Fakultet za ekonomiju i finansije

PORESKE OBAVEZE PREDUZETNIKA - PAUŠALACA
Preduzetnici paušalci obavze za porez i socijalne doprinose plaćaju na osnovu rešenja Poreske uprave za odgovarajuću godinu. Rešenja poreske uprave se dobijaju elektronskim putem, postavljanjem u poresko sanduče, posredstvom Poreske uprave (e-porezi). Visina poreza i doprinosa opredeljena je šifrom delatnosti kojom se preduzetnik bavi, razvijenošću opštine gde se registruje, veličinom lokala i sl.
Novoosnovani preduzetnici paušalci dobijaju poreska rešenja u roku od 48 sati od dana registracije osnivanja privrednog subjekta u Agenciji za privredne registre. Za pristup portalu Poreske uprave neophodan je kvalifikovani elektronski sertifikat, koji izdaje pet sertifikovanih tela u Republici Srbiji a to su: JP PTT, Privredna komora Srbije, MUP, Halcom, E-Smart Systems.
Preduzetnici paušalci nisu obavezni da vode poslovne knjige, osim KPO knjige, koja pokazuje visinu ostvarenih prihoda u poslovnoj godini. Ukoliko godišnja realizacija predje 6.000.000,00 dinara, preduzetnici su dužni da vode poslovne knjige, a prelaskom godišnje realizacije iznad 8.000.000,00 dinara preduzetnici su obavezni da udju u PDV sistem.

ПОДАЦИ АПР О БРОЈУ ПРЕДУЗЕЋА У СРБИЈИ
У Регистру привредних субјеката је на почетку 2023. године регистровано укупно
435.257 привредних субјеката на територији Републике Србије, за 20.552 више него
на почетку 2022. године.
У току 2022. године је регистровано оснивање 11.241 привредног друштва и 41.628
предузетника, за 16,70% више друштава и 21,08% више предузетника у поређењу са
2021. годином, у којој је основано 9.635 друштава и 34.378 предузетника.
Према регистрованим делатностима, највећи број друштава и предузетника
основаних у 2022. години регистрован је за неспецијализовану трговину на велико,
рачунарско програмирање, консултантске активности у вези с пословањем и осталим
управљањем, изградњу стамбених и нестамбених зграда и друмски превоз терета,
као и за делатности ресторана и покретних угоститељских објеката, фризерских и
козметичких салона...
Из регистра је у току 2022. године избрисано 8.416 привредних друштава и 24.026
предузетника, за 19,40% више друштава и 4,80% више предузетника у поређењу са
2021. годином, у којој је из регистра избрисано 7.046 друштава и 22.934
предузетника.

POSLOVNI AMBIJENT U 2023 GODINI
Krajem 2022 i početkom 2023 godine donete su zakonske mere koje utiču na
povećanje opterećenja privrede kao i par mera koje utiču na smanjenje obaveza
privrede:
Mere koje će uticati na povećanje opterećenja privrede, izmedju ostalog, su:
- Minimalna cena rada podignuta je sa 201,22 na 230,00 dinara po radnom satu;
- Referentna kamatna stopa u decembru 2022 godine je podignuta na 5% što će usloviti
rast kamatnih stopa na kredite koje banke odobravaju privredi i stanovništvu;
Mere koje će uticati na smanjenje opterećenja privrede, izmedju ostalog, su:
- Smanjena je stopa doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca
sa 11% na 10%;
- povećan je iznos neoporezivog dela zarade sa 19.300,00 dinara na 21.712,00 dinara;
Visina inflacije u 2022 godini se očekuje u visini od 15% i sigurno je da će ovolika stopa
inflacije uticati negativno i na njenu visinu u 2023 godini, sa svim negativnim efektima
koje na privredu ima visoka stopa inflacije.

ПОСЕТА РЕПУБЛИЧКОМ ЗАВОДУ ЗА СТАТИСТИКУ
Студенти Факултета за економију и финансије посетили су Републички завод за статистику (РЗС) у Београду 07.12. 2022 године. Студенти су присуствовали излагањима еминентних стручњака из ове области, подељених на три дела:
1. Нова улога статистике у креирању економске политике – др Миладин Ковачевић, директор РЗС;
2. Програм статистичких истраживања – Наташа Цветковић, руководилац групе за квалитет, метаподатке и планирање РЗС;
3. Статистика у економији – др Едвард Јакопин, стручни сарадник РЗС и професор на Факултету за економију и финансије
Током посете студенти су информисани и о попису становништва као најкомлекснијем статистичком истраживању које је завршено 2022 године.

