Семинар за византологију/Chair and Seminar for Byzantine Studies

ISTORIJA KOJA INSPIRIŠE: VIZANTIJA U 8. VIJEKU

Institut za humanističke i društvene nauke Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luci organizuje predavanje prof. dr Dragoljuba Marjanovića, profesora na Katedri za istoriju Vizantije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Tema predavanja je „Vizantija u 8. vijeku“, period koji je obilježen dubokim društvenim, političkim i religijskim promjenama. Osmi vijek donosi stvaranje novog upravnog sistema, skoro neprekidne ratove na više frontova, opsade Carigrada, kao i veliku crkvenu krizu poznatu kao ikonoborstvo. Ipak, kraj vijeka donosi znakove obnove i transformacije, koji će pripremiti teren za duhovni, kulturni i politički uspon tokom Makedonske renesanse u 9. i 10. vijeku.

Predavanje će biti održano 6. novembra sa početkom u 12.00 časova, u Plavoj sali Filozofskog fakulteta.

Moderator predavanja je prof. dr Boško Branković.

Предавање посвећено месту и значају Светог Саве у византијском свету између оснивања српског Хиландара на Светој Гори и светитељеве смрти у Трнову 1236. године одржаће на Универзитету у Нишу проф. др Драгољуб Марјановић у петак 24. октобра са почетком у 18 часова.

НАГРАДА ВЕСЕЛИНА ЛУЧИЋА, за најбоље научно односно стручно остварењe наставника и сарадника Универзитета у Београду у 2025. години:
Монографија ЦАР ДУШАН И МАНАСТИР СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ, Манастир Свети Арханђели – Митрополија рашко-призренска и Платонеум д.о.о, 2024, коаутора др ВЛАДЕ СТАНКОВИЋА и др ЈЕЛЕНЕ ЕРДЕЉАН, редовних професора Универзитета у Београду – Филозофског факултета.
Образложење: Остварење представља значајан допринос проучавању улоге и значаја цара Душана, најмоћнијег владара светородне лозе Немањића, као и Манастира Светих Арханђела код Призрена, једног од најзначајнијих српских средњовековних манастира. Заједничко дело чине две комплементарне целине које, у симбиози, образују критички интонирану научну књигу. Први део, историјски осврт на цара Душана, стављен је у службу разумевања друштвених, политичких, идеолошких и других околности које су створиле оквире за уобличавање царског маузолеја код Призрена. Други део представља деконструкцију визуелног идентитета манастира, чије је језгро чинио надгробни споменик цара Душана. У целини гледано, положај цара Душана и његовог последњег почивалишта смешта се у контекст расветљавања историјских околности и трансфера уметничких пракси и империјалне идеологије из Византије у државу Немањића средином XIV века. Аутори су интердисциплинарним поступком успели да реконструишу уобличавање, функционисање и разарање једног од кључних средњовековних топоса, те, у светлу савремене критичке историографије и студија визуелне културе, анализирају место цара Душана и његовог маузолеја у времену и успона и предстојеће пропасти српске средњовековне монархије. Овом публикацијом се научној и стручној јавности још једном указује на њену вредност и потребу даље ревитализације гробног маузолеја цара Душана.

DEAR COLLEAGUES,
We are honored to invite you to participate in the international scholarly conference “MEDIEVAL BALKAN FRONTIERS”. The event will take place on 14th and 15th November 2025 in Sofia (Bulgaria) at the Institute of Ethnology and Folklore Studies with Ethnographic Museum – Bulgarian Academy of Sciences. The thematic areas of the scholarly forum are related to the diverse frontiers in the medieval Balkans and, in particular, to their political, military, geographical, economic, social, cultural, literary and church-religious dimensions during the period of 4th–15th centuries. The papers from the conference will be published in volume 16th of “Bulgaria Mediaevalis”. To apply, you need to send the title of your paper by 15th September 2025 to the following email address: [email protected]
Working languages of the conference are English and Bulgarian.
We are expecting you!
Sincerely yours,
Organising Committee
Prof. D. Sc. Liliana Simeonova (Princeton University)
Prof. Dr. Vlada Stanković (University of Belgrade)
Prof. Dr. Alexandar Nikolov (Sofia University “St. Kliment Ohridski”)
Prof. Dr. Georgi N. Nikolov (Macedonian Scientific Institute)
Prof. Dr. Veselka Zhelyazkova (Cyrillo-Methodian Research Center – Bulgarian Academy of Sciences)
Assoc. Prof. Dr. Daniel Ziemann (Central European University)
Assoc. Prof. Dr. Panos Sophoulis (National and Kapodistrian University of Athens)
Assoc. Prof. Dr. Dragoljub Marjanović (University of Belgrade)
Assoc. Prof. Dr. Kirił Marinow (University of Lodz)
Assoc. Prof. Dr. Dimitar V. Dimitrov (Plovdiv University “Paisii Hilendarski”)
Dr. Kiril Nenov (Bulgarian Historical Heritage Foundation)

