Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu

Sa velikim zadovoljstvom obaveštavamo da je profesor u penziji dr Milan Hofman objavio knjigu “Ships in Waves: Motions and Operational Impacts”, u izdanju Elzevira.

Knjiga je koncipirana tako da, polazeći od osnovnih principa mehanike i mehanike fluida, sistematično razvija kompletnu linearnu hidrodinamičku teoriju ponašanja broda na talasima, uz poseban osvrt na pretpostavke, prednosti i ograničenja ove teorije. Posebna pažnja posvećena je i osnovama statistike i teorije verovatnoće, sa primenom na opis talasa na plovnim putevima, kao i analizi operativnih posledica ponašanja broda na talasima.

Dodatnu vrednost knjige predstavlja elegantno povezivanje razvijene teorije sa Drugom generacijom kriterijuma stabiliteta broda u neoštećenom stanju – savremenim regulatornim okvirom za stabilitet morskih brodova, koji je trenutno u završnoj fazi razvoja.

Profesor Hofman je, između ostalog, utemeljivač oblasti ponašanja broda na talasima na Katedri za brodogradnju. Pre njegovog dolaska, ova oblast se izučavala na rudimentarnom nivou, dok je njegovim radom značajno unapređena kroz uvođenje novih nastavnih celina, formiranje posebnog kursa i objavljivanje udžbenika. Upravo zahvaljujući njegovom doprinosu, predmet Ponašanje broda na talasima na master studijama Mašinskog fakulteta danas je uporediv sa sličnim kursevima na vodećim evropskim i svetskim univerzitetima.

Rad profesora u penziji dr Dejana Radojčića obeležio je generacije studenata i razvoj Katedre za brodogradnju. Otuda i ideja da snimimo razgovor sa njim o temama poput: otkud interesovanje za brodogradnju, kako je nekada izgledalo studiranje na Katedri, kako se odlučio za istraživanje otpora i propulzije malih brzih jedinica, o „Maloj snazi“, i još ponečemu.

Prethodna generacija profesora radila je u specifičnom vremenskom periodu, povezujući osnivače i utemeljivače Katedre sa današnjom generacijom. To je bio turbulentan period, obeležen naglim napretkom inženjerskih tehnologija, ali i problemima u društvu. Nastojali smo da deo tog iskustva ostane zabeležen u ovom razgovoru.

Naravno, anegdote su neizbežan deo Dejanove priče. Da li imate neku koju biste dodali?

dr Dejan Radojčić || Profesor u penziji na Katedri za brodogradnju - Katedra za Brodogradnju Razgovarali smo sa redovnim profesorom u penziji dr Dejanom Radojčićem, koji nam je pričao o svom profesionalnom putu inženjera brodogradnje, od osnovne škole i ranim interesovanjima za brodogradnju, pa sve do penzije. Veći deo svoje karijere Dejan je bio zaposlen na Katedri za brodogradnju Ma...

U okviru tradicionalnog godišnjeg obilaska, studenti Katedre za brodogradnju su 7. maja bili u poseti brodogradilištu „Vahali” u Zasavici kod Mačvanske Mitrovice.

Brodogradilište se specijalizovalo za proizvodnju luksuznih rečnih kruzera, koji se svakodnevno mogu videti u plovidbi po Dunavu ili na vezu u putničkom pristaništu Beograd ispod Kalemegdana. Holandsko brodogradilište „Vahali” posluje u Srbiji od 2005. godine, prvo na prostoru bivšeg brodogradilišta „Beograd” na Novom Beogradu, a od 2013. godine je trajno pozicionirano u Zasavici, gde je preuzelo bivše brodogradilište „Sava”, izgrađeno na osnovu originalnog rešenja i patenta mehanizovanog navoza sa „bezjamnim” bočnim pomeranjem plovila, koji je razvio profesor Katedre za brodogradnju dr Branislav Džodžo.

Studenti su posetu započeli u projektnom birou brodogradilišta, gde su nas dočekale kolege inženjeri brodogradnje. Tom prilikom smo se upoznali sa svakodnevnim inženjerskim izazovima, kao i sa konačnim projektnim rešenjima. Prikazani su alati koji se svakodnevno koriste u radu, a koji obuhvataju: 3D modeliranje, proračune brodske hidrostatike i stabiliteta, proračune brodskih konstrukcija, primenu metode konačnih elemenata, kao i trasiranje i proračune sistema cevovoda i izradu radioničke dokumentacije, uz planiranje rasporeda celokupnog mašinskog kompleksa.

U nastavku posete obišli smo proizvodne hale. Datum posete je odabran jer su se u tom trenutku četiri broda nalazila u različitim fazama proizvodnje. Prvi brod je bio u fazi obrade limova i elemenata. Obišli smo halu za pripremu i obradu materijala, gde su nam kolege sa Katedre za proizvodno mašinstvo, koje su nam se pridružile u poseti, dopunile znanja iz oblasti koje studenti brodogradnje izučavaju na predmetima Tehnologija mašinske obrade i Tehnologija brodogradnje.

