Православни богословски факултет Универзитета у Београду

🔊🔊

Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.
Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме.
О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин.

🔊

➡️ Наредна акција добровољног давања крви на нашем Факултету планирана је за 24. децембар, у временском периоду од 9 до 14 часова. Екипа Института доћи ће на место рада у 8:30 часова. Даруј крв, спаси животе❗❗❗

🎓 Научни скуп поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултета и осамстоте годишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима Жичке Архиепископије произнео Свети Сава.

Богословље код Срба: изазови и перспективе

15-16. децембар 2021.

🎓 Проф. др Владислав Пузовић, Путевима српске црквене историје. Научно наслеђе проте Стевана Димитријевића, Београд: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 2021, 286 стр.
Нова књига у част јубилеја Православног богословског факултета, посвећена научном наслеђу првог декана проте Стевана Димитријевића.

#Празник Ваведења 😇

Протођакон Прибислав Симић (+2021), рођен je 1. септембра 1935. у месту Врело, срез Ваљево. Богословију светог Саве у манастиру Раковици завршава 1954. године. Те године се уписао на Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, на коме је успешно окончао редовне четворогодишње студије 1960. По препоруци Професорског савета Богословског факулета СПЦ и уз благослов тадашњег епископа Шабачког Г. Симеона (Станковића) (1886- 1960), Прибислав Симић је у априлу 1960. отишао у Берн (Швајцарска) на последипломске студије на Старокатолички богословски факултет. Тамо је слушао наставу три семестра, а потом је у новембру 1961. отишао у Екуменску високу школу у Босеу код Женеве (Швајцарска). Током 1961. усавршавао je знање немачког језика на Гетеовом институту у Графингу код Минхена (Немачка). Одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ бива постављен за суплента Богословије светог Саве у Београду 1962. године. Године 1975. изабран je за доцента Богословског факултета, затим 1984. бива изабран за ванредног, а 1991. за редовног професора за предмет литургика са хришћанском археологијом и црквеном уметношћу. Свој ангажман на Богословском факултету у Београду завршава академске 2001/2002. одласком у пензију. Важно је истаћи и да је професор Симић више пута биран за декана нашег Факултета. Поменуту службу је обављао часно и одговорно. Али, посебан допринос професора Симића представља његово ангажовање у целокупном подухвату изградње нове зграде нашег Факултета (1984-1993). Нашавши се на месту секретара одбора за изградњу и жртвујући научни рад у овом периоду поводом тога успева да, упркос многобројним проблемима, умногоме допринесе да зграда буде довршена и да под свој кров прими будуће генерације студената и професора до данас.

📚 Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 4. новембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду рад Међународног експертског панела Двадесет година Верске наставе у Републици Србији.
Отварању скупа, чији су организатори Одбор за веронауку Архиепископије београдско-карловачке и Православни богословски факултет Универзитета у Београду, присуствовали су декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протојереј др Зоран Ранковић; министар просвете, науке и технолошког развоја г. Бранко Ружић; Бискуп г. Ладислав Немет, председник Бискупске конференције Светог Кирила и Методија; Реис-л-улема Исламске заједница Србије Сеад еф. Насуфовић; Муфтија проф. др Мевлуд еф. Дудић, председник Мешихата Исламске заједнице у Србији; Бискуп Словачкe Евангеличкe Црквe а.в. г. Јарослав Јаворник; Велики рабин Србије г. Исак Асиел; директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић; истакнути експерти за питања односа Цркве, државе и друштва: проф. др Герхард Роберс, проф. др Силвио Ферари и проф. др Атанасиос Стојанидис; учесници у панел дискусијама: Епископ бачки др Иринеј, проф. др Сима Аврамовић и проф. др Војислав Миловановић; као и Преосвећена господа Епископи врањски Пахомије, шумадијски Јован, тимочки Иларион, ваљевски Исихије, ремезијански Стефан и топлички Јеротеј, председник Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.

Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је Дана 9 октобра (26. септембра) 2021. лета Господње прославио свог небеског заштитника Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова.

Овом приликом светом архијерејском Литургијом у факултетској капели Светог Јована Богослова началствовао Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског.
Празновање славе отпочело је вече уочи празника торжественим празничним бденијем које су служили бројни свештеници и ђакони, уз молитвено учешће професора и студената. Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број студената, професора и службеника Факултета, као и многобројни верни народ који редовно посећује богослужења у факултетској капели.
У пригодној беседи Преосвећени Епископ марчански г. Сава, надахнут јеванђељским текстом, истакао је важност живота у Христу, подсетивши на лик Светог Јована Богослова: "То што је чуо и видео Свети апостол Јован, то проповеда и предаје нама. На томе почива наша вера, која није теорија нити философски систем, него живот и живљење. То искуство живљења вере после светих апостола имали су богоносни оци и преподобни, који су нама показали да је вера учешће у Христовом животу. Управо у Цркви, на сабрању, у Светој Евхаристији, стичемо искуство учествовања у Христовом животу. Због тога није могуће веровати у Христа, а бити изван Цркве."
После свете архијерејске Литургије, преломљен је славски колач и благосиљано жито које су припремили студенти Факултета.