Etnografski institut SANU - Institute of Ethnography SASA

Комеморативни скуп посвећен проф. др Љиљани Гавриловић одржаће се у среду, 3. јуна 2026. године, у згради Српске академије наука и уметности, у сали 102 (први спрат), у 12 часова.

Комеморативни скуп посвећен проф. др Љиљани Гавриловић Комеморативни скуп посвећен проф. др Љиљани Гавриловић одржаће се у среду, 3. јуна 2026. године, у згради Српске академи.

Poslednji pozdrav i ispraćaj na kremaciju drage koleginice prof. dr Ljiljane Gavrilović, naučne savetnice Etnografskog instituta SANU, biće u subotu 30.5.2026. godine u 11 časova na Novom groblju u Beogradu.
Ljilju ćemo pamtiti po širini osmeha, otvorenosti duha i dobroti, ali pre svega po ljubavi koju je pružala kolegama i koleginicama kojima je otvarala vrata discipline pružajući im bezrezervnu podršku.
Večna joj slava i veliko hvala.

https://etno-institut.co.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82/%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%BE-%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%83-%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D1%83

Сарадници Етнографског института САНУ учествовали на конференцији „Традиционално и савремено у уметности и образовању“ На Факултету уметности Универзитета у Приштини је од 15. до 17. маја одржан 4. међународни научни скуп Традиционално и с.

https://etno-institut.co.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82/%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BC%D1%83-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B0-%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82

Емилија Карталија учествовала на истраживачком форуму „Парадокси бола: друштвени, културни и политички контекст“ Емилија Карталија, МА, истраживачица сарадница Етнографског института САНУ, учествовала је на истраживачком форуму „Пара.

У Задужбини Илије М. Коларца 19. 5. 2026. године од 18:00 биће одржана промоција монографије "Кћи Сиона: Уметност Етиопске православне тевахедо цркве", чији су аутори Милош Симовић и наша колегиница др Милеса Стефановић-Бановић.
На промоцији ће говорити академик Матија Бећковић, митрополит далматински Никодим Косовић, проф. др Микоња Кнежевић, доцент Ива Таталовић, као и аутори.

Монографија "Кћи Сиона. Уметност Етиопске православне тевахедо цркве", представља поглед на јединствено културно, духовно и уметничко наслеђе Етиопије. Она је плод вишегодишњег истраживања и посвећеног рада на прикупљању грађе и фотографија, превођењу и тумачењу текстова и наратива, као и на систематизацији икона, рукописа и археолошких сведочанстава. Етиопија, земља библијског предања и дубоке старине, јесте истовремено и један од стубова афричке и семитске цивилизације. Историја у којој су дубоко утемељене, повезане и преплетене три монотеистичке религије, али и мноштво митолошких, езотеричних и магијских традиција које су саставни део религијског живота. Хришћанство које је званично примљено у IV веку није само верска категорија, већ и доминантан фактор идентитета, културе и уметничког израза. Етиопски храмови у камену, рукописи на геез језику, јединствени музички и литургијски облици, апокрифне књиге, свици, талисмани, магијски текстови, митологијa легенде, као и мистична слика Етиопије као „земље Сиона“, чине наслеђе које свакако заслужује пажњу савременог читаоца. Публикација се може посматрати и као позив на даља упознавања наше јавности са овом тематиком, али и као мост између културних простора – афричког, блискоисточног и европског.

Др Гордана Благојевић, научна саветница Етнографског института САНУ учествовала је на међународној онлајн конференцији одржаној 15.-16. маја „The 2nd ReSpell International Conference: Anthropology of Religion in Transition – Transreligiosity, Global Shifts, and the Future in the Field“, у организацији ReSpell и Одељења за социјалну антропологију и историју Егејског универзитета, са седиштем на Лезбосу, са излагањем на тему: “Beyond Declared Belonging: Methodological Reflections on Studying Transreligiosity in Majority and Minority Religious Contexts in Serbia”.
Учешће на овом међународном научном скупу представља значајан допринос савременим антрополошким истраживањима религије и отвара простор за даљу међународну сарадњу и размену научних искустава.

Др Гордана Благојевић, научна саветница Етнографског института САНУ, учествовала је на научном скупу одржаном 4. и 5. маја 2026. године у Атини (Грчка), под називом: «Στη μνήμη της Μαρίας Μηλίγκου-Μαρκαντώνη (1940–2008)» („У спомен Марији Милигу-Маркантони (1940–2008)“).
Скуп је одржан на Филозофском факултету Националног и Каподистријиног универзитета у Атини, у организацији Одељења за филологију, Одсека за византијску филологију и фолклористику.
Др Благојевић је излагала на грчком језику на тему: «Το "ιερό δέντρο" στη σερβική και την ελληνική λαϊκή παράδοση. Μία συγκριτική μελέτη» („Свето дрвеће у српској и грчкој народној традицији: компаративна студија“).

Др Нина Аксић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ учествовала је у панел дискусији реализованој у оквиру пројекта „Ревитализација старих народних спортова, игара и надметања кроз очување, преношење знања и презентацију ‒ елементи угроженог нематеријалног културног наслеђа“, Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Градске библиотеке „Милован Данојлић“ из Љига, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије. Панел је одржан 17. децембра 2025. године, у просторијама Аудиовизуелног архива и центра за дигитализацију САНУ.