Унија синдиката просветних радника Србије

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ КАСНИ СА ДОСТАВЉАЊЕМ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА ИЗ ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА 14 ДАНА!

ЗАХТЕВАМО ХИТНУ ЈАВНУ РАСПРАВУ!

ЗАХТЕВАМО ХИТНУ ЈАВНУ РАСПРАВУ! - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ КАСНИ СА ДОСТАВЉАЊЕМ ПРЕДЛОГА ЗАКОНА ИЗ ОБЛАСТИ ОБРАЗОВАЊА 14 ДАНА! ЗАХТЕВАМО ХИТНУ ЈАВНУ РАСПРАВУ!

ИНФО УСПРС Канал има више од 3600 чланова, али сматрамо да треба да стигнемо информацијама до сваког члана. Молимо Вас да све колеге - запослене у образовању позовете да нам се придруже (Постоји ограничење позива од стране званичног канала, али Ви можете из именика да позовете све оне који имају апликацију). Хвала унапред

ИНФО - УСПРС on Viber Званични канал за обавештавање.

ГДЕ ЈЕ НАША ПЛАТА У ОДНОСУ НА РЕПУБЛИЧКИ ПРОСЕК

Према званичним подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Републици Србији за новембар 2025. године износила је 111.987 динара. Истовремено, нето плата наставника почетника (7.1 ниво НОКС-а) износи 106.078 динара, што је за 5.909 динара мање од републичког просека.
Подсећамо да члан 19. важећег Посебног колективног уговора има јасну сврху: да спречи да зараде у просвети падну испод републичког просека. Та одредба није постављена као циљ, већ као минимум који држава мора да поштује. Њен смисао није да наставници „јуре“ просек, већ да он представља доњу границу испод које зараде у образовању не смеју да падну.
Желимо јасно да истакнемо: зарада није најважнији проблем у просвети. Али је она неопходан услов да би систем уопште могао да функционише. Када се наставничка професија систематски потцењује кроз плате које су испод републичког просека, држава не решава проблеме – она им додаје нове.
Према најавама Владе Републике Србије, зараде у просвети за јануар 2026. које се исплаћују у фебруару биће увећане за 5,1%. Међутим, чак и након тог повећања, почетна плата наставника износиће приближно 111.478 динара, и биће мања за 500 динара у односу на републички просек из новембра 2025. године.
На основу досадашњих економских кретања, пројекција раста просечне зараде у Републици Србији до краја 2026. године креће се у распону од 6% до 10%. То значи да се може очекивати да просечна нето зарада достигне износ између 119.000 и 123.000 динара.
Упоредни приказ је јасан:
просечна зарада (пројекција): 119.000–123.000 динара
почетна плата наставника након повећања од 5,1%: - 111.478 динара
Дакле, чак и у најповољнијем сценарију, зараде у просвети остаће значајно испод републичког просека. То значи да држава не само да не примењује члан 19. Посебног колективног уговора, већ га суштински обесмишљава.
Унија синдиката просветних радника Србије наглашава да просвета не сме да буде „просек“. Ако држава жели било какав озбиљан план развоја образовања, плате у просвети морају бити изнад републичког просека, а не да га сустижу са закашњењем. Нема реформе образовања ако наставници раде на ивици економске одрживости.
Подсећамо да се без поштовања колективних уговора не може говорити о владавини права. Држава која не поштује сопствене потписе шаље поруку да право важи само за грађане, али не и за власт.
Због тога јавно захтевамо да Министарство просвете и Влада Републике Србије хитно обезбеде пуну примену члана 19. Посебног колективног уговора и системску корекцију зарада у образовању.
Истовремено, упозоравамо да Унија синдиката просветних радника Србије неће дозволити да се потписани документи сведу на формалност. Сваког месеца ћемо јавно подсећати надлежне институције и јавност на оно што је држава потписала и на оно што је дужна да испуни.
Ово није захтев за привилегијама, већ захтев за минимум правне државе.

У Београду, 28. јануара 2026. године Добривоје Марјановић, председник УСПРС

ГДЕ ЈЕ НАША ПЛАТА У ОДНОСУ НА РЕПУБЛИЧКИ ПРОСЕК? - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Према званичним подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Републици Србији за новембар 2025. године износила је 111.987Detaljnije

Унија синдиката просветних радника Србије изражава озбиљну забринутост поводом најаве скраћења трајања наставног часа, јер сматрамо да је реч о непромишљеној, стручно неутемељеној и правно проблематичној мери која може произвести дугорочне негативне последице по квалитет образовања.

Подсећамо да се, у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, настава мора организовати у складу са утврђеним наставним плановима и програмима, уз поштовање педагошких стандарда и образовних исхода. Скраћивање наставног часа без претходне измене планова и програма, без јасно дефинисаних циљева и без анализе последица, представља директно нарушавање логике система и доводи у питање остваривање прописаних исхода учења.

