Кнежевине Србије, Завод апелује на грађане Крагујевца, а посебно на надлежне институције да заједнички учествују у ширењу свести о потреби њиховог очувања и заштите, као и на спречавању и кажњавању вандалског уништавања поменутих инфо-табли. Девастирање обележја која говоре о значају Крагујевца од стране појединих становника нашег града у директној је супротности са тежњом већине наших суграђана ка очувању заједничке и изузетно вредне национале баштине, уткане у свакодневни живот сваког од нас.

Апел се првенствено упућује јер се и поред константног обнављања поменутих табли, исте упорно оштећују и уништавају. Однос грађана и надлежних институција према културно-историјском наслеђу пресудан је у очувању сећања и односа према прошлости која нас дефинише. Уколико таква свест изостане, стално улагање средстава у санацију обележја која се сваки пут изнова уништавају губи сваки смисао.

Pridružite nam se 11. marta u 18h u Galeriji Narodne biblioteke "Vuk Karadžić" u Kragujevcu, na promociji monografije "Krajputaši Šumadije" konzervatora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac - Nenada Karamijalkovića, Đorđa Milovanovića, Milice Tomić i Zorana Jaglića.

Radovi Zavoda u 2023. i planovi za 2024. godinu

Najznačajniji projekti Zavoda za zaštitu spomenika kulture u 2023. godini Najznačajniji projekat koji je Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio u protekloj godini jeste završetak konzervatorsko-restauratorskih radova na Konaku k...

ОБАВЕШТЕЊЕ
Завод за заштиту споменика културе Крагујевац обавештава јавност да e-mail установе [email protected] више није у употреби.
Заводу се можете обратити преко следећа два e-mail-a:
[email protected]
[email protected]

Evropska Noć istraživača 29.09.2023.godine
BIG Fashion Kragujevac