ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
Школске 1879/80. године, на задовљство великог броја родитеља и ученика из читавог Округа рудничког, почела је у Горњем Милановцу са радом Гимназија реалка. Те прве школске године школа је имала свега 20 ученика у оба разреда. После седамнаест година успешног рада и поред довољног броја ученика, Гимназија је затворена крајем школске 1895/96. године. Суочени са великим материјалним
издацима око школовања деце на страни године 1897. делегати из срезова: љубићког, качерског, таковског и вароши Горњег Милановца су се састали и донели одлуку о оснивању приватне гимназије. Приватна гимназија је укинута 1898. школске 1898/99. Власти су дозволиле да се поново отвори Нижа гимназија. Од свог оснивања па до првог светског рата Гимназија у Горњем Милановцу пролази кроз неколико фаза. Прва обухвата период 1879. до 1885. године и представља живот и рад дворазредне гимназијске реалке. Карактерише је мали број ученика. Школа је имала доста проблема, како материјалних, тако и у извођењу наставе, јер није било довољно стручног кадра. Друга фаза у историји развоја милановачке Гимназије је време од 1885. до 1896. године, када школа постаје четвороразредна. То је период у коме Гимназија најдуже континуирано ради. Трећа фаза је најкраћа и обухвата само једну школску годину 1897/98. када су Милановчани имали Приватну нижу гимназију. Четврта фаза у развоју школе настаје од 5. августа 1912. године, када се у Горњем Милановцу поново отвара четвороразредна гимназија. Она ради само две школске године, до почетка првог светског рата 1914. Приликом отварања Гимназијске реалке са два разреда, 1879. године школа је била смештена у тзв. Рајићкиној кући (угао Александрове и Рајићеве улице).
Зграда је била са малим собицама, које нису одговарале школским прописима и потребама. Школа је премештена у зграду Петра Татовића у Курсулиној улици, затим у кућу Петра Милановића у Војводе Мишића улици. Озбиљнији покушаји да се обезбеде средства и приступи изградњи зграде Гимназије, предузети су тек 20. марта 1887. године. По молби Главног одбора за подизање споменика Милошу Великом у Горњем Милановцу, израђени су план и предрачун за дом који би послужио за просветно надлештво. Зграда је подигнута у рекордном времену 1902. године као „Дом Милоша Великог“. Имала је приземље и спрат са 16 соба и великом лепом салом. За извођење наставе први пут је употребљена1912. када је поново отворена четвороразредна гимназија.
После отварања осморазредне Гимназије 1922. године, зграда није могла да прими све ученике, јер се њихов број повећао. Покренута је акција да се зграда прошири. Зграда је проширена и радови су били завршени септембра 1939. године. Дозидани део се складно грађевински и архитетонски уклопио у јединствену зграду школе.
У току другог светског рата, Немци су школу запалили и уништили инвентар и архиву.
Још 1. априла 1941. године обустављен је рад у Гимназији, по наређењу Просветног одељења у Новом Саду. У Гимназији су 12. маја окупљени ученици четвртог и осмог разреда због нижег и вишег течајног испита, мада су у њој још увек били Немци. У Гимназији је као професор филозофије, физике и математике радио др Марцел Шнајдер. Он је из Сарајева премештен по казни у Горњи Милановац новембра 1940. године. Почетком јуна 1941. године отпуштен је јер је био Јеврејин. Мала матура није полагана, свима је признат нижи течајни испит. Прва школска година по ослобођењу била је 1944/45. Упис ученика обављен је у септембру и тада их је било хиљаду двеста четрдесет шест. Услови за рад нису били испуњени па је настава почела тек 22. фебруара пошто је у згради била смештена болница. Школске 1945/46. године Гимназија је почела са радом тек 1. октобра због поправке зграде. Последњи прекид рада, престанак уписивања првог разреда од 1958. године и матурирање последње генерације у школској 1961/62. години, сустигнут је одлуком о поновном оснивању тако да је Гимназија 1962/63. примила нове ђаке.
