Svet reči

Dobro došli u Školu jezika Svet reči!

Upis polaznika u školu jezika Svet reči je počeo! Dođite na besplatno testiranje i proverite na kom je nivou Vaše dete u odnosu na svoju generaciju, a mi ćemo Vam predložiti odgovarajući kurs.

Druga lokacija

Pored naše originalne lokacije na Košutnjaku, naša škola će u novoj 2016/2017 godini biti prisutna i na drugoj lokaciji. U pitanju je ugao ulice Grčića Milenka i Mažuranićeve.

Dobro došli u Školu jezika Svet reči!

Upis polaznika u školu jezika Svet reči je počeo! Dođite na besplatno testiranje i proverite na kom je nivou Vaše dete u odnosu na svoju generaciju, a mi ćemo Vam predložiti odgovarajući kurs. Upis počinje od 2.9.2016.

Pozovite i zakažite svoje vreme za razgovor sa profesorom ili jednostavno najpre svratite da se upoznamo.

Kada je pravo vreme za strani jezik? Kada razmišljamo o populaciji koja uči strane jezike, dolazimo do zaključka da su najbrojniji đaci u stvari deca od predškolskog uzrasta pa do tinejdžera. Roditelji rado ulažu u učenje stranih jezi…

Najbolji sajtovi za vezbanje jezika!

Najbolji sajtovi za besplatno učenje stranih jezika Ovi sajtovi će vam pomoći da naučite bilo koji strani jezik, i to potpuno besplatno, udobno, kada i gde vam odgovara.

Kako to da moje dete ima 5 u školi, a kad odemo na letovanje ne zna ni da bekne?

Ovo je relativno čest komentar. Dete ima zasluženu peticu u školi jer svoje znanje vezuje usko za stranice iz knjige, za lekcije koje je prevodilo, prepisivalo i vežbalo da čita. I tu nema ništa loše.

Ali, to nije dovoljno. Jezik ne živi samo u knjizi. Jezik je svuda. I svaki sadržaj iz knjige može da se oživi i napravi bitnim za realnu životnu situaciju. U školi, u grupi od 30 đaka, to nije uvek moguće, zato dete mora da se dodatno uključi, uzme stvar u svoje ruke i prione na posao - naravno uz našu pomoć. Da se pita: ”kako bih rekao ovo, kako ono, daj da nađem pravi tekst ove pesme kad je već pevam, hajde da probam da glumim, da ispričam neku priču”...

Biće teško prvog i drugog dana, a onda, polako, sve lakše i bolje. Samopouzdanje je važna stvar.
Ohrabrimo ih zajedno!

U kom uzrastu je najbolje da dete počne sa učenjem stranog jezika?

Za dete je najvažnije da što ranije bude svesno da ne govore svi srpski, već da drugi narodi imaju svoje jezike koji su isto tako lepi i zanimljivi kao i naš. Sa tim saznanjem detetu će biti izazov da nauči kako se kaže neka reč na drugom jeziku. Za njega će to biti igra. Prvo će učiti imenice, pa glagole za aktivnosti, pa će to povezivati i tako će neosetno praviti odličnu bazu za kasnije učenje.

Ukoliko dete ne pokazuje naročito interesovanje za jezik, već je više zainteresovano za neki sport, treba ga pustiti, podržati da se bavi sportom te godine, a polako, mudro spremati teren za sledeću školsku godinu. Nećete zakasniti ako dete umesto sa 4 godine krene u školicu jezika sa 6, 7, 8 godina, ali možete pogrešiti ako ga silite da ide na časove.

Treba deci objasniti da im je jezik potreban čime god budu rešili da se bave u životu (i ako žele da budu balerine ili piloti) i da bi bilo lepo da misle o tome na vreme. Razmišljanje da će jezik naučiti kada im zatreba, baš i nije istinito, jer se jezik ne uči preko noći. Jednostavno, posle 12. godine se zatvaraju neka „vratanca u mozgu“ i onda se malo sporije uči.
Dakle, nećete zakasniti sa upisom deteta u školu jezika, samo se potrudite da dođete sa voljom i osmehom, a onda je napredak naša zajednička misija i odgovornost!

