Studio za edukaciju i psihoterapiju Soul Kitchen

Bitno je istaći koliko je pozitivno što na izboru za pesmu Evrovizije, kao i na samoj Evroviziji, sve češće možemo čuti pesme koje se tiču mentalnog zdravlja. To je jasan znak da se stigma smanjuje, što je put ka empatičnijem društvu u kome će se ljudi sa mentalnim problemima osećati prihvaćenije i komotnije. Društvu u kom problemi psihološke prirode neće biti tabu tema.

PZE25: Ana & The Changes - Brinem | Polufinale 1 🇷🇸 Pesma za Evroviziju 2025. 🇷🇸ANA & THE CHANGES - BRINEM🎼 Muzika: Ana Ćurčin ✍️ Tekst: Ana Ćurčin, Ivana Butigan 🔊 Aranžman: Shane Berry, Ana Ćurčin, ...

Rečenice za razvijanje empatije prema sebi

Empatija prema sebi je naročito korisna ukoliko ste skloni anksioznosti. Zašto? Anksiozni ljudi često pokušavaju da preduprede pojavu svojih briga time što su veoma strogi prema samima sebi.

Rečenice za vežbanje empatije prema sebi
1. Vežbanje vodi ka napretku. (Ili: Bez vežbanja nema napretka.) Objašnjenje: Daleko je zdravije reći sebi ovo umesto da vežbanje vodi ka savršenstvu.
2. Ne mora svaka mana ili slabost koju vidim u sebi, ili svaki problem, da bude rešen istog trenutka. Nema neposredne opasnosti po mene. Bezbedno je da se sada opustim i da se postepeno bavim nečim što i dalje deluje kao veći problem kada nisam ovoliko napet.
3. Voleo bih da budem savršen. Nisam, ali mogu da budem uspešan i da ne budem savršen. Objašnjenje: Psihoterapeuti uče ljude da zamene reči moram i trebalo bi sa voleo bih, želeo bih.
4. Emocije koje osećam (frustracija, anksioznost, tuga, itd.) me bole. Bez obzira na to zašto ih osećam, i dalje me bole. Žao mi je što imam te emocije. Objašnjenje: Možete da kažete sebi „žao mi je“ kao što biste rekli nekom drugom.
5. Svi grešimo. Grešiti je ljudski. Voleo bih da ne pravim greške, ali pravim ih, i praviću ih u budućnosti.
6. Pokušavanje da izbegnem sve greške ima svoju cenu. Oklevao bih previše ako bih to radio i uložio previše energije u to. To bi postala prepreka ka onome što mi je najbitnije. Sitne greške nisu opasne.
7. Ljudski je... Objašnjenje: Ubacite po želji ono što mislite da se uklapa. Na primer, „Ljudski je ponavljati greške.“
8. Pružiću sebi ljubav, ljubaznost i podršku koji mi trenutno nedostaju. Zagrliću samog sebe.
9. Normalno je da život ponekad bude težak, da stvari krenu po zlu. Osećam se frustrirano time i želim da to nije tako. Biću nežan prema sebi kada teškoće deluju uznemiravajuće.
10. Šta je najbolja stvar koju mogu da uradim sada, bez obzira na to šta sam radio ranije? Objašnjenje: Dajte sebi dozvolu da uradite ono što je najbolje za vas sada, uključujući da brinete o sebi, bez obzira na ulogu u tome zašto se osećate loše i kako su vaše greške i nesavršenosti doprinele tome.
11. Sutra je novi dan. Objašnjenje: Ponekad pomaže kada imamo dužu u vidu, ali možete imati kraću rečenicu koja može da izazove razmišljanje o dužoj verziji.
12. Radite najbolje što umete. (Možete da dodate „...kao i većina drugih ljudi.“) Objašnjenje: Ovo može da vam pomogne da smanjite svoju frustriranost sobom i drugima.
13. Šta mi je sada najpotrebnije? Objašnjenje: Najbolji tok akcije je onaj koji je situaciono uslovljen. Ne postoji univerzalni korak i akcija za različite situacije.
Saveti
• Empatija prema sebi je delimično umetnost i delimično nauka. Prilagodite ove rečenice onako kako osećate da vam najbolje odgovara. Pokušajte da ih pojednostavite.
• Ako su vam potrebni konkretni podsetnici, napravite postere ili ceduljice s ovim rečenicama i rasporedite ih u vašoj okolini. Stavite ih na mesta gde ćete ih povremeno videti, radije nego na mesta u koja gledate svakog dana. Time ćete smanjiti šansu da počnete da ih ignorišete kada ih vidite.
• Ukoliko imate decu, pokušajte da ih prilagodite i napravite verzije koje možete da koristite sa njima. Tako ćete i češće vežbati, i biće vam prirodnije da ih koristite. Isto možete da uradite sa poslovnim saradnicima, studentima, prijateljima. Razvijanje empatije u svetu je veoma pozitivna stvar.
• Nečiji tuđi empatijski rečnik vam možda isprva neće odgovarati. Možda će vam trebati malo eksperimentisanja da biste našli rečnik i ton koji će vam delovati prirodno. Znaćete kad se to desi, jer ćete osetiti trenutačno olakšanje.

