Црноштица се налази у Пчињском округу, општина Босилеград и то западно од територије коју општина Босилеград захвата. Црноштица захвата површину од 25км2 79ха 85а 25км2. Са севера се граничи са селима Доња љубата и Гложје, на истоку граничи са селима Паралово и Бресница, на југоистоку са селом Јарешник, на југозападу са селом Назарица, а на западу целом својом дужином са селом Дукат. Црноштица је
село смештено испод самог планинског вхра Црноок, који је висок 1881м. То је највиша тачка која је у односу на узвишења око себе уздигнута само 400-500м. али због свог изоларног положаја пружа широк и изузетно добар поглед на околину, уједно је и највиша тачка општине Босилеград. На југу се види Пирин и Осогово, на западу се нејасно може уочити Шар Планина. Северно далеко на хоризонту поглед зауставлја Руј, а ако се човек окрене ка истоку и загледа у даљину види како се врхови Витоше и Риле сливају са околином. Село Црноштица смештено је између обронака Црноштичког доброг дола који настаје од Црноока на истоку и Мечита на западу. Овај дол сакупља воде северних обронака Црноок, западних петрових Чука и источне Пеине чуке. Село је типично брдско-планинско са просечном висином од 1316 метара. Најнижа тачка села је на висини од 880 метара и налази се код цркве св.Никола. Гребен планине Црноок се простире правцем запад-исток. Тло на коме се налази село је од гнајса и непосредно је у оквиру планинског масива Црноок. На југозападном оброну су огромне грамаде крупнозрнастог и средњезрнастог гранита које су одломљене од суседних узвишења што указује на то да се ту ова архаична планина распукла и растворила како би излила гранитну масу правцем северозапад-југоисток. Што се тиче јужног оброна према селу Јарешник јавља се типични гнајс. Ка с.Бресница јављају се црвени филити који постају полукристалног типа. Заједно са њима јабљају се кречњачки слојеви који се користе за креч. У северном делу села, ка селу Доња Љубата тло се састоји углавном од архаичних наноса микошиста и гнајса. Клима у селу Црноштица је типично брдско-планинска, оштра са веома веома дугим и хладним зимама и кратким и сушним летима. Значајни пад температуре почиње већ у новембру. Жива у термометру пада веома ниско током зимских дана од -20°С до +2°С, а у просеку износи -10°С. Зима је обично снажна и траје од новембра, па све до почетка априла- пет месеца. Лето је кратко, а просечна температура је +20°С,током неких дана жива у термометру може да се попне и до +30°С. Јесен и пролеће са веома кратки, обично кишни и магловити. Просечна температура у овом периоду је око +10°С. Село је са јужне стране ограђено високим планинским масивима па је тиме ускраћено утицаја топлих ветрова са југа. Узвишења са севера су нижа па је утицај северних хладних ветрова јачи. Са северозападне стране са врха Валози и Глошка планина дува северни ветар који често пута оковава реке и сву природу и по неколико месеца. Овде такође дува и западни ветар који је у народу познат као "црногорец ". Што се тиче вода, брзи планински потоци који се спуштају са Црноока формирају Црноштички дубок дол. Код цркве св.Никола дол се спаја са Дукатском реком и од које настаје "Голема река ". Она долази са западне стране и већа је од Црноштичког дола па се она сматра њеном притоком. На тај начин се формира једна Црноштичка река. Ова река се у Љубатску реку улива као десна притока код моста на месту Обе реке. Црноштичка река има кратак водоток од цркве села, па до ушћа у Љубатску реку. Овај водоток не износи више од 2км. Село је богатко изворском водом. У свакој долина, у сваком удубљењу, на сваком пропланку-свуда шикљају извори и жуборе хладни како их зову мештани "кладенци" који пуне дубока букова корита, која су ту са разлогом постављена, како би се на њима напајала стока. Посвуда је вода, од мештана названа "букова". Пивка је и хладна. Овако питку и хладну воду Црноок даје свима насељенима расположеним по њему. Ако би попили од ове воде после оброка, посебно од извора у подножју планине, ви би сте осетили глад након врло кратког времена. Тако да ако будете планирали да посетити ово предивно место, понесите храну. После те воде и суви хлеб ће вам бити најукуснији. Црнооштица обилује пашњацима, њихова површина износи 4 407,78 декара. Храстове шуме има изузетно мало, и то у нижем пределу код Големе реке и са стране Љубатске реке. Може се рећи да је буква карактеристична за ово село, јер од укупне површине шуме 9 802,54 декара, површина под овом врстом шуме износи 6 039,1 декара. Раније је била распрострањена и богата борова шума, али је она посечена што од стране Турака што од стране самих мештана. Од тог великог пространства под боровом шумом остала су два огромна борова стабла и то једно код цркве св.