IO “Draga Stanojković” - Rakovica selo - naša mala škola

Šuška se glas, ali mi čuvamo školski plac

Šuška se, šuška po kraju glas,
neki bi da prisvoje školski plac.
Opštinari nešto mere,
gledaju ga kao da je njihov sav.

Svima oči bode prizor taj,
velika parcela – za njih pravi raj.
Balon bi nik’o, ne za decu, zna se,
već za iznajmljivanje i privatne kase.

Da se razumemo – jasno, glasno,
ovo nije ničije privatno.
Nije vikendica, niti plen,
niti funkcija za lični interes.

Školsko dvorište – dečje mesto,
meštana trud, čuvano često.
Ne damo da se tiho briše,
ni da se tuđe ime piše.

Zato nek’ poruka krajem kruži:
škola se ne krade, škola se služi.
Čuvamo svoje, stojimo složno,
školsko dvorište je naše – i to je konačno.

Škola u Rakovici selu – istorija, status i borba za obnovu

Škola u Rakovici selu decenijama predstavlja važan deo lokalne zajednice i jedan od ključnih oslonaca života u ovom prigradskom naselju. Iako je u svakodnevnom govoru doživljavana kao „seoska škola“, ona nikada u novije vreme nije bila samostalna ustanova, već je funkcionisala kao izdvojeno odeljenje Osnovne škole „Jajinci“.

Kako se škola zvala i kakav je bio njen status

Pre 2023. godine, škola u Rakovici selu je u zvaničnim dokumentima bila vođena isključivo kao izdvojeno odeljenje OŠ „Jajinci“, bez posebnog naziva. Učenici su administrativno pripadali matičnoj školi u Jajincima, a nastava se odvijala u objektu u Rakovici selu.

Promena naziva – 27. januar 2023. godine

Dana 27. januara 2023. godine, na Svetog Savu, izdvojeno odeljenje OŠ „Jajinci“ u Rakovici selu dobilo je naziv „Učiteljica Draga Stanojković“, na inicijativu meštana i bivših učenika.

Važno je naglasiti:
• promenjen je naziv izdvojenog odeljenja,
• status škole se nije promenio,
• i nakon tog datuma škola je ostala izdvojeno odeljenje OŠ „Jajinci“, a ne samostalna osnovna škola.

Novi naziv imao je pre svega simboličan i memorijalni značaj, kao izraz poštovanja prema dugogodišnjoj učiteljici.

Zatvaranje objekta i izmeštanje učenika

U avgustu 2025. godine, zbog lošeg stanja školskog objekta i nebezbednih prilaznih puteva, doneta je odluka da se nastava u zgradi škole u Rakovici selu obustavi. Učenici su raspoređeni u matičnu školu OŠ „Jajinci“ i druge okolne obrazovne ustanove.

Odluka je izazvala zabrinutost roditelja i meštana, jer je škola u Rakovici selu bila jedina obrazovna ustanova u neposrednoj blizini za decu tog kraja.

Borba meštana i roditelja

Od zatvaranja škole, meštani i roditelji svakodnevno se bore za rekonstrukciju objekta i bezbedno vraćanje nastave u selo. Upućuju se zahtevi nadležnim institucijama, organizuju sastanci i javni apeli, uz jasno isticanje da škola nije samo pitanje obrazovanja, već i opstanka zajednice.

Roditelji posebno ukazuju na činjenicu da deca sada svakodnevno putuju do udaljenijih škola, što dodatno opterećuje i učenike i porodice.

Nada za 1. septembar 2026. godine

Zajednički cilj meštana Rakovice sela jeste da se, nakon rekonstrukcije objekta i uređenja prilaza,
1. septembra 2026. godine deca vrate u školu!

Za lokalnu zajednicu, to bi bio jasan znak da Rakovica selo ostaje živo mesto u kome se deca rađaju, odrastaju i školuju.

Završnica – borba koja se nastavlja

Meštani i roditelji Rakovice sela poručuju da će borba za školu biti nastavljena i nakon eventualne rekonstrukcije ili organizacionih promena, sa jasnim stavom da školska parcela mora ostati namenjena isključivo obrazovanju.

Kako ističu, škola u Rakovici selu podignuta je zajedničkim trudom i zalaganjem starosedelačkih porodica, koje su decenijama ulagale u njeno održavanje i opstanak. Zbog toga smatraju da niko nema pravo da otuđuje školsku zemlju, menja joj namenu ili na njoj planira komercijalne objekte za bilo čiju ličnu ili privatnu korist.

„Škola i njena zemlja pripadaju deci i zajednici“, poručuju meštani, uz naglasak da će zakonskim i institucionalnim putem štititi školsku imovinu kao javno dobro, namenjeno obrazovanju sadašnjih i budućih generacija.

Za Rakovicu selo, ovo nije samo pitanje jedne zgrade, već pitanje prava zajednice da sačuva ono što je sama stvarala.

ZAPIS O RAKOVICI SELU
iz ugla starosedeoca

I. Rakovica selo – mesto pre imena

Rakovica selo nije nastalo iz plana, karte ili vlasti.
Ono je nastalo iz života.