Посебно истичемо да се суштински проблеми образовног система не могу решавати административним скраћивањем времена рада са ученицима, док наставни садржаји остају преобимни, а одељења преоптерећена великим бројем ученика. У таквим условима, скраћивање часа неминовно води ка површном усвајању знања, повећању притиска на наставнике и додатном урушавању педагошког процеса.

Унија синдиката просветних радника Србије упозорава да се оваквим мерама одговорност за системске пропусте преноси на школе и наставнике, који су дужни да у краћем времену остваре исте наставне циљеве, без икаквог нормативног или материјалног основа за такво оптерећење.

Сматрамо да је једини одговоран пут ка унапређењу наставе свеобухватна реформа наставних планова и програма, усклађивање наставних садржаја са реалним временским оквирима, као и смањење броја ученика у одељењима у складу са педагошким и здравственим стандардима. Без тих предуслова, скраћивање часова остаје формална мера која не решава, већ продубљује постојеће проблеме.

Захтевамо да Министарство просвете прекине са доношењем једностраних одлука и хитно отвори институционални дијалог са репрезентативним синдикатима и стручном јавношћу. Образовни систем не сме бити простор за експерименте, већ темељ друштвеног развоја који захтева одговорност, стручност и поштовање закона.

Унија синдиката просветних радника Србије неће подржати мере које нису засноване на струци, закону и интересу ученика и наставника, и наставиће да користи сва законска средства у заштити професионалног и педагошког интегритета образовања.

СКРАЋЕЊЕ ЧАСОВА ЈЕ НЕПРОМИШЉЕНА МЕРА СА ШТЕТНИМ ПОСЛЕДИЦАМА - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Унија синдиката просветних радника Србије изражава озбиљну забринутост поводом најаве скраћења трајања наставног часа, јер сматрамо да је реч оDetaljnije

Неопходна је реформа школе – рећи ће сви који се њоме баве, без обзира да ли су родитељи, професори или чиновници у Министарству. То, ипак, ни у ком случају не би смело бити неко на брзину донето и тренутном ситуацијом у школама изнуђено решење. Пре доношења икаквих одлука ваљало би врло пажљиво послушати струку и реформу спровести тако да резултати буду заиста мериви и заиста видљиви, али да се ни у ком случају не дозволи да измена наставног плана и програма буде популистичка мера.

Најаве које до нас допиру путем медија кренуле су у добром смеру: не треба много мудрости да схватимо како су и колико штете нашој деци нанели мобилни телефони. Позивали смо надлежне још пре неколико година, када су у јавност доспели снимци о електронском насиљу у школама да се системским уредбама забрани употреба мобилних уређаја за време часова. Од, у почетку, корисних електронских уређаја, врло брзо су постали средство за неовлашћено снимање и недозвољено дељење фотографија, снимака и осталог садржаја. Сви ми данас живимо у свету у ком важе правила ријалитија из Великог брата, па је нужно школи дати аутономију да из света констанног мониторинга изађе као једина сигурна зона. Олако ослањање на садржаје са интернета и телефона ваља заменити развијањем способности да се ученик самостално избори са задатом проблемском ситуацијом на часу, па ће, тако, и ефекти његовог рада бити квалитетнији. Ипак, треба појаснити ситуацију на терену – до сада је школама било омогућено да сопственим правилницима сами уређују употребу мобилних уређаја у својим установама, па, ако Министарство сада жели да зиста системски уреди ово питање, требало би да донесе јасну и прецизну законску регулативу која не доводи у недоумицу ни запослене, ни родитеље, ни ученике.

Поред тога, недавно се у медијима покренуло питање редуковања времена трајања часа.

Рекли бисмо да је тиме заправо скренута пажња на врло крупан проблем који наша деца последњих година имају – на апсолутно поремећену пажњу. Али, ту морамо бити врло обазриви, јер различити сегменти образовања не смеју бити подвргнути истој реформи.

У нижим разредима основне школе ученици свакако дневно имају 4 до 5 часова, од чега су два уметничке или васпитне природе. Преостали часови матерњег језика, математике и додатног језика или предмета који усмерава ка природним и друштвеним наукама они су предмети око којих се ученици највише ангажују, те је посебну пажњу потребно на њих усмерити.

Са друге стране, највише потешкоћа у раду уочавају колеге које раде у вишим разредима основних школа. Трка за наставним јединицама, са законским прописима који захтевају превише активности у четрдесеточасовној радној недељи и притисак са свих страна да се ученици оцењују и формативним и сумативним оценама на крају резултирају потпуним хаосом.

