22/09/2023
𝐀𝐤𝐜𝐞𝐧𝐭𝐢𝐳𝐚𝐦 – diskriminacija na osnovu naglaska – da li ste se susretali sa ovom pojavom?
Akcentizam je termin kojim se služe sociolingvisti (ali ne samo oni) kada govore o diskriminaciji izazvanom naglaskom osobe. Uobičajena je pojava da jedan jezik ima nekoliko ili čak mnoštvo različitih naglasaka, od kojih su lingvistima svi podjednako vredni. Svi govornici jezika imaju određene stavove koji se tiču nekog izgovora ili dijalekta. Međutim, do diskrimanacije, tj. akcentizma, dolazi npr. onda kada ljudi različitih naglasaka nemaju podjednake šanse za zaposlenje, kada je njihov govor javno ismejan ili kada se određeni naglasak masovno stereotipizuje. Iz ovog razloga govornici onih dijalekata koji su više udaljeni od standardnog jezika često već na fakultetu prelaze na standardni jezik i njegov izgovor, želeći na taj način ne samo da se prilagode sredini u kojoj se nalaze nego i da omoguće sebi brže napredovanje u karijeri.
Primeri akcentizma su mnogobrojni i raznoliki.
Lingvista Boban Arsenijević navodi primer koji je čuo od studentkinje medicine. Naime, nju je profesorka na fakultetu direktno pitala koga ona misli da leči sa takvim naglaskom.
Na suđenju povodom smrti 19-mesečnog dečaka sudija je odbacio mišljenje patologa dr Agedboa, nigerijskog porekla, koje je izneo potkrepivši ga argumentima i medicinskim dokazima, uz komentar da je Agedbo, između ostalog, konstantno naglašavao pogrešne slogove i grešio u artikulaciji vokala.
Godine 2018. novinarka je na svom dijalektu postavila pitanje francuskom političaru, na šta je on odgovorio time što je zatražio da mu pitanje postavi neko ko ga može formulisati na koliko-toliko razumljivom francuskom jeziku, jer pitanje ove novinarke, kako je rekao, nije uopšte razumeo. Ovo je ubrzo rezultiralo iznošenjem predloga o stvaranju zakona protiv tzv. glotofobije (fr. glottophobie), odnosno akcenatske diskriminacije. Danas u Francuskoj maksimalna kazna za diskriminaciju nečijeg naglaska iznosi 45.000 evra i tri godine zatvora.
Lingvista i antropolog Tanja Petrović u svojoj knjizi „’Južnjački dijalekti’ između jezika, kulture i politike“ ukazuje na to da se u mnogim srpskim filmovima i serijama likovi koji govore „južnjačkim dijalektom“ oslikavaju kao smešni i neuspešno modernizovani – njihov govor ima komičan efekat.
Istraživanja pokazuju da se govornici sa severe Engleske doživljavaju kao manje inteligentni, ambiciozni i edukovani nego govornici sa juga Engleske, kao i da se tzv. „kraljičin akcenat“ i dalje smatra prestižnijim od drugih. Kada je reč o južnim dijalektima Amerike, oni su viđeni kao manje poželjni od dijalekata sa severa – studije su pokazale da će Amerikanci sa južnjačkim naglaskom neretko biti okarakterisani kao manje obrazovani. Reprezentacija različitih dijalekata i naglasaka u medijima i javnoj sferi uopšte u Americi toliko je jaka da jezičke predrasude počinju da se javljaju već u ranom detinjstvu – oko devete godine, tako se u jednom istraživanju navodi da su deca iz Tenesija severnije govore odabrala kao „pametnije“, iako i ona i njihova najbliža okolina imaju južnjački naglasak.
Kroz istoriju se standardni jezik specijalizovao za različite uloge, pa se počeo koristiti u administariciji, zvaničnim prepiskama, obrazovanju, kulturi, novinama, medijima itd., dok su sve nestandardne varijante ostale da se koriste manje-više samo u neformalnoj komunikaciji. Izvori predrasuda ne potiču iz toga što su osobine nekog govora bolje ili lošije, jer nema u samom izgovoru ničega što ga čini superiornijim ili vrednijim.
Sa kakvim ste se problemima vi ili vama bliski ljudi susretali zbog svog naglaska?