Francuska muzika

Francuska je poznata po mnogo čemu, pa i po muzici! Lepota njihovog jezika tu pogotovu dolazi do izražaja.
Ovih deset numera stekle su ogromnu popularnost ne samo u Francuskoj, već i kod nas, ali i širom sveta!

Edith Piaf – Non, je ne regrette rien

Kraljica šansone! Rođena je 1915. a umrla je 1963. godine. I za života, a i danas predstavlja nacionalni simbol francuske, a specifičnost njenog vokala ostaće zauvek upamćena!

Non! Rien de rien (Ne! Baš ni za čim)
Non! Je ne regretted rien (Ne! Ni za čim ne žalim ja)
C'est payé, balayé, oublié (To je otplaćeno, počišćeno, zaboravljeno)
Je me fous du passé! (Briga me za prošlost!)

Joe Dassin - Et si tu n'existais pas
Dassin je rođen u Njujorku 1938. ali se sa porodicom preselio u Francusku još kao mali dečak. Tokom svog kratkog života postao je poznat po šansonama, pogotovu posle pesme “Champs Elysées”, koja je danas zaštitni znak Pariza i Jelisejskih polja! Umro je prerano, od srčanog udara, 1980. godine.

Aux Champs-Elysées (Na Elisejskim poljanama)
Aux Champs-Elysées (Na Elisejskim poljanama)
Au soleil, sous la pluie, à midi ou à minuit (Po suncu i po kiši, u podne ili u ponoć)
Il y a tout ce que vous voulez aux Champs-Elysées (Ima sve što želite na Elisejskim poljanama)

Dalida – Paroles, paroles

O tragičnoj sudbini ove francuske dive smo već pisali, a ova pesma urađena u saradnji sa glumcem Alain Delon-om je i dan danas vrlo popularna!

Une parole encore. (Još jedna reč.)
Paroles, paroles, paroles (Reči, reči, reči)
Écoute-moi. (Poslušaj me.)
Paroles, paroles, paroles (Reči, reči, reči)
Je t'en prie. (Ja te molim.)
Paroles, paroles, paroles (Reči, reči, reči)

Charles Aznavour - La bohème

Ovaj gospodin je Francuz jermenskog porekla i tokom svoje duge karijere glumio je u preko 60 fimova, komponovao preko 1000 pesama, a širom sveta prodao preko 100 miliona svojih albuma!!! Svojim prepoznatljivim vokalom sa tenorskim rasponom i emotivnim pesmama ušao je u a***e šansone i francuske muzike uopšte!

La bohème, la bohème. Ça voulait dire tu es jolie La bohème, la bohème. (To značilo je Ti si lepa)
La bohème, la bohème et nous avions tous du genie La bohème, la bohème. (I svi smo bili geniji)

Lara Fabian – Je suis malade

Ovu pesmu je proslavila gorepomenuta Dalida, ali ju je Lara ponovo popularizovala! Ovo je jedna od najtežih, emotivno najjačih balada ikada, i pored fantastičnih vokalnih sposobnosti (koje Lara svakako poseduje), potreban vam je i poseban senzibilitet da biste je otpevali!

Je suis malade, parfaitement malade (Ja sam bolesna, savršeno bolesna,)
T'arrives on ne sait jamais quand (Više ne znam ni kada dolaziš,)
Tu repars on ne sait jamais où (I odlaziš, niko ne zna gde,)
Et ça va faire bientôt deux ans (I evo, već su dve godine)
Que tu t'en fous (kako te nije briga (za mene)).

Desireless – Voyage voyage
Claudie Fritsch-Mentrop je pravo ime ove pevačice koja ostaje upamćena kao jedna od glavnih protagonista francuskog synthpop-a i new wave-a! “Voyage Voyage” je snimljena 1986. i postala je globalni hit, prodavši se u preko 5 miliona primeraka širom sveta!