Зато је, уместо редуковања трајања часова неопходно смањити број ученика на максимално 20 ученика по одељењу, а паралелно са тим и увести свођење успеха ученика на просечну, а не закључну оцену. Овим реформама добили бисмо много квалитетнији рад и јаснију слику о стварном постигнућу ученика током школске године. Паралелно са тим елиминисали би се и притисци месец дана пред крај школске године да се ученику „поправи само једна оцена, или две – за просек“. Неретко је то, заправо, калкулација и „намештање“ успеха који апсолутно није реалан.
Поред тога, свеобухватна реформа плана и програма уз конкретне мере које би сва стручна друштва требало да саставе и сагласе се око истих – потез је који сви чекамо. Шта нам је чинити – скратити наставне садржаје или часове? Смањити врој наставних јединица и ставити акценат на увежбавање истих или покушати да међупредметном сарадњом постигнемо ефекте конкретне употребе знања?

Средња школа је у претходним годинама већ претрпела бројне промене, и не би се смело десити да се у том правцу настави, посебно када је реч о средњим стручним школама. Наиме, однос између општеобразовних и уметничких предмета према стручним одавно је неуједначен.

Дуално образовање усмерава ученика ка тржишту рада, али постоје и области образовања у којима не сме доћи до повећавања броја часова стручних предмета на уштрб општеобразовних.

Ту најпре спадају све медицинске и правне гране које се већ сада у недовољној мери баве матерњим језиком, културом изражавања и енглеским језиком.

Овде се можемо осврнути на питање „националних уџбеника“ који су већ извесно време у најави. Када је о њима реч, из угла професора српског језика и књижевности сматрам да јесте врло битно, посебно у основној школи ученицима понудити дела домаћих писаца – и то она дела која продубљују и националну свест и креирају исправан став према вредностима у животу. „Прича о кмету Симану“ Иве Андрића већ неколико година није саставни део наставе матерњег језика у основној школи иако се ова приповетка може сматрати темељом културе и васпитања. Читајући је ученици се упознају са историјским чињеницама с почетка двадесетог века, али такође се код њих буди свест о отпору и о томе да је неопходно у животу се супротставити окупатору.

Рекли бисмо – ма како сила била јака, човек не сме одустати од борбе за правду.

Зашто је и коме уопште пало на памет да ову приповетку избаци из програма – нејасно је, осим ако намера није била да нанесе директну штету – да одузме будућим нараштајима прилику да се васпитавају и образују у националном духу.
Такође, није без значаја и питање – који ће издавач штампати уџбенике. Ако се сетимо давних времена када су и Новосађани и Пироћанци имали исте уџбенике, а да данас на тржишту постоји десетак издавача – видимо да се овде под изговором укидања монопола заправо показује колико уџбеници који се мењају сваке две године заправо доносе приход издавачким кућама. Уџбеник који су некада користили ученици и који се преносио са генерације на генерацију био је штампан на обичном, јефтиним папиру који је упркос томе одолевао годинама хабању. Књига није била тешка. Данас се чини да књига треба да имитира електронски садржај, папир на ком се штампа је дебео, чврст, па је самим тим и тежина уџбеника много већа, али, упркос том квалитету, млађа браћа и сестре не могу их наследити.
Да резимирам, српско образовање деценијама важи за једно од најквалитетнијих, иако те чињенице многи из образовног система нису свесни. У поређењу са извесним школама и факултетима у Америци, чућете податке да смо ми лидер у Европи по образовним стандардима, а наши радници се и траже и ефикасно сналазе и запошљавају у најтраженијим европским земљама.

Свакако да ту има много простора за редуковање система, попут увођења стандардизованих тестова и једнаких могућности за образовање ма где се школа налазила. То се не доводи у питање, као ни неопходност смањења броја ученика у одељењу. Али, ниједна реформа не би смела да доведе до губитка малопре поменуте лидерске позиције, како нас виде колеге из Колорада.

Мирјана Гашић, председник УСПРС – Унија Крушевац и портпарол Уније СПРС

У ишчекивању реформе - куда даље? - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Неопходна је реформа школе – рећи ће сви који се њоме баве, без обзира да ли су родитељи, професори илиDetaljnije

Држава да преузме одговорност за прекомерну употребу телефона код деце

Унија синдиката просветних радника Србије захтева да се питање употребе мобилних телефона у школама коначно уреди на системски начин и да престане пракса пребацивања одговорности на запослене у школама, док држава избегава да донесе јасне, прецизне и обавезујуће прописе.Школе нису институције које треба да „гасе пожар“, који држава годинама одбија да системски реши.

