09/08/2026
Kada dete krene nedovoljno spremno u prvi razred, to ne znači da neće uspeti, ali mu sam početak škole može biti mnogo teži nego što mora da bude. Odjednom se susreće sa više zahteva istovremeno: treba da sluša učitelja, prati uputstva, sedi i radi određeno vreme, organizuje pribor, pamti šta treba da uradi, komunicira sa drugom decom, a paralelno uči čitanje, pisanje i matematiku.
Najčešće se suočava sa:
💫težim praćenjem nastave – dok druga deca brže razumeju zadatak, njemu je potrebno više objašnjavanja i ponavljanja;
💫kraćom koncentracijom – lakše mu pažnja odluta i može da propusti važan deo uputstva;
💫teškoćama u početnom čitanju i pisanju – posebno ako slabije prepoznaje glasove, slova, redosled, prostorne odnose ili mu je grafomotorika nedovoljno razvijena;
💫teškoćama u matematici – ako broj, količina, poređenje, redosled i osnovni matematički pojmovi još nisu dovoljno jasni;
💫sporijim tempom rada – može znati odgovor, ali mu treba više vremena da zadatak razume, organizuje i završi;
💫nesigurnošću i poređenjem sa drugom decom – dete vrlo brzo primeti da neko drugi nešto radi lakše ili brže;
💫gubitkom motivacije – ako često doživljava da „ne može“, može početi da izbegava zadatke, govori da ne voli školu ili da ne ume;
💫emocionalnim opterećenjem – kod neke dece to se vidi kroz plač, nervozu i strah od greške, a kod druge kroz nemir, odbijanje rada ili povlačenje.
Zato priprema za školu nije da dete unapred završi prvi razred. Nije cilj da već tečno čita, piše stranice i računa daleko unapred. Mnogo je važnije da u školu uđe sa razvijenom pažnjom, govorom i razumevanjem, finom motorikom, osnovnim predmatematičkim pojmovima, navikom da sasluša i završi zadatak i, što je možda najvažnije, sa osećajem: „Ja ovo mogu.“