Reference: Alice Boyes, The Anxiety Toolkit.

U dubini mnogih ponašajnih obrazaca koji ljudima predstavljaju problem u svakodnevnom funkcionisanju nalaze se sržna uverenja, koja opet imaju korene u našem detinjstvu. Jedno od učestalijih sržnih uverenja je da nismo voljeni i da nas je teško voleti.

Anatomija zagrljaja.

DA LI JE BALKANSKOM MUŠKARCU „DOZVOLJENO” DA BUDE NEŽAN?

U svojoj psihoterapijskoj praksi susretala sam se sa raznovrsnim klijentima i problemima zbog kojih su mi se obraćali. Ranije, na samim počecima mog rada, mahom su mi se javljale žene. Ponekad bi čak putovale iz unutrašnjosti, gubile sate i sate u putu svake nedelje zbog naših seansi jer bi, ako bi se pročulo gde idu – pukla bruka. Međutim, veoma me raduje činjenica da se u poslednje vreme sve više javljaju i muškarci. Polako se skida stigma s odlaska kod psihoterapeuta – kao nečeg što rade samo „ludi“ ljudi, neki tamo s ozbiljnim mentalnim problemima.
Ono što mi u radu sa muškarcima veoma upada u oči je grubost s kojom su odrastali. Grubost s kojom je svaki nežni i suptilni deo njih bio gušen, sankcionisan, kritikovan u toj meri da su im granice bile toliko izgažene da nisu imali drugu opciju nego da taj deo sebe – potisnu. Da izgrade oko sebe nešto nalik ljušturi, koja bi s godinama toliko očvrsla da bi počeli da je doživljavaju kao svoju, saživeli bi se s njom i više ih ne bi žuljala. Ispod nje, njihovo dete jedva da je disalo. Njihova prava priroda, deo njihove prave prirode bio je toliko stisnut, zaboravljen, da su i oni vremenom počeli da gube kontakt s njim.
Smatra se da je naš odnos prema sebi oblikovan odnosima naših „značajnih odraslih”, ljudi koji su nam najbliži, najčešće roditelja i staratelja prema nama. Kako odrastamo, počinjemo da internalizujemo, pounutrujemo te odnose koji se preinačuju u našu komunikaciju sa samim sobom i u velikoj meri je definišu. Ne jednom, bila sam svedok te komunikacije muških klijenata sa njima samima, koja je obilovala veoma teškim, uvredljivim rečima. To me je navelo da se zapitam gde su to čuli, nekritički upili i usvojili? Čije su to zaista bile reči? Zar je moguće ophoditi se tako grubo prema samom sebi? Kao da nešto dobro iz toga može proisteći... Slušala sam njihova objašnjenja. Pa zna se kako se zovu muškarci koji pokazuju „nežnu” stranu sebe – to i nisu „pravi” muškarci. Pravi Balkanac to nikada ne pokazuje, što implicira da to i ne poseduje. Tipičan balkanski muškarac nije „nežan”, on je grub, jer je to jedini manir prvo vaspitavanja dečaka, a kasnije i tretmana odraslih muškaraca koji im omogućava da ostanu u svojoj polnoj „ulozi”.
Često zanemim pred tom količinom nasilja, ponekad otvorenog, ponekad onog potmulijeg, skrivenog u implicitnim rečenicama, kojima su odmalena bili obasipani. I posle je neobično što živimo u nasilnom društvu? Nimalo. Nasilje rađa nasilje. To je nepobitna činjenica. I tako se ono prenosi s kolena na koleno, s generacije na generaciju, svaki put postajući sve malignije. Zahvalna sam što mi je ukazana prilika da učestvujem u presecanju tih niti, u osvešćujućoj borbi protiv grubosti i nasilja, kako prema sebi samima, tako i prema drugima. Nežnost nije slabost. Štaviše, samo njeno ispoljavanje zahteva daleko više hrabrosti u odnosu na puku grubost.
Pa ipak, ostaje pitanje – ko im je „zabranio” da budu nežni?