Drugi brod se nalazio u fazi sklapanja sekcija u glavnoj proizvodnoj hali. Ovde smo imali priliku da detaljnije sagledamo strukturu brodske konstrukcije i elemente koji se obrađuju u okviru predmeta Brodske konstrukcije.

Treći brod je bio u početnoj fazi opremanja i nanošenja zaštitnih premaza. U ovoj fazi su već bili uočljivi obrisi putničkih kabina, dok su se postavljali pregradni zidovi, cevovodi i ostale instalacije prema unapred pripremljenom projektu. Takođe su pripremani fundamenti motora i ceo mašinski prostor za ugradnju propulzivnog sistema.

Posebnu pažnju je privukao četvrti brod, naziva „AmaRudi”, sestrinski brod „AmaMagne” – trenutno najvećeg rečnog kruzera na Dunavu, dužine 135 m i širine 22 m, što je približno dvostruko više od uobičajene širine rečnih brodova. Obišli smo sve palube ovog broda, od unutrašnjeg dna do sunčane palube, kao i putničke kabine, gde smo imali priliku da steknemo utisak o prostranosti i kapacitetu smeštaja. Na brodu je opremljen mašinski prostor, a ugrađena su i četiri kormilarsko-propulzivna uređaja sa po dva kontrarotirajuća propelera. Brod se nalazi na navozu i nakon svečanog porinuća, uslediće probna plovidba sopstvenim propulzivnim sistemom.

Zahvaljujemo se brodogradilištu „Vahali” (VAHALI Shipyards) na srdačnom prijemu i organizaciji posete, kao i našim kolegama inženjerima brodogradnje na gostoprimstvu. Posebnu zahvalnost upućujemo kolegi Ivanu Kolariku, koji nas je sa strpljenjem vodio kroz brodogradilište i odgovarao na sva naša pitanja.

U ponedeljak, 4. maja, u organizaciji Društva brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT), naš kolega Ivan Radenković održao je predavanje pod naslovom „Brodovi Velikih jezera – inženjerska iskustva”. Ivan Radenković je diplomirao na Smeru za brodogradnju Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a trenutno radi u Kanadi (BAE Systems Canada, Halifax, Nova Scotia) na projektu izgradnje 15 ratnih brodova za mornaricu Kanade. Pre toga, radio je na različitim projektima: od remonta gotovo svih vrsta brodova u Jadranskom brodogradilištu Bijela, preko konsultantske firme u UAE, novogradnje tankera u Južnoj Koreji, do održavanja brodova na Velikim jezerima.

Predavanje je obuhvatilo specifičnosti sistema Velikih jezera kao jedinstvenog plovidbenog područja između SAD i Kanade sa kanalima i prevodnicama, gde ograničeni gabariti i specifični zahtevi tržišta direktno utiču na projekte brodova i dovode do razvoja specijalizovanih tipova plovila. Posebno je istaknut uticaj propisa: brodovi su pod posebnim pravilima klasifikacionih društava i nacionalnim propisima dve države, uz stroge uslove u pogledu gradnje i ruta plovidbe. Takođe, naglašeno je da ovi brodovi nisu pod SOLAS konvencijom, iako se neki elementi ove konvencije koriste.

Objašnjena je i podela brodova na: „Lakers” (isključivo za Velika jezera) i „Salties” (brodovi koji mogu ploviti i morskim rutama). Takođe, postoji podela i na „Flatbacks” (bez sopstvenog pretovara) i „Self-unloaders” (sa ugrađenim sistemima za istovar). Posebno su opisani „self-unloader” sistemi koji koriste gravitacioni istovar kroz tzv. „kapije” na transportnim trakama (pozicionirane ispod skladišta), što omogućava nezavisno rukovanje teretom bez lučke infrastrukture.

Naglašeno je da se ovi brodovi, iako često vrlo stari (čak iz perioda Drugog svetskog rata i pre), često poboljšavaju, kroz zamenu pogona, ugradnju sistema za pretovar i slično.

Posebna pažnja posvećena je tehnologiji zakovanih spojeva, koja je i dalje prisutna. Zamena dotrajalih zakivaka je izuzetno skupa i sve je manje mesta gde se mogu napraviti i testirati. I pored toga, njihova pouzdanost u eksploataciji je i dalje visoko ocenjena.

Diskusija je obuhvatila i odnos brodovlasnika i klasifikacionih društava, uticaj regulative na projektovanje, kao i strukturne probleme poput velikih ugiba od “lay-up-a”, korozije i zamora konstrukcije.