Нећемо прихватити да се сва одговорност, притисци родитеља, медијски напади и хаос у пракси и даље преламају искључиво преко школа, без јасне законске подршке и заштите.У јавности се води површна и често погрешно усмерена расправа о мобилним телефонима у школама, а чињеница је да се телефони најмање користе у школи. Деца и млади проводе највећи део свог времена користећи мобилне телефоне ван школе, - без јасних правила, без контроле и без икакве државне стратегије. Управо у том простору, ван школе, настају: зависност од дигиталних садржаја, друштвена изолација, пад концентрације и пажње, поремећаји у понашању, озбиљни ризици по ментално здравље деце и младих.

Унија синдиката просветних радника Србије јасно и недвосмислено захтева:

- да се употреба мобилних телефона у школама јасно и прецизно уреди Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), односно да министар просвете донесе јединствен, обавезујући Правилник (саставни део ЗОСОВ – а), исти за све школе у Републици Србији — без импровизација, без нејасних препорука и без пребацивања одговорности на појединачне установе;

- да држава (не школа), преузме пуну одговорност за уређивање шире употребе мобилних телефона и друштвених мрежа код деце и младих, кроз посебне прописе и јавне политике.
Без јасних и обавезујућих правила, школе постају полигони за експерименте, запослени изложени притисцима и конфликтима, а деца препуштена несистемским решењима. То нећемо прихватити.

УСПРС позива државне институције да престану са декларативним и теоријским расправама и да хитно донесу системска, правно утемељена решења.

Деца заслужују јасна правила.
Запослени у школама заслужују одговорну а не декларативну заштиту.
Школе заслужују ред, а не хаос и нису места за експериментисање.

У Београду 3. јануара 2026. године

УНИЈА СПРС: ДРЖАВА МОРА ДА ПРЕУЗМЕ ОДГОВОРНОСТ - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije УНИЈА СПРС: ДРЖАВА МОРА ДА ПРЕУЗМЕ ОДГОВОРНОСТ Унија синдиката просветних радника Србије захтева да се питање употребе мобилних телефона уDetaljnije

Одлазак великог синдикалног борца из Алексинца Милице Марковић

23. децембар 2025.

Са искреном тугом обавештавамо јавност да нас је напустила Милица Марковић, дугогодишња председница Уније синдиката просветних радника Алексинца и бивша чланица Главног одбора Уније синдиката просветних радника Србије.

Милица Марковић је својим вишегодишњим радом, залагањем и личним интегритетом дала немерљив допринос борби за права и достојанство просветних радника.

Њена племенитост, одговорност и посвећеност синдикалном деловању остаће трајно упамћени међу колегама и сарадницима.

Унија синдиката просветних радника изражава најдубље саучешће породици, пријатељима и свим колегама.

Одлазак великог синдикалног борца из Алексинца Милице Марковић - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Са искреном тугом обавештавамо јавност да нас је напустила Милица Марковић, дугогодишња председница Уније синдиката просветних радника Алексинца и бившаDetaljnije

Како су то школе одједном постале важне свима?

Како су то школе одједном постале важне свима? - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Како су то школе одједном постале важне свима? Годинама ниједна институција, ниједна грађанска иницијатива и ниједна политичка странка нису билеDetaljnije

ПОДРШКА УНИЈИ СПРС

Подршка председнику Уније СПРС

Драги Младене,

Драге колеге из УСПРС, познате и непознате,

Као дугогодишњи пријатељ и подржавалац активности УСПРС, и као дугогодишњи посленик српске просвете на свим нивоима, желим да изразим своје задовољство и подршку синдикату УСПРС и осталим синдикатима просветних радника. Учинили сте велику ствар!

Младеново писмо је искрено, како једно писмо просветног радника и треба да буде, и тачно, како само саопштење професора математике мора да буде. Синдикат је, у овом тренутку, урадио све што треба и што је могло да се уради. А деца треба да иду у школу! У супротном, штета ће бити много већа.

То не значи да је синдикална борба овим исцрпљена. Не, морамо бити на опрезу, јер свака политичка власт (а ова свакако није изузетак) спремна је да обмане и оштети раднике кад год има прилику. Дакле, не дајмо им ту прилику.

Али, ако поједини чланови синдиката хоће да се баве политичком борбом (а то је промена власти, на легалан или илегалан начин), што је њихово индивидуално право, нека то раде у оквирима других организација или самостално, а не покривајући се синдикалним огртачем.

Напред у борбу за квалитетније образовање у Србији, по традиционалним српским, а не белосветским (посебно не ЕУ) рецептима!

У Београду, на Богојављење 2025.

проф. др Александар Липковски
Универзитет у Београду – Математички факултет

ПОДРШКА УНИЈИ СПРС - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije Подршка председнику Уније СПРС Драги Младене, Драге колеге из УСПРС, познате и непознате, Као дугогодишњи пријатељ и подржавалац активности УСПРС,Detaljnije