Pre nego što su postojale opštine, pruge i fabrike, postojalo je selo uz vodu, potok i šumu. Tu su ljudi znali:
• gde je dobra zemlja,
• gde se podiže kuća,
• gde se mrtvi polažu,
• i gde se Bog moli.

To mesto je Rakovica selo.

II. Stari manastir u selu

Po pamćenju starosedelaca, manastir Rakovica prvobitno je bio u samom Rakovica selu.
Bio je blizu vode i ljudi, jer je manastir tada bio:
• crkva,
• škola,
• zaklon,
• središte sela.

Kada su Turci došli i započeli razaranja:
• manastir je stradao,
• narod se povlačio,
• a monasi su preneli svetinju dublje u tada gustu i nepristupačnu šumu, na mesto gde se danas nalazi Manastir Rakovica.

Današnji manastir je sklonjeni manastir,
a Rakovica selo je njegovo izvorno mesto.

I danas u zemlji postoje tragovi:
• temelja,
• grobova,
• crkvenog kamena,

koji potvrđuju ono što se u kućama oduvek znalo.

III. Ime koje je ostalo

Ime Rakovica nije izmišljeno niti dato kasnije.
Ono je ime sela.

Kasnije, kako se manastir učvrstio na novoj lokaciji i kako se kraj širio, ime sela se preneslo na širi prostor:
• najpre na okolinu,
• zatim na naselje,
• i na kraju na administrativnu opštinu.

Ali prva Rakovica je selo.

IV. Ljudi Rakovice sela

Starosedeoci Rakovice sela nisu bili brojni, ali su bili postojani.

To su bile kuće koje:
• nisu imale priču o doseljenju,
• nisu menjale slavu,
• nisu iznosile svoje mrtve iz sela.

Živelo se teško, ali:
• zemlja se obrađivala,
• šuma se poštovala,
• voda se čuvala,
• manastir se branio.

Takva sela se ne vide u velikoj istoriji,
ali bez njih nema trajanja.

V. Pamćenje o zavetu

U Rakovici se prenosila rečenica:

„Ovde se ne živi lako,
ali se odavde ne odlazi zauvek.“

Zato je Rakovica:
• često stradala,
• često se menjala,
• ali nikada nije ostala bez svojih ljudi.

Ko je morao da ode — vraćao se.
Ko je ostao — ostao je zauvek.

VI. Preobražaj sela – ne nestanak

Rakovica selo nije nestalo.
Ono se preobrazilo.

Dolaskom železnice, industrije i širenjem Beograda:
• selo je izgubilo seoski administrativni oblik,
• ali je ostalo kao živo mesto, danas prigradsko naselje.

Kuće nisu iščezle — one su se zgusnule.
Zemlja nije nestala — ona je promenila namenu.
Ljudi nisu otišli — oni su ostali i prilagodili se.

Zato je važno reći tačno:

Rakovica selo danas živi kao prigradsko naselje,
ali sa pamćenjem sela koje nikada nije prekinuto.

Ime „selo“ nije nestalo —
ono je ostalo u identitetu ljudi.

VII. Starosedelačke porodice Rakovice sela

(prema porodičnom i lokalnom pamćenju)

Napomena: Spisak obuhvata porodice koje se u Rakovici selu pamte kao starosedeoci, sa nepromenjenim slavama i bez predanja o doseljenju. Prezimena su se granala, ali je slava ostajala ista.

🏡 Starosedelačke kuće i slave:
• Živković – Sveti Nikola (Nikoljdan)
• Jovanović – Sveti Nikola / Sveti Aranđel
• Nikolić – Sveti Nikola
• Marković – Sveti Đorđe
• Petrović – Sveti Aranđel
• Stojanović – Sveti Nikola
• Milošević – Sveti Nikola
• Radovanović – Sveti Nikola / Sveti Đorđe
• Stanojković – Đurđic
• Zdravković – Sveti Nikola
• Tačić – Sveti Nikola
• Todorović – Sveti Nikola
• Veljković – Sveti Nikola
• Milojković – Sveti Aranđel
• Radaković – Sveti Nikola
• Gorunović – Sveti Nikola
• Pantović – Sveti Đorđe
• Borović – Sveti Đorđe
• Đorđević – Spasovdan
• Jović – Sveti Nikola

U Rakovici selu se govorilo:

„Kuće se razlikuju po prezimenu,
ali se poznaju po slavi.“

VIII. Završna reč

Ovaj zapis nije pisan protiv ikoga.
On je za pamćenje.

Jer mesta bez pamćenja postaju samo tačke na mapi.
A Rakovica nije tačka — Rakovica selo je trajanje.

Opstina i škola su zaboravili našu decu na 8-9C, zatim sledeceg dana veliki bus koji decu ostavlja kod Gomexa. Roditelji razocarani i besni. Da li išta mogu da urade kako valja? Roditelji gube poverenje i strpljenje … kako li će tek školu deci da srede???