Treći ciklus programa "Moja prva plata"
Nacionalna služba za zapošljavanje, uz podršku Privredne komore Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, realizuje treći ciklus programa “Moja prva plata”. Za ovaj program je konkurisalo više od 17.000 mladih, od čega 60 odsto žena, i to za oko 12.000 radnih pozicija, koje je ponudilo 7.500 poslodavaca.
Iyabrani kandidati će početi saradnju sa kompanijama u kojima će sticati svoja prva radna iskustva, neophodna znanja i veštine najkasnije do kraja decembra. Program “Moja prva plata” traje devet meseci, a u tom periodu Nacionalna služba za zapošljavanje kandidatima sa završenom srednjom stručnom spremom mesečno isplaćuje 25.000 dinara, a sa visokim obrazovanjem 30.000 dinara.
Ovaj program omogućava podršku zapošljavanju mlađih od 30 godina bez radnog iskustva, sa najmanje završenom srednjom školom. Tokom prve polovine novembra zainteresovane kandidate biraju poslodavci iz privatnog sektora, a u drugoj polovini meseca iz javnog sektora. Program “Moja prva plata” realizuje se od kraja avgusta 2020. godine i u dva ciklusa je učestvovalo gotovo 18.000 mladih i oko 10.000 poslodavaca.

ПОСЕТА ОПШТИНИ СТАРИ ГРАД
Студенти Факултета за економију и финансије посетили су општину Стари Град у Београду 25.10.2022 године. Том приликом студенте су дочекали заменик председника општине и руководиоци појединих општинских оделења – за имовинско-правне односе, за финансије и буџет, за развојне пројекте и младе, а посетили су и услужни центар општине који помаже грађанима у решавању свакодневних животних проблема. Током разговора посебно је истакнуто да општине нису само места за обављање административних послова већ имају и значајну улогу у локалном економском развоју, а такође дају и предлоге за вођење развојне политике на нивоу Града Београда а самим тим и Републике Србије.

ФИНАНСИЈСКА ТРЖИШТА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
Актуелна економска криза у свету се решава огромним штампањем новца, па је количина
новца у оптицају много већа од друштвеног производа, посматрано на глобалном нивоу.
То је условило велику инфлацију и натерало државе да се боре за њено ограничавање и
смањивање. Привреда и становништво „беже“ од инфлаторног новца улагањем у залихе,
некретнине или другу непрофитабилну имовину. На тај начин се ствара имовина велике
вредности али је ликвидност угрожена – од појединаца, преко предузећа до држава.
Због тога је неопходан одрживи портфолио имовине, почев од појединаца, предузећа па до
државе: да се структурира имовина, на једној, и приходи и расходи, на другој страни. На
нивоу државе је потребно остварити равнотежу између референтне стопе централне банке,
камате на депозите и орочена средтва, висине камате на банкарске кредите и профитне
стопе. Тек на таквом равнотежном нивоу ће сви учесници на финансијским тржиштима
наћи свој интерес за улагање слободних новчаних средстава што је предуслов одрживог
привредног развоја.

ГЛОБАЛНА БОРБА ПРОТИВ ИНФЛАЦИЈЕ
Водеће централне банке у свету последњих недеља шаљу јасне сигнале за одлучну борбу
против инфлације, уз најаву даљег пооштравања својих монетарних политика. Глобални
привредни раст ће бити мањи од очекиваног, повећава се нестабилност финансијских
тржишта што ће довести до сељења капитала од земаља у развоју ка развијеним
економијама.
Међугодишња инфлација у Србији у јулу је износила 12,8%, што је изазвало реакцију
Народне банке Србије да повећа референтну каматну стопу на ниво од 3,5%. Ова мера
представља пооштравање домаће монетарне политике са циљем да се утиче на
заустављање инфлације и њено смањење у наредном периоду. На овај начин се утиче и на
ограничавање секундарних ефеката раста цена хране и енергената на остале цене путем
инфлационих очекивања. Приоритет монетарне политике у Србији и даље ће бити
обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку одрживом
привредном расту.