Autor: Marija Stamenković, geštalt psihoterapeut

Ilustratorka Andrijana Vešović, poznatija pod umetničkim imenom Zombijana, ovako je prikazala psihoterapiju sebi svojstvenim jezikom - ilustracijom.

Humor je moćno sredstvo u psihoterapiji. Omogućava nam da lakše pristupimo temama koje su bolne ili koje doživljavamo kao neprijatne i ugrožavajuće. S druge strane, ako je previše izražen, može biti ometajući faktor u smislu defleksije.

Iskoristite decembarski paket - četiri psihoterapijske seanse + peta besplatna. Nađite parčiće koji nedostaju, pozabavite se svojim problemima, nema potrebe da ih prenosite u narednu godinu. Zbacite taj teret sa sebe, udahnite s lakoćom i radošću. Otkrijte čari psihoterapije!

Pitanje koje često postavljamo je da li psihoterapija može da nam pomogne da se promenimo?
Ukoliko se posvetimo psihoterapiji, iznesemo svoje lične želje i strahove i poverimo terapeutu sopstvenu ranjivost, zaslužujemo da znamo šta možemo da očekujemo zauzvrat. Osvešćivanje nesvesnih sadržaja je uvek vremenski zahtevan poduhvat, koji vodi ka promenama u skoro svakom aspektu života. Da bi psihoterapija dovela do dubljih promena, potrebno je ne samo vreme, već i izuzetna posvećenost menjanju sebe, slamanju i napuštanju nekonstruktivnih obrazaca ponašanja i samorefleksija, kao neminovna komponenta tih procesa. Osobe koje najmanje dobiju od psihoterapije su one koje nisu sklone analiziranju samih sebe, koje su sklone da krivca uvek traže u spoljašnjem svetu.

Studio za edukaciju i psihoterapiju "Soul Kitchen" vas poziva na novi ciklus radionica.



Radionica "Prokrastinacija - odlaganje obaveza u nedogled" biće održana u subotu 24. juna u 12 časova (i trajaće do 14.30.)
Ako ste primetili da imate tendenciju da odlažete obaveze za kasnije, da time komplikujete svoj život i propuštate neke druge prilike, pozivamo vas da otkrijete kako da izađete iz tog začaranog kruga.



Radionica "Krivica i medjuljudski odnosi" biće održana u subotu 1. jula u 12 časova (i trajaće do 14.30.).
Na koji način se naš doživljaj krivice reflektuje na naše međuljudske odnose, na koji način remeti osetljivu ravnotežu u samom odnosu - pozivamo vas da otkrijete na ovoj radionici.



Cena jedne radionice po osobi je 1200 din.
Radionice će voditi geštalt psihoterapeut Marija Stamenković. Obe radionice će biti održane u Balkanskoj ulici 35-39. Zakazivanje se vrši telefonom na 064/536-7911.