Časopis KSIO / Journal KSIO

The KSIO Journal invites students and young researchers to contribute to the development of the humanities with their scientific papers. Our goal is to provide a space for the affirmation of new ideas, to encourage research curiosity, and to foster the exchange of critical thought and knowledge.

Papers may be written in Serbian, English, or other languages (see Instructions). We accept papers all year round, and the submission deadline for Issue 8 is January 1, 2026.

All submissions undergo a peer-review process, ensuring the quality and relevance of the published texts.

For young authors, KSIO offers the opportunity to:

publish their first academic paper,

gain experience in scholarly writing,

become part of a research community that values openness and collaboration.

Submissions and inquiries can be sent to: [email protected]

More information about the journal and author guidelines is available at: https://ksiojournal.com/instruction-for-authors/

Previous issues available at: https://ksiojournal.com/archive/

Follow us on social media: Instagram (https://www.instagram.com/ksio_casopis/) and Facebook (https://www.facebook.com/JournalKSIO/)

Časopis KSIO poziva studente i mlade istraživače da svojim radovima doprinesu razvoju humanistike. Naš cilj je da pružimo prostor za afirmaciju novih ideja, podsticanje istraživačke radoznalosti i razmenu kritičke misli i znanja.

Radovi mogu biti napisani na srpskom, engleskom, kao i drugim jezicima (vidi Uputstvo). Radove primamo tokom cele godine, a rok za slanje za 8. broj časopisa je 1. 1. 2026.

Svi prilozi prolaze kroz recenzentski postupak, čime se obezbeđuje kvalitet i relevantnost objavljenih tekstova.

Za mlade autore, KSIO je prilika da:

objave svoj prvi naučni rad,

steknu iskustvo u akademskom pisanju,

postanu deo zajednice istraživača koja neguje otvorenost i saradnju.

Radove i upite možete slati na adresu: [email protected]

Više informacija o časopisu i uputstvu za autore dostupno je na: https://ksiojournal.com/sr/instruction-for-authors/

Prethodne brojeve časopisa možete videti na: https://ksiojournal.com/sr/archive/

Zapratite nas na društvenim mrežama Instagram (https://www.instagram.com/ksio_casopis/) i Fejsbuk (https://www.facebook.com/JournalKSIO/)

RADIONICA ,,KSIO” ❤️🔎📚

👉 U organizaciji Kluba studenata istorije ,,Ostrogorski”, danas (19. novembra 2025. godine) je na Filozofskom fakultetu u Beogradu održana radionica posvećena časopisu ,,KSIO”. ❤️🔎📚

👉 Dr Nemanja Mitrović, urednik ovog važnog časopisa, msr Aleksandar Simić i msr Nikola Koneski, članovi Organizacionog odbora časopisa ,,KSIO”, predstavili su istorijat i razvoj časopisa, ukazali na njegov značaj i mogućnosti koje nudi (mladim) istraživačima. Objasnili su kako izgleda proces istraživanja, pisanja, uređivanja, recenziranja i predstavljanja jednog istraživanja, odnosno pisanja naučnog rada. Na kraju su pozvali sve da pišu radove i prikaze za časopis ,,KSIO”. ❤️🔎📚

👉 Aleksandar Milovanović, član Organizacionog odbora časopisa, izneo je svoje utiske o pripremi i objavljivanju radova u ,,KSIO”, kao i uopšte o uredništvo ovog časopisa. ❤️🔎📚

👉 Hvala predsedniku i svim kolegama iz Kluba. ❤️🔎📚

Видимо се у среду (сутра) од 20 часова у сали 101 Филозофског факултета у Београду. ❤️🔎📚

НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА ,,КСИО” ❤️🔍📚

Обавештавамо вас да је објављен седми број часописа ,,КСИО”. На страницама новог броја овог важног часописа намењеног младим истраживачима можете пронаћи радове: о управи Александра Великог над Египтом; истополним браковима у Византији; Србији и Венецији за време владавине Стефана Душана; изградњи херојског култа Гоце Делчева; пољском репресивном апарату после Другог светског рата; балканизмима и етничким стереотипима у серији ,,Сложна браћа”; политичким приликама у Панчеву за време Слободана Милошевића. Поред научних и стручних радова, у новом броју ,,КСИО” можете прочитати и неколико приказа књига. ❤️🔍📚

