09/01/2022
Šta vi mislite o ovoj temi?
Sigurno je da svaki roditelj za svoje dete misli da je posebno po nečemu, da se po nečemu izdvaja od ostale dece. I to je tačno. I istina. Svako dete je jedinstveno, posebno, puno potencijala.
Ali, dešava se upravo to da u vrtićima i školama gde je veliki broj dece ta njihova jedinstvenost bude pogrešno definisana "neprilagođeni".
Retke su velike grupe gde učitelj, vaspitač, nastavnik može kod svakoga deteta da zadrži tu njegovu posebnost kao nešto što ga izdvaja od ostalih i da se tome divi.
I roditelji su čak svoju decu koja su posebna okarakterisali više p**a negativno jer odstupaju od prosečnih.
I tako da se vratimo na početak. Nijedno dete nije prosečno već mi kao roditelji i društvo pravimo prosečnu decu. I stavljamo ih u kalupe da svi budu isti i jednaki.
Kada radite sa decom u malim grupama kao što mi radimo u našim školicama, i od samog početka pokušavamo da kod svakog deteta zadržimo tu njegovu individualnost i posebnost, intelekt i potencijal, kao nešto što je jedinstveno i svojstveno samo njemu. Svako dete koje smo do sada upoznali i sa kojim smo radili do sada je baš posebno i jedinstveno a ja to volim na najčešće da kažem da je skoro svako dete nadareno dete.
I nažalost puno, puno je takve dece koja zbog sistema i društva i školstva nekako u jednom trenutku suzbiju tu individualnost, da li sami ili njihovi roditelji ili svi zajedno i u jednom trenutku to dete se utopi u taj čopor, u grupu i počne da liči na njih da bude deo tog čopora.
Kod svakog deteta prepoznajemo u našoj školici kroz rad i radionice njihovu individualnost i nadarenost i negujemo to jer to je ono što ih čini POSEBNIM.