Studenti su juče imali priliku da se detaljnije upoznaju sa maketama brodova koje su izložene na prvom spratu Mašinskog fakulteta, a pored kojih svakodnevno prolaze. Ove makete su poslužile kao deo praktične nastave za studente druge godine na predmetu Geometrija broda. Studenti su imali priliku da čuju kako su nastajali stvarni brodovi u nekadašnjem brodogradilištu Beograd („Tito”), ali i da razumeju projektne izazove koji stoje iza njih.

Kroz kolekciju nas je vodio prof. dr Dejan Radojčić, koji je, zahvaljujući iskustvu iz brodogradilišta, podelio ne samo tehnička znanja, već i brojne zanimljive priče iz prakse, od razvoja remorkera za tržište Sovjetskog Saveza, preko prelaska sa tegljača na guračke sastave, do specifičnih ograničenja rečnih brodova i plovnih puteva.

Poseban utisak ostavile su anegdote o:
- projektantskim veštinama prof. Ribara prilikom projektovanja tegljača „Hristo Botev”,
- ulozi naših remorkera u pokušaju spasavanja potonule podmornice „Kursk”,
- testiranju stabiliteta 100 t dizalice eksplozivom,
- razlike u filozofiji projektovanja gurača između prof. Bilena i prof. Jovanovića,
- isporukama brodova u uslovima sankcija,
- važnosti procene cene i kompleksnosti projekta.

Ove makete podsećaju da brodogradnja nije samo inženjerstvo, već spoj znanja, iskustva i priča koje se prenose generacijama. Ostalo je i neispričanih anegdota, tako da je za neki drugi put ostala priča o tome kako su makete brodova proizvedenih u brodogradilištu Beograd zapravo dospele na Mašinski fakultet.

Više informacija o održanim predavanjima u organizaciji Društva brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT) nalazi se na linku:

Održan DBIT: Gostujuća predavanja profesora sa Univerziteta u Zagrebu i Univerziteta u Zadru - Katedra za Brodogradnju U ponedeljak, 26. januara, Društvo brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT), Katedra za brodogradnju, zajedno sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, imalo je zadovoljstvo da ugosti članove Stalnog komiteta konferencije SORTA (Symposium on Theory and Practice of Shipbuilding). Naš...

NAJAVA
Društvo brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT) i Katedra za brodogradnju Mašinskog fakulteta u Beogradu biće domaćini kolegama iz upravnog odbora konferencije SORTA (Simpozijum teorije i prakse brodogradnje) u ponedeljak, 26. januara 2026. godine. Konferencija SORTA biće održana u oktobru ove godine u organizaciji naše Katedre. Članovi upravnog odbora dolaze sa Fakulteta strojarstva i brodogradnje Univerziteta u Zagrebu i Odeljenja za pomorstvo Univerziteta u Zadru.

Pored obilaska infrastrukture, naši gosti će održati i nekoliko zanimljivih predavanja na DBIT-u: o istorijatu i značaju konferencije SORTA, kao i o savremenim temama iz oblasti električnih plovila, dinamičkog pozicioniranja i autonomne navigacije.

Više informacija o konferenciji SORTA (7-10.10.) dostupno je na:
👉 https://sorta2026.org/
Teme i predavači na DBIT-u (26.01.):
👉 https://brodogradnja.org/dbit-najava-gostujuca-predavanja-profesora-sa-univerziteta-u-zagrebu-i-univerziteta-u-zadru/

DBIT najava: Gostujuća predavanja profesora sa Univerziteta u Zagrebu i Univerziteta u Zadru - Katedra za Brodogradnju Društvo Brodograđevnih Inženjera i Tehničara Sa zadovoljstvom poziva sve koleginice i kolege na predavanje: Konferencija SORTA – od istorijskih korena do razvoja i vizije budućnostipredavač: prof. dr Joško ParunovSveučilište u Zagrebu, Fakultet strojarstva i brodogradnje Analiza osetljivo...

U ponedeljak 10. novembra, Društvo brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT) organizovalo je predavanje pod nazivom „Stabilitet i sigurnost velikih rečnih putničkih brodova u oštećenom stanju “, koje je održala Milica Vidić sa Univerziteta Korunja, Španija. Više detalja o ovom događaju nalazi se na linku: https://brodogradnja.org/odrzan-dbit-stabilitet-i-sigurnost-velikih-recnih-putnickih-brodova-u-ostecenom-stanju/

Društvo brodograđevnih inženjera i tehničara (DBIT) sa zadovoljstvom vas poziva na predavanje
STABILITET I SIGURNOST VELIKIH REČNIH PUTNIČKIH BRODOVA U OŠTEĆENOM STANJU.
Predavanje će održati Milica Vidić, dipl. inž. brodogradnje i istraživač Univerziteta Korunja, Španija. Više detalja na linku: https://brodogradnja.org/dbit-najava-stabilitet-i-sigurnost-velikih-recnih-putnickih-brodova-u-ostecenom-stanju/