Честитамо младим колегама на објављеним радовима: Милошу Мацану, Николи Илићу, Милошу Бојчићу, Павлу Игњатовићу, Адаму Озиемском, Александру Миловановићу, Алекси Китићу и Душану Младеновићу. ❤️🔍📚

Аутори приказа: Никола Миновић, Ања Стојкановић, Милан Миленковић, Александар Симић. ❤️🔍📚

Честитамо уреднику др Немањи Митровићу (), члановима Редакције и Организационог одбора часописа и свима осталима који су допринели још једном квалитетном броју овог важног часописа. ❤️🔍📚

Седми број часописа ,,КСИО” можете пронаћи на сајту овог часописа (линк се налази у опису профила). ❤️🔍📚

Издавачи ,,КСИО”: Клуб студената историје
,,Острогорски” () и Центар за истраживање наставе историје и историјског наслеђа Филозофског факултета у Београду. ❤️🔍📚

Позивамо све младе истраживаче да нам шаљу радове за осми број, односно да нам се слободно обрате уколико имају одређених недоумица, питања, идеја. ❤️🔍📚

Дан заштитника отаџбине (рус. День защитника Отечества) је празник који се слави у Русији и неким државама постсовјетског простора (Белорусији, Казахстану, Киргистану, Таџикистану и Туркменистану). У питању је један од најстаријих празника у бившем Совјетском Савезу и државама-наследницама СССР. Празник означава спој битних датума из историје Црвене Армије, војне формације бољшевичког режима и партије током Руског грађанског рата. Први датум се тиче прве масовне мобилизације у Црвену Армију, 17. фебруара 1918. Други датум је био 18. Фебруар 1918, односно декрет о озваничењу Црвене Армије. С обзиром да је 1919, откад се празник прославља, 17.02. падао на понедељак, одлучено је да се помери у суботу, 23.02. Тако је остало и до данас. Био је познат као ,,Дан Црвене Армије" и од 1949. ,,Дан Совјетске Армије и Морнарице" (1946. Црвена Армија је променила име у Совјетска Армија). Празник остаје важан идентитетски фактор у Русији и постсовјетском простору, често означавајући јединство државе и њених оружаних снага. У Русији, празник је званичан државни празник од 2002, када га је председник Путин декретом учинио државним празником, и од тада има данашње име. Празник прославља припаднике и ветеране Оружаних снага Русије, као и Оружаних снага бившег СССР. Прослава празника укључује организовање парада, полагања венаца на споменик незнаном јунаку и вечној ватри у Москви, у башти Александар, код зидина Кремља. У прослави учествује читав државни, војни и верски врх Русије. Такође, празник се сматра панданом 8.марта, Међународног дана жена, и познат је као Дан Мушкараца (рус.День мужчин) у Русији. Осим у Русији, као што смо напоменули, празник се прославља и у одређеним државама постсовјетског простора. У Белорусији се прославља такође 23.02. и преставља датум оснивања модерних Оружаних снага Белорусије. Празник је званичан од марта 2004, декретом председника Александра Лукашенка. Прославе су сличне као и у Русији, председник и врховни командант Оружаних снага полаже венце на Тргу победе у Минску. Врло често се слави заједно са припадницима Оружаних снага Русије. У Казахстану се слави 7.маја, као успомена на оснивање Оружаних снага Казахстана 1992. Често се слави заједно са 9.мајем. Празник се парадом прославља и у Киргистану, где је званичан од 2003, и у Таџикистану, где је познат као ,,Дан Националне Армије Таџикистана" . У Туркменистану он се прославља нешто раније, 27.01, и означава датум оснивања Оружаних снага Туркменистана, које су основане 27.01.1992. Био је познат као Дан Армије док му садашње име није наденуо председник Гурбангули Бердимухамедов указом из 2009 године. Овај датум се прославља концертима, свечаностима и конференцијама са припадницима Оружаних снага Туркменистана у свим регионалним центрима вилајета. Припадници Оружаних Снага добијају поклоне од државе, који укључују и станове, аутомобиле итд. Осим у овим међународно признатим државама, прославља се и у делимично признатим државама насталим на развалинама СССР. У Придњестровљу је званичан празник од 2001. У Јужној Осетији празник прославља ветеране рата са Грузијом из 1991/1992 и Грузијског рата из 2008, као и ветеране бившег СССР. Тамо се празник поклапа са оснивањем Министарства одбране делимично признате републике.

