Народна библиотека "Вук Караџић" Крагујевац

  • Home
  • Serbia
  • Kragujevac
  • Народна библиотека "Вук Караџић" Крагујевац

Народна библиотека "Вук Караџић" Крагујевац Народна библиотека „Вук Караџић” у Крагујевцу

Народна библиотека "Вук Караџић" је највећа библиотека у Шумадијском округу са преко 300 000 публикација које су на располагању члановима.

📖 Творац серије романа у коjим на себи специфичан начин дочарава живот и становништво југа САД, Вилијем Фокнер, рођен је...
25/09/2026

📖 Творац серије романа у коjим на себи специфичан начин дочарава живот и становништво југа САД, Вилијем Фокнер, рођен је на данашњи дан 1897 у савезној држави Мисисипи, забаченој америчкој провинцији која ће имати пресудну улогу у његовим делима.

Створио је митску земљу Јокнапатофу као симбол америчког југа и у њу сместио галерију непоновљивих ликова састављену од расиста, силоватеља, ситних и крупних преступника, рођака који се обрачунавају између себе до смрти, итд.

Данас се сматра једним од највећих америчких и светских прозаиста иако је на почетку каријере најпре био препознат са друге стране океана, у Француској, чији су писци и те како утицали на Фокнерово дело. Његови јунаци су људи који се налазе у ситуацијама где се мешају трагика и комика али и уплив судбине којој јунаци не могу да побегну ма колико то желели. Митско, трагично, драмско, комично, све је то претопљено у Фокнеровим делима попут мајсторског амалгама приказујући профил једне необичне, застрањене земље и њеног народа. „За снажан и уметнички јединствен допринос америчком роману”, Фокнер је добио Нобелову награду 1949 године.

Дела: „Бука и бес”, „Светилиште”, „Сарторис”, „Док лежах на самрти”, „Светлост у августу” и друга. ✒️

Наша библиотека већ четврту годину заредом подржава Фестивал „Желим да будем дете“ организацијом округлог стола у оквиру...
25/09/2026

Наша библиотека већ четврту годину заредом подржава Фестивал „Желим да будем дете“ организацијом округлог стола у оквиру његовог претпрограма. Ове године повод за разговор био је управо Добрица Ерић, чији су стихови послужили као инспирација за теме на које су деца писала за осмо издање Фестивала.

Проф. др Анка Симић приближила нам је Добрицу Ерића и отворила неке нове погледе на његов живот и стваралаштво, а посебну лепоту сусрету дале су њене студенткиње, које су говориле песме и кроз кратке осврте представиле различите делове Ерићевог богатог стваралаштва.

Књижевница Гордана Тимотијевић поделила је са нама драгоцена сећања на Добрицу кога је лично познавала, па смо, поред великог песника, упознали и понешто од човека који је стајао иза добро познатих стихова.

О томе како Добрица звучи једној новој генерацији говорила је млада ауторка Јована Аксентијевић, док нас је Александар Јањушевић, писац за децу, оснивач и организатор Фестивала „Желим да будем дете“, упознао са овогодишњим одзивом младих стваралаца – бројем пристиглих радова, али и чињеницом да се Фестивал из године у годину територијално шири и окупља децу из све већег броја средина.

Била је ово прича о Добрици – о песнику кога памтимо, читамо и изнова откривамо, али и о томе како његови стихови настављају да живе онда када постану подстицај неком новом детету да узме оловку и напише своју причу.

Вече је водила Ана Антонијевић Николић, фотографисала Маја Симић Станковић.

📅 На данашњи дан, 24. септембра 1921, у Коњицу рођен је Зулфикар Зуко Џумхур, путописац, сценариста, сликар, карикатурис...
24/09/2026

📅 На данашњи дан, 24. септембра 1921, у Коњицу рођен је Зулфикар Зуко Џумхур, путописац, сценариста, сликар, карикатуриста и писац.

Овај свестрани уметник дипломирао је на ликовној академији. У сарадњи са Момом Капором написао је књигу „Зелена чоја Монтенегра” о животу Осман Паше Сархоша у Црној Гори, током његовог заробљеништва након битке код Вучјег дола 1876. године.

За књигу „Некролог једној чаршији” похвални предговор му је написао Иво Андрић, који иначе није био познат по томе да се писмено изјашњава о туђим делима.

Објавио је више од 10 000 карикатура и илустрација по многобројним часописима („Јеж”, „Борба”, „Ослобођење”, „Политика”).

Карикатура која се појављује у филму „Отац на службеном путу” Емира Кустурице, која чини кључан мотив у заплету фима, а због које главни јунак касније завршава на робији – рад је Зука Џумхура.

Написао је бројне сценарије за кратке и дугометражне филмове, урадио 35 сценографија за позориште.

Овај аутентични боем и несмирени путник авантуриста преминуо је у Херцег Новом 1989. године, оставивши иза себе велики легат и сећање на уметника широког спектра. 🖌️

⏳ На данашњи дан, 23. септембра 1973, преминуо је славни чилеански песник Пабло Неруда, правог имена Нефтали Рикардо Реј...
23/09/2026

⏳ На данашњи дан, 23. септембра 1973, преминуо је славни чилеански песник Пабло Неруда, правог имена Нефтали Рикардо Рејес. (Псеудоним Неруда користио је у част чешког песника Јана Неруде).