Никола, а друго у Петковској махали, због своје старости под заштитом су држеве. Овај крај обилује изузетно богатом флором и фауном. Ова последица је чисте и незагађене природе. Постоје самоникле врсте воћака дивља крушка, дивља јабука, дивља трешња, леска, трњина, дрен, купина, малина, лешник, шипурак, глог, дивља шумска јагода, боровница, брусница... Ове две задње поменуте веома су заступљене у селу. Када дође август месец бере се боровница, а септембра брусница. Раније се то пратило кад се бере, међутим у задњих неколико година је присутна тенденција да откуп почне много раније него што би требало. Долази до такве ситуације да се плодови "уберу" зелени и омлате на нехуман начин (уз помоћ направа) чиме се стабљика крза и уништава и тако се принос знатно смањи наредне године. Поред ових биљака на ливадама среће се изобиље лековитог биља као што је: кантарион, мајчина душица, хајдучкја трава, боквица, бршљен, љубичица... На обронцима шума у селу срећу се у знатној мери следеће врсте јестивих печурака: вргањ, боровњача, сунчаница, лисичара. Фауна села је поред ту и тамо виђене стоке по пропланцима, богата разноврсним дивљим животињама. У складу са законом дозвољено је ловити их у појединим ловиштима. Подељени су на крупну и ситну дивљач, а неке животиње су под заштитом и њихов лов је забрањен законом. На територији села могу се срести: срна, и јелен као најпознтији представници крупне дивљачи. Од штеточина и звери могу се срести: вук, дивља свиња, лисица. Могу се срести и дивља мачка, дивљи зец, веверица... Бројне су и птице: орао, јастреб, кобац, врабац, ласта, славуј, кос, гугутка, дивљи голуб, ћук, кукавица, детлић, препелица, сова, јаребица... Једна од легенди каже да је село добило име по томе што је неки турски ага повео прелепу девојку са црним очима да му буде једна од жена у харему. Ишавши путем стали су на просторима данашњег села Црноштица да се доморе и напију воде. Том приликом Турчин је заспао, а девојка искористила прилику и побегла. Он је затим кренуо да је тражи и викао по данашњој планини Црноок "Црноока где си Црноока.."?, такође је и испитивао мештане "Да ли сте видели Црнооку девојку"? међутим му није нико одговарао. Тако су планина-врх добили име "Црноок", а село у подножју име "Црноштица". Почетком ХХ века село је имало следеће махале:
-Голема река
-Борчање
-Пртеничинсци
-Петковци
-Расје (ова махала данас не постоји)
-Качаревци
-Кошарска махала
-Караџинци
-Придол
-Ћурчијска махала
-Циганска махала (ова махала данаса не постоји)
-Заношка махала
На територији села се на многим местима јављају остатци који говоре о томе да су на овим просторима живели људи од давнина. Као најпознатији остатци старина је црквиште које се налази између Мечита и Црноока (изнад Караџине махале) као утврђење на Јанином риду. О манастиру се прича да је некада био веома леп, опкољен раскошном боровом шумом али када су дошли турци запалили су манастир и шуму око њега. Дуго времена су око њега постојале руине, а пошто се зове св.Петар и Павле на Петровдан 12.јула од почетка ХХ.века мештани Караџине махале организују сами славу. На Павловдану 13.јула се организује вашар, ова два светца се слава и данас. Манастир је поново подигнут 2010.год, од стране мештана Караџине махале, и од људи који су били широког срца и одвојили новац за доброчинство.Нажалост не у истом здању (темељи указују на то) какав је био. У с.Црноштица постоје 3 школе од којих 2 раде. У Петковској махали школа не ради од прилике већ 7.година. У Големој реци школу похађа 2 ђака. У махали Придол школу похађа 1 ученик. Што се тиче махале Придол изнад ње у подножју планине Црноок налази се спомен обележје "Кин Стан" у част жртава у борби против фашиста у Другом цветском рату. 6.маја и 7.јула окупљају се људи како би одали почаст палим борцима. Дођите нам и уживајте у чистом ваздуху, нахјладнијим и најпиткијм изворима, прелепим пејзажима и лепим доживљајима. Лајкуте нас и шерујте како би и ваши пријатељи могли видети и пробати ове ствари.