Из штампе је изашла монографија "Цар Душан и манастир Свети Арханђели". Ову изузетно значајну и вредну студију са обиљем нових научних закључака и запажања о цару Стефану Душану и његовој чувеној задужбини потписују проф. др Влада Станковић, управник Катедре за историју Византије Филозофског факултета у Београду, и др Јелена Ердељан, професорка на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Садржај књиге је у коментару.

Емисија посвећена личности и делу Светог Краља. О светом краљу Милутину говоре професорка Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду др Јелена Ердељан, и професор др Влада Станковић, шеф Катедре и Семинара за византологију Филозофског факултета у Београду, аутори монографије "Краљ Милутин и манастир Бањска" која је публикована поводом 7 векова од смрти Светог Краља.

Час историје - Краљ Стефан Урош II Милутин - Свети краљ Милутин Инстаграм: https://www.instagram.com/arhiepiskopijatv/Фејсбук: https://www.facebook.com/profile.php?id=100088506333972Сајт: https://www.tvhram.rs/ ...

Међународни научни скуп The Region of Macedonia in the Middle Ages. International Conference on the Occasion of the 100th Anniversary of the Birth of Prof. Vassilka Tăpkova-Zaïmova при Институту за етнологију и фолклористику са етнографским музејем БАН. На скупу излажу радове проф. др Драгољуб Марјановић са Катедре за историју Византије Филозофског факултета у Београду, и др Радован Пилиповић, директор Архива Српске православне цркве.

„ПЛАЧЕВНО ПАДЕНİЄ ЦАРИГРАДА НЕСРЕТНЕ 1453 ГОДИНЕ”

У среду, 22. маја 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије биће одржано предавање др Дејана Гашића, доцента на Филозофском факултету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и члана Српског историјског друштва. Тема предавања ће бити „Плачевно паденіє Цариграда несретне 1453 године”.

Током миленијумског средњовековног трајања Константинопољ се подједнако снажном и градацијском литерарном изоштреношћу указивао као центар васељене, почетак и крај историје, ортодоксна патрија и без обзира на бројне алузије и постојане паралеле у слици Новог Рима – резистентно је Град на Босфору перима био уписиван и изједначаван са Новим Јерусалимом. Та поредбена библијска симболика изразито постаје наглашавана након 1453. године, када је кроз старозаветну визуру потврђивано и пророковано ослобођење Цариграда од Османлија. Било да је реч о списима позног средњег века, или делима настајалим у модерном добу – стихијски су есхатолошке представе о вавилонским рекама Балкана постајале преплављене надама о политичком васкрсењу Византије и порукама посвећеним хришћанским генерацијама на којима је небеса достојан задатак да поврате царујући град.

Насловљеном темом предавања, кроз неколико књижевних реминисцентних цртица (позног средњег века и модерног доба), истакле би се литерарне опоруке о ишчекиваним путевима ка безвременом континуитету политичког и културног простора балканског римства и ортодоксије, односно простора у којем је Византија препозната у обновљеној властитој непропадљивости.

Др Драгољуб Марјановић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва, одржао је 16. априла 2024. предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века” у Историјском музеју Србије.

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића, Царска круна без светитељског ореола Др Драгољуб Марјановић, ванредни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва, одржао је 16. априла 202...