Осман Пазваноглу био је један од најзначајнијих ајана, локалних моћника који су крајем XVIII века господарили појединим подручјима на османском Балкану. Након што је 1795. године као одметник од султанове власти успео да завлада градом Видином, Пазваноглу је у своје побуњеничке војне снаге регрутовао многобројне јањичаре који су према одредбама Свиштовског мира из 1791. године били протерани из Београдског пашалука, као залог за умирење српске раје која је страховала од њиховог зулума. Овако уједињени, одметници су наредних година предузимали више војних експедиција са циљем да завладају Београдским пашалуком, у чему су их спречавале султану одане јединице београдског везира Хаџи Мустафе и Српска народна војска на челу са кнезом Станком Арамбашићем. Ипак, после неколико година ратовања, дошло је до споразума између Пазваноглуа и султана Селима III (1789 - 1807): 30. јануара 1799. године издат је ферман којим је одметнути видински ајан признат за пашу, а јањичарима дозвољен улазак у Београдски пашалук. Њихов повратак и осветничко насиље које је затим ескалирало довели су до успоставе власти београдских дахија, погубљења Хаџи Мустафа-паше, Сече кнезова, а затим и до реакције у виду почетка Првог српског устанка 1804. године.

Hyvää Itsenäisyyspäivää! 🇫🇮

Данашњи датум се у Финској слави као Дан независности, у успомену на 6. децембар 1917. године. Тог дана је фински парламент потврдио декларацију сената којом је проглашена независност од Русије, тиме раскидајући државну заједницу успостављену 1809, када је Руско царство освојило Финску од Шведске. Наиме, већ након Фебруарске револуције, пада династије Романов и успоставе Провизорне владе у Петрограду, већинско расположење у аутономном Финском надвојводству превагнуло је у корист потпуног осамостаљења. Како се Провизорна влада Александра Керенског жустро противила таквој одлуци, фински политичари су пружили уточиште Владимиру Лењину и подржали Октобарску револуцију. По освајању власти, Лењин и бољшевици су прихватили одлуку сената и парламента Финске и објавили да ће поштовати право финског народа на самоопредељење. Ипак, захваћена сукобом интереса великих сила, вихором Великог рата, и растрзана између сопствених "црвених" комуниста и "белих" конзервативаца, млада Финска држава већ је у јануару 1918. планула у сурови грађански рат, који је окончан у априлу исте године победом "белих", уз подршку Немачке.

Пре 61 годину, дана 22. новембра 1963, у атентату је убијен Џон Фицџералд Кенеди, 35. председник Сједињених Америчких Држава. Председник Кенеди, изабран 1961. године као кандидат Демократске странке, возио се заједно са првом дамом САД-а Жаклином Кенеди, гувернером Тексаса и његовом супругом на задњем седишту кабриолета улицама града Даласа, када је смртно рањен метком у главу, у 12:30 часова. Овај тренутак је нажалост готово једина неспорна чињеница везана за атентат. Ли Харви Освалд, бивши амерички маринац који је неко време живео и Совјетском Савезу, ухапшен је истог дана пошто је пуцњем из пиштоља усмртио полицајца центру Даласа, а убрзо је постао и главни осумњичени за убиство председника. Међутим, како је већ након два дана и он сам јавно убијен од руке човека који је тврдио да жели да освети председника, необичне околности атентата постале су плодно тло за развој најразличитијих теорија завере. И дан данас не постоји консензус око главног мотива за Кенедијево убиство, а јавно мњење по овом питању поклања много више поверења представама из света фикције (попут филма "ЏФК" Оливера Стоуна из 1991. године) него званичним изјавама служби безбедности.

Poštovane koleginice i kolege,

Sa velikim ponosom vas obaveštavamo da je časopis KSIO nedavno ušao u tri indeksne baze: DOAJ (Depository of Open Access Journals) i ERIH PLUS i SHERPA ROMEO.
Time je kvalitet časopisa prepoznat na međunarodnom nivou. Posebnu zahvalnost dugujemo kolegama dr Nemanji Mitroviću, glavnom i odgovornom uredniku časopisa, i Aleksandru Simiću, članu Organizacionog odbora, na njihovom trudu da časopis KSIO bude indeksiran u ovim eminentnim bazama. Ovom prilikom pozivamo mlade kolege, naročito studentkinje i studente završnih godina osnovnih studija, kao i studente master i doktorskih studija sa svih studijskih grupa na fakultetu da nam šalju svoje radove.