УЧЕШЋЕ ПРОФЕСОРА ФАКУЛТЕТА НА НАУЧНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ

Универзитет “Унион – Никола Тесла“ је домаћин и организатор друге научне конференције под називом „Међународна конференција о одрживом развоју и технологијама“ („International Conference on Sustainable Environment and Technologies“) 23. и 24. 09. 2022. године.
Циљ конференције је промовисање одрживе заједнице кроз концепт развоја одрживих градова, очувања животне средине, очувања природних ресурса, тежње ка циркуларној економији као и савременом и безбедном развоју.
На конференцији ће учествовати и професори Факултета за економију и финансије са слдећим темама:
1. „Sustainable growth based on the development of dynamic entrepreneurship”, autori: Едвард Јакопин, Благоје Пауновић, Александар Грачанац
2. „Политика управљања залихама у функцији ефикасности пословања предузећа“, аутори: Душан Аничић, Слободан Аџић, Александра Пењишевић, Југослав Аничић
3. „Утицај структуре финансирања на пословне резултате предузећа у Србији“, аутори: Олгица Несторовић, Југослав Аничић, Слободан Аџић, Александра Пењишевић, Душан Аничић

ZNAČAJ INVESTICIJA ZA PRIVREDNI RAST

Na XXVII Naučnom skupu pod nazivom: REGIONALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKI TOKOVI ZEMALJA JUGOISTOČNE EVROPE, koji je održan na Ekonomskom fakultetu u Nišu 24.06.2022 godine, profesor Fakulteta za ekonomiju i finansije dr Edvard Jakopin je imao predavanje pod nazivom: „INVESTICIJE KAO POKRETAČ REGIONALNOG RASTA“.
Rezime rada:
Dinamičan privredni rast Srbije u periodu 2015-2021., izuzimajući pandemijsku 2020., primarno se bazirao na rastu investicija, a efikasnost investicija je porasla 2,5 p**a. Stvaranje konkurentne regionalne
industrijske strukture primarno zavisi od privlačenja privatnog kapitala i od stvaranja podsticajnog ambijenta za povećanje greenfield investicija. Investicije predstavlјaju klјučni faktor za povećanje regionalnog privrednog rasta i povećanja produktivnosti rada zemlјe u tranziciji. Investicije treba da budu privučene ne samo direktnim podsticajima i jeftinom zemljom i radnom snagom, već konkurentskim prednostima regiona, u smislu kvaliteta životne sredine i društvenih odnosa, infrastrukturom i novim tehnologijama. Da bi
investicije odigrale klјučnu ulogu u regionalnom rastu potrebno je cilјano privlačenje investicija, jačanje regionalnih institucija, kao i sprovođenje niza reformskih i podsticajnih mera i instrumenata.

Ključne reči: investicije, regionalni rast, koeficijent efikasnosti investicija

PROSEČNE BRUTO I NETO ZARADE

Prosečna zarada (bruto) obračunata za mart 2022. godine iznosila je 102 781 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 74 664 dinara.
Rast bruto i neto zarada u periodu januar–mart 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 13,4% nominalno, odnosno 4,3% realno.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za mart 2022. godine nominalno je veća za 14,3%, a realno za 4,8%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 14,4%, odnosno za 4,9% realno.
Medijalna neto zarada za mart 2022. godine iznosila je 55 146 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

MERE MONETARNE POLITIKE NARODNE BANKE SRBIJE
Niska i stabilna inflacija je preovladavala u poslednjih 7-8 godina, sve do druge polovine 2021 godine kada je došlo do rasta svetskih cena, pre svega energenata a zatim i ostalih roba i usluga, što je dovelo do opasnosti od rasta inflacije u globalnim okvirima i rizika da inflacija bude prisutna u dužem vremenskom periodu. U takvim uslovima nije izvesno kojom će se brzinom odvijati normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka – Sistema federalnih rezervi SAD i Evropske centralne banke, kao i kako će se to odraziti na finansijske uslove i tokove kapitala prema ostalom delu sveta.
Veliki deo inflacije se odnosi na faktore na koje Narodna banka Srbije (NBS) svojim instrumentima, referentnom kamatnom stopom, politikom deviznog kursa i ostalim instrumentima ne može da utiče. To su, pre svega, faktori na strani ponude koji su prisutni i u ostalim zemljama sveta i koji su „uvezeni“, odnosno nisu isključiva karakteristika domaćeg tržišta. NBS je reagovala zaoštravanjem monetarne politike (referentna kamatna stopa je podignuta na 2%) vodeći računa da ne uspori privredni rast, podigne cene kredita i ugrozi finansijsku stabilnost zemlje. Posebno je od velike važnosti očuvanje stabilnog deviznog kursa jer će se u takvom ambijentu zadržati visok nivo domaćih i stranih investicija i time dalje povećavati društveni proizvod zemlje.