Поезија Пабла Неруде можда је најпознатија по љубавним стиховима, теми којој је песник посветио велики део свог опуса иако је у једном делу свог живота, као политички ангажован интелектуалац, писао и песме социјалног садржаја (нарочито у периоду Шпанског грађанског рата у ком је подржавао републиканце).

Неруда је рано почео да пише. Једну од својих најпознатијих збирки песама „20 љубавних песама и једна очајна” објавио је у својој двадесетој години. Љубав у Нерудиној поезији, у већини писаној слободним стихом, остаје централна тема до самог краја, иако је у стихове и појмове уносио додатна значења и симболику.

И као дипломата водио је турбулентан живот, службујући по Азији, Европи и централној Америци а као левичар (подржавао је СССР и Стаљина), једно време је живео у изгнанству, прогоњен од стране чилеанске власти.

Нобелову награду за књижевност добио је 1971. године „за поезију која деловањем елементарне силе оживљава судбину и снове једног континента”.

Дела: „Сутони”, „20 љубавних песама и једна очајна”, „Шпанија у срцу”, „Сто љубавних сонета”, „Признајем да сам живео” (аутобиографија). 🖋️

У Крушевцу је од 17.  до 19. септембра, у организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Народне библиотеке Крушева...
21/09/2026

У Крушевцу је од 17. до 19. септембра, у организацији Заједнице матичних библиотека Србије и Народне библиотеке Крушевац, одржан стручно-научни скуп „Библионет 2026”.

Јубиларни двадесети скуп Заједнице, који се сваке године одржава у другом граду, ове године се бавио темом дигиталне промоције библиотечких услуга, програма и колекција.

Скупу је присуствовало преко 150 учесника из мреже библиотека Србије, међу и њима и Анђела Огњановић – директорка Народне библиотеке „Вук Караџић” из Крагујевца, која је матична библиотека за шумадијски регион.

Искуства из своје праксе поделило је четврнаест библиотека из Србије у оквиру две панел сесије, а у оквиру пратећег програма организоване су и радионице.

Синоћ је у галеријском простору Народне библиотеке крагујевачкој публици представљена најновија књига нашег колеге Мирка...
17/09/2026

Синоћ је у галеријском простору Народне библиотеке крагујевачкој публици представљена најновија књига нашег колеге Мирка Демића – „Кругозорја: Путеви и странпутице, путовања и путописци“, у издању Установе културе „Кораци“.

Ова књига је добитник награде „Љубомир П. Ненадовић“ за најбољу књигу путописне прозе на српском језику у овој години.

Поред аутора учествовао је и уредник овог издања др Ђорђе Радовановић. Модератор је био Милош Милојевић. Фотографисала Маја Симић Станковић.

У пријатној атмосфери разговора о књигама које славе и вреднују живот у свој његовој пуноћи укуса, израза и мелодија, ко...
16/09/2026

У пријатној атмосфери разговора о књигама које славе и вреднују живот у свој његовој пуноћи укуса, израза и мелодија, које се препознају, откривају и дубоко у себе укивају приликом путовања, интелектуалним истраживањима других култура, ходочашћима и прославама душе и духа, синоћ је у галеријском простору Библиотеке уприличен сусрет са списатељицом Сањом Домазет. Највећи кривац за ово књижевно вече биле су њене књиге „На кафи код Шекспира”, „Апсинт са Лотреком” и „Хедонисти” (у коауторству са Славком Крунићем). Поред ауторке о њеним књигама говорила је Гордана Милосављевић Стојановић, уредница. Вече је модерирао Милош Милојевић. Фотографисала Маја Симић Станковић.

Синоћ је у галеријском простору Народне библиотеке крагујевачкој публици представљена нова књига Александар Чотрића, афо...
11/09/2026

Синоћ је у галеријском простору Народне библиотеке крагујевачкој публици представљена нова књига Александар Чотрића, афористичара из Панчева.

„Слано и љуто: два века српског афоризма” обухвата избор афоризама од првог српског афористичара Михаила Максимовића, рођеног 1745, до најмлађег Јована Зафировића, рођеног 1997. године. Реч је о првој књизи која представља целокупни корпус српске афористике од 18. века до данас, и првој антологији најкраћег књижевног жанра на српском језику у 21. веку.

Укупан број афоризама у књизи премашује три и по хиљаде, а бројни афоризми, које је приређивач пронашао у часописима и архивима из 19. и почетка 20. века по први пут се налазе међу корицама једне књиге.

Вече је водио наш колега Владимир Стефановић, такође и афористичар, који је заступљен у овој анотологији.

фотографије: М. Милојевић

10/09/2026

📕Представљање књиге ,,Кругозорја" аутора Мирка Демића, у издању УК ,,Кораци"

⏰ 16. септембар 2026. у 18 ч
📍 Галерија НБ ,,Вук Караџић"

Учесници:
Мирко Демић, аутор
др Ђорђе Радовановић, уредник
Милош Милојевић, модератор

Address

Др Зорана Ђинђића 10
Kragujevac
34000

Opening Hours

Monday 08:00 - 19:00
Tuesday 08:00 - 19:00
Wednesday 08:00 - 19:00
Thursday 08:00 - 19:00
Friday 08:00 - 19:00
Saturday 08:00 - 14:00

Telephone

+38134208874

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Народна библиотека "Вук Караџић" Крагујевац posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share