Voyage, voyage, plus loin que la nuit et le jour (Putuj, putuj, dalje od noći i dana)
Voyage, dans l'espace inouï de l'amour (Putuj, u predeo nepoznat ljubavi)
Voyage, voyage, sur l'eau sacrée d'un fleuve indien (Putuj, putuj, preko svete vode indijske reke)
Voyage, et jamais ne reviens (Putuj i nikada se ne vraćaj)
France Gall – Ella, elle l'a

Čuvena pesma iz '87. godine posvećena je jednoj od najvećih jazz pevačica ikada – Elli Fitzgerald, a nalazi se na France-inom albumu “Babacar”

Ella, elle l'a (Ela, ona ga ima)
Ce je n'sais quoi (To nešto)
Que d'autres n'ont pas (Koje drugi nemaju)
Qui nous met dans un drôle d'état (Koje nas dovodi u čudno stanje)
Ella, elle l'a Ella, elle l'a Ou ou ou ou ou ou ou (Ela, ona ga ima Ela, ima ga)

Alizee-Moi... Lo**ta

Ovaj hit je izbačen 2000. godine i nalazi se na debi albumu “Gourmandises” ove pevačice. Alizee je tada imala samo 15 godina, a i spot i pesma su inspirasni romanom Vladimira Nabokova “Lo**ta”.

Manu Chao – Je na t'aime plus (B**go B**g)

Ovaj Francuz španskog porekla upravo je održao koncert za pamćenje u Hali sportova, a publika je uživala u najvećim hitovima ravno dva i po sata!!!

Je ne T'aime plus (Ne volim te vise)
Mon Amour (Ljubavi moja)
Je ne T'aime plus (Ne volim te vise)
Tous les jours (Svakog dana)

Zaz – Je veux

O Isabelle Geffroy, kako joj je pravo ime, ne treba mnogo pisati, jer smo imali priliku da je čujemo i ovde kod nas u Srbiji! Zaz je počela kao ulična pevačica, i miksujući razne žanrove sa svojim pomalo šansonjerskim, a-la-Edith-Piaf vokalom – izgleda da joj je uspeh bio zagarantovan! Pa dok ne dođe ponovo, uživamo u novoj pesmi, pošto smo se “Je veux” već naslušali!

Je Veux d'l'amour, d'la joie, de la bonne humeur, (Ja želim ljubav, radost, dobro raspoloženje;)
Ce n'est pas votre argent qui f'ra mon bonheur, (nije vaš novac taj koji ce me učiniti srećnom;)
Moi j'veux crever la main sur le coeur papalapapapala (želim da umrem sa rukom na srcu;)
Allons ensemble, decouvrir ma liberte, (hajdemo zajedno da otkrijemo moju slobodu;)
Oubliez donc tous vos cliches, (dakle zaboravite sve vaše klišee,)
Bienvenue dans ma realite. (dobrodošli u moju stvarnost.)

Natalija Karastojanović

Nemačke složenice

Nemački je poznat po izuzetno dugim rečima ili bolje rečeno složenicama (Zusammensetzung), koje se sastoje od 2, 3, 4 ili vise reči. Ova činjenica u kombinaciji sa predrasudama o nemačkom jeziku, može negativno uticati na one, koji žele da ga savladaju. Medjutim, ono što nam je manje poznato je, da ovaj jezik ponekad može zaista da bude praktičan.

Od više reči može se napraviti jedna duga reč. Ona onda sadrži puno informacija, npr. učenici imaju nastavu, još ako je ta nastava iz nemačkoj jezika, onda bi se mogla nazvati: Deutschunterricht-čas nemačkog jezika.
Kako bismo nazvali stolicu koja se nalazi ispred pisaćeg stola? U srpskom bi bila samo stolica, a u nemačkom: Schreibtischstuhl (Schreibtisch-pisaći sto, Stuhl-stolica). Još jedan interesantan primer: Klassenzimmerkamerad-školski drug (Klasse-razred, Zimmer-soba, Kamerad-drug).

Nego da se vratim na prvu rečenicu! Da, nemački je poznat po dugim rečima! Kako vam zvuči to da je do nedavno postojala jedna od čak 63 slova?

Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz-zakon o dužnostima izaslanstva i nadgledanja za obeležavanje stoke i goveda. Ovaj zakon donet je 1999.godine kao deo mera u zaustavljanje bolesti kravljeg ludila i službeno je izbrisana iz rečnika sredinom 2013.godine. I pored toga, ovom jeziku neće nedostajati ,,kilometarske" reči, još jedna slična, koja je i dalje u upotrebi je:
Kraftfahrzeughaftpflichtversicherung-obavezno osiguranje automobilskog vozila.

Zato budite kreativni, igrajte se rečima i sastavite novu najdužu reč.

Ups! Umalo da zaboravim... Poznato vam je da u nemačkom jeziku svaka imenica ima svoj član (der-za muski rod, die-za ženski rod, das-za srednji rod). Nameće se pitanje, kako odrediti rod složenice, koja je sastoji od 6 ili 7 reči? Jednostavno je, dovoljno je znati, kog roda je poslednja imenica u nizu!

Zato ,,setzen sie sich zusammen" i stvorite novu ,,Zusammensetzung"!

Katarina Jevtimijević

Nedostatak motivacije

Svako od nas je povremeno u situaciji da oseća hronični umor i nedostatak motivacije. Ovo je posebno izraženo u današnjem društvu, koje obiluje svakojakim gedžetima i plag-inovima, koji bi trebalo da nam živote učine prijatnijim i lagodnijim. Da li je to baš tako?

Neko je primetio da što su telefoni više smart, to mi imamo manju potrebu da budemo pametni. Na sličan način, sva pomagala, gedžeti i plag-inovi deluju kao proteze: pomažu u jednom segmentu, a istovremeno nas čine zavisnim jer nas onesposobljavaju u drugom segmentu. Ovo važi za bukvalno svaki segment ljudske aktivnosti od ishrane, preko sporta, posla, do zabave i zdravstva. Ne verujete? Pokušajte da ugasite TV na nedelju dana, ili da ne solite hranu. Ili možda da ne koristite automobil i mobilni telefon. Ili možda internet?

Kakve ovo veze ima sa hroničnim umorom, depresijom i nedostatkom motivacije?

Osnovna psihička potreba čoveka su osećanja koja proizilaze iz interakcija sa drugim ljudima. U ranija vremena potrebe preživljavanja su zahtevale da se ljudi udružuju. Drugim rečima čovek je bio zavistan od zajednice, i ta zavisnost nije bila loša jer je u prirodi čoveka, kao što su i zavisnost od hrane, vode, spavanja. U današnje vreme čovek sve više postaje individua, biće koje odnose sa drugim ljudima menja tehnologijom. Takva osoba je tipično visokoproduktivna i visokonesrećna. Neshvatajući da tehnologija ne može da da smisao ljudskom postojanju, ona kao narkoman traži sve novija, izazovnija, komplikovanja i glamuroznija tehnološka rešenja. I svako novo rešenje izaziva sve manji i kraći flash, nakon čega sledi nova potraga.

Kako Zoran Milivojević kaže, ako hoćete nekoga da motivišete, morate da znate koje su njegove vrednosti i da željenu aktivnost osmislite kroz te vrednosti. Na primer, ako želite da motivišete vaše dete da jede brokoli, ne bi trebalo da mu govorite o zdravlju, jer zdravlje za dete nije visoka vrednost, već da mu date uzor kome je zdravlje sastavni deo uspeha. Teško da bi Novak Ðoković bio uspešan da nije zdrav, a pošto vaše dete želi da bude uspešno kao Nole, eto recepta za unos zdravih namirnica u organizam.

Da se vratimo na početak. Da bismo se pokrenuli u vremenima kada nam fali motivacije i energije, treba se vratiti na vrednosti. Koja je to vrednost koju zanemarujemo i zbog toga se osećamo zaglavljeni? Koja je to potreba koju ne zadovoljavamo i zbog toga smo devastirani? Šta treba da radimo i sa kime da budemo, da iskreni osmeh češće bude na našim licima?

Mirko Mitrović